„Prodaja belog luka je skočila, drveni krstovi su deo asesoara, a to znači samo jedno – vampir je na slobodi“, počinje priču o srpskom najpoznatijem vampiru novinar čuvenog naučnog časopisa Nacionalna geografija.
Panika u Zarožju, koja je izbila kada je čuvenom vampiru Savi Savanoviću srušena vodenica u kojoj je, legenda kaže, obitavao, upoređena je sa scenom iz holivudskog filma. Meštani su bili toliko prestravljeni da je izdato zvanično upozorenje da bi u toku mogao da bude vampirski napad!
U članku objavljenom na sajtu Nacionalne Geografije citira se i izjava Miodraga Vujetića, gradonačelnika „napadnutog“ mesta:
„Ljudi su zabrinuti, svi su čuli legendu o ovom vampiru, a sama pomisao da je on sada beskućnik, i da traži drugo mesto stanovanja ili nove žrtve je zastrašujuća“, rekao je zabrinuti Vujetić.
Toliko zastrašujuća, zapravo, da su svetski stručnjaci priskočili u pomoć u rešavanju ovog krvavog problema! U pitanju su bili Mark Kolins Dženkins, autor „Vampirske Forenzike“ i forenzički arheolog i antropolog Mateo Borini.
Novinar je prvo pitao stručnjake da li je ovo možda samo turistički potez, bez istinskog sujeverja:
„Ne znam, ali verovatno nije. Verovanje u vampire duboko je ukorenjeno na Balkanu, no sumnjam da je u pitanju drevno sujeverje bez primesa modernih verovanja. Pijenje krvi i očnjaci nisu bili deo starih priča, žrtve su u njima davljene ili udarane“, smatra Dženkins.
Upitano je da li je sumanuto to što je objavljeno zvanično upozorenje o haranju Save Savanovića.
„Istorijski gledano, to i nije toliko ludo. Vampirska histerija širom centralne i istočne Evrope često se poklapala sa epidemijama tuberkuloze ili kuge. Seljaci nisu umeli drugačije da objasne zbog čega ljudi padaju mrtvi po ulicama, a postojalo je i verovanje da se prvi član porodice koji umre kasnije hrani ostatkom familije“, objasnio je Dženkins.
Ipak, Srbi ne bi bili Srbi, da je naš Savanović klasični vampir, pa tako, umesto da bude slepi miš, domaća krvopija preživljava u obliku leptira, mada naučnici tvrde da odstupanje od uobičajene priče nije toliko retko.
„Nekada se mislilo da se pokojnik pretvarao u psa ili vuka jer bi se blizu groba videli životinjski tragovi, u stvari, to je više imalo veze sa tim što su zveri bile privučene raci zbog mirisa tela u raspadanju“, kazao je Borini.
Ako vas ikada napadne Savanović ili neki „komšijski“ vampir, beli luk vam možda neće mnogo pomoći.
Ljudi su verovali da stvari sa jakim mirisom mogu da odbiju zle duhove, ali su ideju o belom luku popularizovali filmovi. Rumunske vampire, na primer, odbija miris šafrana, tako da im luk uopšte ne smeta.
Razlika između „novih“ i „starih“ vampira
„Drevni zapisi govore o vampirima kao naduvenim leševima običnih ljudi sa krvlju oko usta, u filmovima vampiri su privlačni, šarmantni, čak i aristokrate, a imaju i nadljudske moći“, ispričao je Borini.
„Moderna fascinacija vampirima izazvana je knjigama i filmovima“, smatra Dženkins, „Nekako je postala uzbudljiva ideja te zabranjene ljubavi u kojoj se prelazi granica i zaljubljuje u vampira, iako toga jedva da ima u predanjima“, priča stručnjak.
Ipak, po saznanjima naučnika ne postoje dokazi da su vampiri ikada postojali, a sva ona navodno vampirska tela ocenjena su kao normalni ljudski ostaci.
Da za Savanovića nema zime, ili nema koca, pokazuje dužina verovanja u ova natprirodna bića, koja poznavaoci objašnjavaju strahom.
„U pitanju je strah od mrtvih, baš kao kada se ljudi plaše duhova. Vampir je leš vraćen u život posrdstvom zle sile ili samog đavola“, kaže Dženkins.
Borini misli da je u pitanju veza između dva aspekta ljudske misli:
„Smrt je naša neizbežna sudbina, a krv je izvor života. Vampir povezuje ove dve stvari – izmiče smrti tako što pije krv“, zaključuje naučnik.
Izvor: Alo
Нема коментара:
Постави коментар