10.12.2017.

Hanibal Lektor je bio stvaran: Ovo je ubica po kojem je osmišljen njegov lik, kašikom je jeo mozak svojoj žrtvi!


Hanibala Lektora pamtimo kao užasavajućeg ubicu sa filma, a malo ljudi zna da je njegov lik smišljen prema Robertu Modsliju, koga nazivaju i najopasnijim ubicom u Velikoj Britaniji.

Modsli je većinu svojih zločina počinio u zatvoru.

Ovaj zloglasni ubica je rođen u Liverpulu, i imao je užasno detinjstvo. Roditelji su ga zlostavljali, tako da je sa 16 godina pobegao u London.

Tu se odao drogama i prostituciji, a čak sedam puta je pokušao da se ubije.

Uhapšen je za ubistvo Džona Farela. On je bio njegov klijent, i kada su završili "posao" Farel je Modliju pokazao slike zlostavljanja dece. To je Modslija jako uznemirilo, do te mere da je Farela zadavio.

Zbog toga je smešten u psihijatrijsku bolnicu gde je mučio Dejvida Fransisa. Upravo njemu je na kraju razbio glavu i kašičicom pojeo mozak.

Modsli je zatim prebačen u zatvor gde je ubio dvoje čuvara, baš kao u filmu "Kad jaganjci utihnu". Takođe, tada su ga stavili u neprobojnu ćeliju kakvu smo u filmu i videli, i na kraju stavili u izolaciju.

 

Zatočen je bez kontakta već 39. godina, a priča se i da je visokointeligentan i da uživa u klasičnoj muzici.

Čitavoj Britaniji i dalje je strah i trepet.

Izvor: Espreso

06.12.2017.

Kakvo čudovište su uhvatili: Mislili su da im je džinovska zmija progutala tele, a u utrobi su pronašli nešto mnogo gore!


U Nigeriji su seljani ubili džinovskog pitona za koga su verovali da je pojeo tele, ali kada su ga rasporili usledio je šok.

Ogromnog gmizavca su ubili verujući da im ubija stoku, međutim ispostavilo se da je piton nosio desetine jaja. Kada su je rasporili izvadili su mnoštvo jaja koja se u ovoj državi smatraju retkim delikatesom.



Iako nije tačno utvrđeno o kojoj je zmiji reč po veličini se veruje da je u pitanju anakonda ili afrički piton.

Komentari su bili brutalni i svi su se slagali da je bolje što se neće izroditi mnoštvo opasnih gmizavaca. Inače, farmeri su jednom ubili trudnog pitona i u njemu našli mladunče dugačko čak metar i po, dok je odrasla zmija bila dugačka sedam i po metara.






Izvor: Kurir

01.12.2017.

Najtanja zgrada u Libanu je sagrađena iz inata!


Lokalci ovu izrazito tanku zgradu u Bejrutu zovu „INAT“ i to sa veoma dobrim razlogom. Naime, nju je na porvršini od 100 kvadratnih metara sagradio jedan čovek isključivo sa ciljem da drugome blokira pogled na okean!

Prema opštem uverenju lokalaca u pitanju je bio sukob između braće koji su nasledili parcelu, ali nisu mogli da se dogovore šta će tačno uraditi sa njom.

Jedan od braće je bio ljubomoran na drugog zato što je završio sa izrazito manjim placem. Budući da nije mogao da sagradi bilo šta korisno na svojoj zemlji, a nije želeo ni da se pomiri sa svojom situacijom, on je odlučio da napakosti bratu na veoma originalan način.

Ipak je sagradio zgradu 1954. godine, ali ona je bila toliko uska da je iz daljine delovala kao jedan zid. Cilj je bio da time blokira pogled bratovljeve zgrade i tako utiče na smanjenje vrednosti njegovog zemljišta.


INAT“ zgrada je visoka 14 metara a prostorije u njoj su širine par metara, iako na slikama možda deluje da je drugačije, ali to je pre svega zbog iluzije koju stvaraju prozori i terase. Svaki sprat ima dva stana koji poseduju nekoliko soba povezanih hodnikom. Kako se ide iz jedne u drugu, sve je manje prostora s obzirom na činjenicu da se zgrada sužava na jednoj strani. Iako je građevna praktično beskorisna, njeni sadašnji vlasnici ne planiraju da je sruše jer ne postoji šansa da na tako malom prostoru sagrade bilo šta drugo svrsishodno.

U našoj galeriji možete videti još nekoliko fotografija ovog fasninantnog zdanja koje je nastalo iz puke pakosti.



Izvor: Cyty magazin

07.11.2017.

Ovo je najsmrtonosnije mesto na svetu: Za 30 sekundi nastaje vrtoglavica, za 240 groznica, za 300 sigurna smrt!


Još od jeseni 1986. specijalne ekipe se bore da suzbiju posledice radijacije od nuklearne katastrofe koja se dogodila u Černobilju.

Iako su brojke na meračima radijacije jasno ukazivale da ne treba da se prilazi reaktoru 4, znatiželjni naučnici su morali makar da ubace unutra kameru.

Unutar reaktora 4 našli su crnu lavu, koja podseća na “Slonovo stopalo“, najsmrtonosniji nuklearni otpad na svetu!

U najvećoj nuklearnoj katastrofi na svetu, ogromna emisija oslobođene energije iz radioaktivnog materijala koji se koristio kao gorivo bukvalno je topila sve oko sebe.


Za samo 30 sekundi izloženosti ovom fenomenu sledi vrtoglavica i umor koji će vas pratiti nedelju dana. Dva minuta izloženosti i vaše ćelije će početi da se raspadaju, za četiri minuta sledi povraćanje, proliv i groznica. Posle 300 sekundi izloženosti imate samo još dva dana života.

Metal, beton i sve što se našlo na putu je bilo istopljeno i u tečnom stanju se slivalo ka dnu reaktora. Kada se ova masa ohladila poprimila je oblik slonovog stopala.

Izveštaji iz 1986. godine govore da radioaktivnost Slonovog stopala bila tolika da nije mogla ni da se izmeri. Procenjuje se da je radioaktivnost bila oko 1.000 puta jača od doze koja izaziva rak.

Ubrzo posle incidenta skoro 600.000 radnika je došlo da spreči dalje širenje radijacije. Svesno ili ne, oni su podneli najveću žrtvu. Više od 30 radnika je umrlo u roku od mesec dana od posledica zračenja, a 125.000 je obolelo od raka od posledica zračenja.

U decembru 1986. počela je izgradnja ogromnog betonskog sarkofaga koji je imao za cilj da zadrži radijaciju. Ali, ovaj sarkofag nije u potpunosti zatvoren, već su ostavljeni otvori koji se koriste za eksperimentalna i naučna istraživanja.

Tog decembra naučnici su otkrili “Slonovo stopalo”. Nekoliko metara dugačko poseduje nivo radijacije dovoljno da ubije čoveka za samo nekoliko sekundi. Ali, uprkos opasnostima, ljudski rod je uspeo da napravi fotografije ovog smrtonosnog nuklearnog otpada.

Kada je ova fotografija slikana 10 godina nakon katastrofe, “Slonovo stopalo” je emitovalo svega jednu desetinu svog nekadašnjeg zračenja.

Ali i takvo je nakon 500 sekundi izloženosti moglo da izazove slabije simptome bolesti radijacije, a od jednog sata izloženosti – smrt!


Iako je za izgradnju betonskog sarkofaga potrošena količina betona sa kojom bi mogli da popunimo trećinu Empajr Stejt Bildinga, ova crna lava nastavlja da ugrožava životnu sredinu.

“Slonovo stopalo” je i dalje izvor potencijalne opasnosti jer topeći beton sada preti da zagadi podzemne vode.

Postoje planovi da se još jednom izoluje i obezbedi kako ne bi izazvalo još jednu katastrofu. Ovaj jedinstveni komad nuklearnog otpada postao je simbol najmoćnijeg alata čovečanstva, podsećajući nas na odgovornost koju imamo kao ljudski rod.

Inače, Artur Kornejev, muškarac koji se nalazi na većini slika o Slonovskom stopalu, posetio je to mesto zasigurno više puta nego bilo ko drugi. Međutim, danas mu je zabranjeno da posećuje mesto nuklearke u Černobilju zato što je bio izložen previsokoj radijaciji tokom i posle čišćenja nuklearnog otpada.

Kazahstanac po rođenju, Kornejev nije izgubio smisao za crni humor. 2014. godine, u razgovoru za Njujork tajm, rekao je da ne žali zbog rada na čišćenju nuklearnog otpada. “Sovjetsko zračenje najbolje je zračenje na svetu”, rekao je Kornejev.





Izvor: Kurir

03.11.2017.

Umesto tegova diže žene


Dvadesetsedmogodišnji Čeh spojio je dve stvari koje najviše voli – dizanje tegova i žene – u nešto što nikada neće postati olimpijski sport, ali je svakako impresivan podvig.

Dizač tegova Jan Mihalov objavio je snimak gde diže dve djevojke, svaku oko 50 kilograma tešku.

Mihalov se već 11 godina bavi dizanjem tegova i prvak je sveta u svojoj kategoriji.



Izvor: RTCG

Svešteniku bodibilderu zabranili da se takmiči


Oduševljenje Poljaka i velika slava "bodibildera u mantiji" u medijima i na društvenim mrežama, rimokatoličkog sveštenika Artura Kapronja, paroha Osječnjice na jugozapadu Poljske, trajali su svega nekoliko dana, dok mu velikodostojnici nijesu zabranili dalja takmičenja zbog napisa u tabloidima.

Svešteniku Arturu Kapronju bodibilding je dugogodišnji hobi, a takmičenja i uspjesi koje postiže Poljskoj katoličkoj crkvi i njegovim nadređenim biskupima iz Legnjice nijesu smetali, čak su podržavali bavljenje sportom po poslovici "u zdravom tijelu zdrav duh", sve dok u nedjelju poljska privatna televizija TVN nije objavila izvještaj i snimak sa prvenstva bodibildera juniora i veterana i obavijestila da je četvrto mjesto zauzeo katolički sveštenik.

Sam Kapronj je na svom profilu na Fejsbuku obavijestio da će se takmičiti i pozvao svoje vjernike da navijaju za njega, a snimak TVN preuzeli su odmah gotovo svi mediji i odmah je počeo da prikuplja lajkove na društvenim mrežama.

Radost i ponos navijača i vjernika trajala je međutim kratko, do četvrtka, kada je biskup Zbignjev Kjernjikovski pozvao Kapronja da ga izgrdi što pred vjernicima i cijelom

Poljskom paradira obnaženog tijela u gaćama i dalja takmičenja mu zabranio.

"Shvatio sam svoju grešku da sam time što sam učestvovao na Prvenstvu bodibildera Poljske i time što su snimak objavili mediji sablaznio vjernike i molim ih za oproštaj", objavio je posle toga na Fejsbuku popularni sveštenik.

Dok nije izbila afera na profilu bodibildera u mantiji na Fejsbuku, pojavljivali su se uglavnom pozitivni komentari i izrazi zahvalnosti vjernika što svojim primjerom i njih podstiče da misle i na svoje zdravlje i počnu da se bave nekim sportom.


Izvor: RTCG

30.10.2017.

Šareni kamenčići jezera Mekdonald


U Nacionalnom parku Glacier (SAD) nalazi se više od 700 jezera sa kristalno čistom vodom. Niske temperature vode sprečavaju rast planktona, pa u parku Glacier nije neobično videti detalje na dnu jezera dubokog i do 10 metara.

Jedna od najupečatljivijih osobina nekih od ovih jezera je prisutnost šarenih kamenčića ispod površine vode i na obalama. Jedno od najpoznatijih jezera sa “obojenim kamenčićima” je jezero Mekdonald (McDonald) koje se nalazi na zapadnoj strani parka. Ono je ujedno i najveće, najduže i najdublje jezero Nacionalnog parka Glacier.

Boju kamenja određuje prisutnost ili odsutnost gvožđa, a ono je rasprostranjeno širom Glacier parka, te je nastalo u različitim epohama.





Izvor: Pixelizam

Ogledalo neba: Slano jezero Čaka u Kini


Jedno od najlepših jezera severozapadne Kine, slano jezero Čaka, je zapravo velika slana ravnica koja se napuni vodom tokom obilnih kiša kada jezero doseže širinu od oko 9 i dužinu oko 15 km. Tokom sušne sezone jezero je mnogo manje, ali se u njemu i tada može videti prizor zbog kojeg ga svi i posećuju – odraz neba.

Jezero je vrlo plitko, na nekim mestima dubina vode ne prelazitglob noge, što omogućava posetiocima da slobodno šetaju jezerom. A kada je nebo vedro, ono se odražava u jezeru pa se stvara iluzija da zapravo hodate po nebu. Upravo je zbog toga Čaka slano jezero postalo poznato kao “Ogledalo neba”.


Region u kojoj se jezero nalazi je nekada bilo plitko more. Tektonska kretanja su podigla tlo za više od 3.000 metara te formirala ogromnu visoravan. Mali džepovi preostale morske vode postala su slana jezera.

So se iz ovih jezera vadi već 3000 godina, a danas se godišnje proizvede na stotine tona visoko kvalitetne sirove soli.



Izvor: Pixelizam

28.10.2017.

Ljubavnici iz Hasanlua: Poljubac star 2800 godina


Arheološko nalazište drevnog grada, Tepe Hasanlu, nalazi se na severoistoku Irana, u pokrajini Zapadni Azerbejdžan. Način njegovog uništavanja krajem 9. veka pre nove ere, doveo je do toga da grad ostane zamrznut u vremenu, pružajući istraživačima izuzetno dobro očuvane zgrade, artefakte i posmrtne ostatke žrtava.

Tepe Hasanlu se sastoji od centralnog nasipa u obliku citadele, visokog 25 metara, sa masivnim utvrđenjima i asfaltiranom ulicom, a okružen je niskim spoljnim gradom u kome su se nalazile kuće, štale, gradske blagajne i hramovi. Celokupna lokacija nekada je zauzimala veći prostor, ali je smanjena zahvaljujući lokalnim agrikulturnim i građevinskim aktivnostima, tako da danas zauzima dužinu od svega 600 metara, sa citadelom prečnika od oko 200 metara.

Na ovom mestu, istraživači su 1956. godine naišli na sloj grada koji je zamrznut u vremenu – “spaljeni sloj”, koji je sadržao više od 200 tela sačuvanih u pepelu i ruševinama. Sačuvani sloj omogućio je istraživačima da razotkriju užasnu priču o uništenju ovog grada, koje se dogodilo krajem 9. veka pre Hrista. Materijal koji je pronađen na lokalitetu, ukazuje na to da je grad zadesio iznanedni napad neprijatelja i tom prilikom je uništena citadela. Mnogim ljudskim ostacima koji su tu pronađeni, nedostaju glava ili ruke, a ostali su pretrpeli smrtonosne povrede glave. Jedan od ljudskih ostataka presečen je na pola, a većinu njih su činili žene, deca i starci, što ukazuje na to da su pobijeni stanovnici koji bi bili beskorisni kao robovi.

Nažalost, nedostatak pisanih dokumenata doveo je do toga da danas znamo vrlo malo o stanovništvu Hasanlua i njihovim okupatorima. Ne postoji pisani dokaz koji bi potvrdio njihov identitet. Nije nam poznat čak ni drevni naziv ove lokacije, kao ni kojoj državi je u to vreme pripadala, a još manje jezička i etnička pripadnost njenog stanovništva. S druge strane, iz istorijskih tekstova je poznato da je Kraljevstvo Urartu vršilo brutalne vojne kampanje u gvozdenom dobu, kako bi se proširilo na region oko Hasanlua.

Poljubac star 2800 godina

Iskopavanja lokaliteta Tepe Hasanlu, nastavljena 1972. godine, donela su otkriće koje je obišlo ceo svet. U jednom skladištu žitarica, verovatno krijući se od neprijatelja, pronađena su dva skeleta ljudi koje je brzo ugušio dim, dok je njihov grad bio u plamenu. Ovaj par je poslednje trenutke svog života proveo u zagrljaju, a smrt ih je dočekala u trenutku dok su ljubili jedno drugo i time njihov poljubac učinila večnim.

Iako su neki izvori tvrdili da oba skeleta pripadaju muškarcima, Muhamed Dandamajev, u svojoj knjizi Kulturne i društvene institucije drevnog Irana, navodi da se radi o muškarcu i ženi. Slična tvrdnja objavljena je i u magazinu za arheologiju, sa dodatnim informacijama i njihovoj visini, koja je bila blizi 160 centimetara.

Skeleti su pronađeni u skladištu bez ijednog predmeta, osim kamene ploče, koja se nalazila ispod glave skeleta koji leži na levoj strani. Desni skelet je na fotografiji prikazan sa povredom lobanje, ali to nije bio uzrok njegove smrti – oštećenje je nastalo prilikom arheološkog iskopavanja.

Univerzitet u Pensilveniji utvrdio je da je par preminuo zajedno oko 800. godine pre nove ere, a njihov poljubac u trenutku smrti kao da označava da je ljubav večna.

Izvor: Kafenisanje

23.10.2017.

Antogo – jedinstveni ritual ribolova, Mali


U podnožju 500 metara visoke planine na Maliju leži malo selo koje se zove Bamba. Kada suva sezona dosegne svoj vrhunac, na ovom mestu sve presuši – sve osim jednog svetog jezera prepunog somova (u kojem je strogo zabranjen robolov, izuzev za vreme rituala).

Svake godine ovdje se odigra spektakl vredan pažnje – drevni ribarski obred koji se zove Antogo i u kojem stotine ljudi u isto vreme skoči u jezero kako bi ulovili što više ribe – golim rukama. Ovaj “najluđi ribolov na svetu” traje oko 15 minuta, a napetost trenutka je ekstremna, ogromna, i neodoljiva.

U prošlosti, Bamba je bila prekrivena bujnim zelenim šumama i jezerom, a voda u njemu se smatrala svetom jer je stanovnicima sela nudila obilje ribe. No, kako je vreme prolazilo, klima se promenila i regija se pretvorila u suvo, neplodno, stenovito područje. Malo sveto jezero, veličine olimpijskog bazena, ostalo je kao poslednja uspomena na ovo, nekada plodno, zemljište.

Na dan Antogo rituala ljudi iz okolnih sela dolaze na jezero – deca, mladi i stari – naoružani samo košarama i drugim ručno napravljenim alatima za ulov ribe. Žene ne smeju učrstvovati u ritualu, jer se smatraju nečistim zbog njihovog menstrualnog ciklusa.

Odjednom, na stotine muškaraca skoči u jezero grabeći sve što mogu. Oko 15 minuta kasnije pucanj označava kraj rituala. Sve ulovljene ribe se stave u kožnu torbu i daju najstarijem čoveku, koji će osigurati pravilnu raspodjelu ribe među svim selima koja su učestvovala u (verovatno) najluđem ribolovu na svetu.

Na kraju posta možete pogledati i video rituala.





 Izvor: Pixelizam

10.10.2017.

Sećate li se Feliksa? Skočio je sa ivice svemira - evo šta radi danas, poludeo je skroz!


Šta se desilo ovom čoveku, pobogu...

Feliks Baumgartner, ekstremni austijski padobranac, skočio je pre pet godina (tačnije, 14. oktobra 2012), sa visine od 39 kilometara i pri tom u slobodnom padu u jednom trenutku postigao najveću brzinu od 1.357 kilometara na čas. Od tada, malo se o njemu čulo i pisalo. Ponovo se pojavio u medijima zahvaljujući njegovim antimigrantskim izjavama, a Feliks je malo zglajznuo u fašizam. Podržao je na izborima ekstremnog desničara Norberta Hofera.


Zahvaljujući svemu tome, 13. jula prošle godine Fejsbuk mu je obrisao fan stranicu koja je brojala 1,5 miliona članova, a u međuvremenu mu je vraćena. Dakle, nema zezanja sa Fejsbukom... a možda i Feliksu bilo pametno da se bavi skokovima, umesto politikom. No, Fejsbuk profil je i dalje tu, i ako ništa drugo, možete se uveriti da je i dalje san svake žene, bar što se izgleda tiče.


Osim toga, Feliks se naljutio na svoju domovinu (Austriju), jer nisu hteli da mu daju poreske olakšice kao istaknutom sportisti, pa je prebegao u Švajcarsku. E, tamo su mu zaplenili lični helikopter. Morao je da plati i 1.500 evra, jer je 2012. godine iz čista mira udario izvesnog kamiondžiju pesnicom u lice. 

Izvor: Srbija danas

Horor: Najezda otrovnih vrsta paukova na Evropu


S dolaskom hladnijeg vremena, paukovi traže svoja skloništa u evropskim domovima, a njihov broj će zbog jačanja svetske privrede ubrzano rasti, navodi se u studiji Univerziteta u Bernu.

Istraživači s instituta za zoologiju ističu da svake dve godine u Evropu stiže nova vrsta pauka, a ta dinamika bi uskoro mogla da se promeni, tako da ćemo se sa novim vrstama susretati svake godine.

U studiji se navodi da su ,,uvezene vrste“ često veće od autohtonih, što se pre svega odnosi na one koje dolaze iz Azije.

,,Evolucija klime u Evropi čini da životni uslovi sve više odgovaraju suptropskim vrstama pauka, zbog čega postoji opasnost od dolaska otrovnih vrsta”, upozorio je profesor zoologije Volfgang Nentvig.

On je dodao da je s jedne strane dobro imati ove zglavkare jer love razne insekte i njihov otrov se koristi u farmaceutskoj industriji, ali da nije prijatno posmatrati kako osvajaju skrivena mesta naših domova.

Raste i strah od paukova ili arahnofobija, koja važi za jednu od najučestalijih ljudskih fobija. Istraživanja su pokazala da se oko 15 odsto ljudi užasava ove životinje.

S druge strane, paukovi se ne plaše čoveka, a poput većine hladnokrvnih životinja, privlače ih topli ljudski domovi.

Izvor: Govori Srbija

03.10.2017.

Majka (42) i ćerka (21) porodile su se u isto vreme: Deci su dali imena o kojima danas priča ceo svet


Fatma Birinci (42) i njena ćerka Gade (21) pre tri godine napustile su svoju rodnu Siriju zbog ratnih strahota. Sada im se u jednoj turskoj bolnici desilo nešto što daje nadu u lepše dane.

Naime, njih dve su se u isto vreme carskim rezom porodile u jednoj bolnici u Turskoj. One su u istoj nedelji saznale da su u drugom stanju i obe su dobile dečake. A nazvale su ih Redžep i Tajip po turskom predsedniku Erdoganu.

Erkan Ataš, glavni lekar bolnice, posetio je dve mame nakon uspešnih porođaja.

– Nikada nisam čuo za ovako nešto. One su spas našle u našoj zemlji bežeći od strašnog građanskog rata.

Načelnik ginekologije za ovaj slučaj nazvao čudom i dodao da se majka i prethodnih puta porađala carskim rezom. I dalje se ipak ne zna gde su očevi i da li su prisustvovali rođenju dece.

Izvor: Žena / Blic

Vrede 267.000 dolara: Lovac na zlato pronašao srebrene rimske kovanice stare 2.000 godina

Neke od kovanica napravljene su za vreme rimskog generala Marka Antonija koji je bio saveznik egipatske Kleopatre s kojom je bio u vezi. Stručnjaci su kazali kako su ove veličine kovanica vrlo retke.

Samo jedna kovanica vredi i 12.000 dolara. Kovanice su predane istražitelju koji će izvršiti procenu i prodati ih muzeju. Smale će dobit podeliti s vlasnikom farme.

"Bilo je neverovatno, otkriće koje se dogodi jednom u životu. Znao sam o čemu je reč kada sam ih otkrio. To je jedno od najvećih otkrića, ali neću odustati od traganja", rekao je Smale.

Kovanice su pronađene u Bridportu u Velikoj Britaniji.
 
Izvor: Klix ba 
 

Dubai uvodi leteći taksi: Dron kojim upravljate telefonom


Dubai je predstavio prvi test električnog letećeg taksija bez vozača. Reč je o dronu koji radi na principu Ubera.

Ovim Ujedinjeni Arapski Emirati žele da postanu pioniri u futurističkom transportu.

U prvoj, probnoj vožnji, nije bilo putnika, a korišćen je prototip letećeg taksija. On izgleda kao mala, helikopterska kabina sa dva sedišta, a može voziti 30 minuta brzinom od 100 kilometara na sat.

Zbog namere da funkcioniše bez daljinskog upravljača i uz maksimalno trajanje leta od 30 minuta, u slučaju eventualnog problema, uz ovaj leteći taksi dolaze rezervne baterije, rotori i nekoliko padobrana.

„Pokazujemo činjenice, a ne vizije“, rekao je Aleksandar Zosel, suvlasnik nemačke kompanije koja je razvila ovaj taksi.

Dubai planira da uvede novo prevozno sredstvo u transportnu mrežu sa metroom, autobusom i tramvajem.

Putnici će kretanje taksijem moći da prate putem telefonske aplikacije.

 


Izvor: N1

17.09.2017.

Ovo je najmanji stan na svetu! Ima samo 7 kvadrata, a u njemu je sve što vam treba


Rim je jedna od najvećih evropskih metropola i obiluje prekrasnim i ogromnim zgradama i kućama. Ali, jedan stančić u centru grada prava je . Naime, nadomak svih poznatih znamenitosti smestilo se tek 7 kvadrata prostora koji, moramo priznati, izgleda predivno.

Nalazi se u neposrednoj blizini Panteona, Trga svetog Petra i zgrade Palazzo Grazioli, koju je u privatne svrhe koristio bivši italijanski premijer Silvio Berlusconi.

Prostor od, ponavljamo, tek 7 kvadrata kupio je i renovirao Marco Pierazzi, arhitekta i dizajner. Zanimljivo, taj je prostor nekada bio toalet domara zgrade, izgrađene još 1700. godine. Marco je u tih 7 kvadrata uspeo da smestiti sve potrebno za život, i to na kakav način.

Moderna i dobro opremljena kuhinjica, uz kupatilo i sklopivi kuhinjski stočić, sve je što ovom domišljatom dizajneru omogućuje udoban boravak. Sklapanjem stolića rešen je pristup stepenicama koje vode do sobe na spratu, u kojoj se nalazi takođe sklopivi krevet koji sobu pretvara u dnevnu ili spavaću, u zavisnosti od potreba.

Drvene grede na plafonu usklađene su s tamnim podom i u kontrastu su sa modernim dizajnom koji prevladava u stanu.Marco je u tom stanu živeo sa devojkom, a morali su da se presele u veću kuću zbog deteta. Danas se 'najmanja kuća u Italji' iznajmljuje turistima.

Pogledajte kako to izgleda!


Izvor: Srbija danas

Ove fotografije zauvek će promeniti način na koji vidite paukove


Iako većina ljudi paukove vidi kao užasavajuća stvorenja, njihovu sliku o malim predatorima moglo bi da promeni saznanje da paukovi na svojim nožicama imaju - šape.

Naučni termin za "šape" pauka je tarsus. Reč je o osmini složene noge, koja baš poput šapa mačaka i pasa ima kandže.

Ipak, u slučaju paukova, par kandži osim za hodanje služi i za slušanje i hvatanje čestica mirisa u vazduhu.

Sledeći put kada se uplašite pauka, pokušajte zato da se setite da se bar po ovoj karakteristici ne razlikuju mnogo od vaših ljubimaca - možda vam bude lakše.

Pogledajte kako izgledaju tarsusi:






Izvor: B92