07.11.2017.

Ovo je najsmrtonosnije mesto na svetu: Za 30 sekundi nastaje vrtoglavica, za 240 groznica, za 300 sigurna smrt!


Još od jeseni 1986. specijalne ekipe se bore da suzbiju posledice radijacije od nuklearne katastrofe koja se dogodila u Černobilju.

Iako su brojke na meračima radijacije jasno ukazivale da ne treba da se prilazi reaktoru 4, znatiželjni naučnici su morali makar da ubace unutra kameru.

Unutar reaktora 4 našli su crnu lavu, koja podseća na “Slonovo stopalo“, najsmrtonosniji nuklearni otpad na svetu!

U najvećoj nuklearnoj katastrofi na svetu, ogromna emisija oslobođene energije iz radioaktivnog materijala koji se koristio kao gorivo bukvalno je topila sve oko sebe.


Za samo 30 sekundi izloženosti ovom fenomenu sledi vrtoglavica i umor koji će vas pratiti nedelju dana. Dva minuta izloženosti i vaše ćelije će početi da se raspadaju, za četiri minuta sledi povraćanje, proliv i groznica. Posle 300 sekundi izloženosti imate samo još dva dana života.

Metal, beton i sve što se našlo na putu je bilo istopljeno i u tečnom stanju se slivalo ka dnu reaktora. Kada se ova masa ohladila poprimila je oblik slonovog stopala.

Izveštaji iz 1986. godine govore da radioaktivnost Slonovog stopala bila tolika da nije mogla ni da se izmeri. Procenjuje se da je radioaktivnost bila oko 1.000 puta jača od doze koja izaziva rak.

Ubrzo posle incidenta skoro 600.000 radnika je došlo da spreči dalje širenje radijacije. Svesno ili ne, oni su podneli najveću žrtvu. Više od 30 radnika je umrlo u roku od mesec dana od posledica zračenja, a 125.000 je obolelo od raka od posledica zračenja.

U decembru 1986. počela je izgradnja ogromnog betonskog sarkofaga koji je imao za cilj da zadrži radijaciju. Ali, ovaj sarkofag nije u potpunosti zatvoren, već su ostavljeni otvori koji se koriste za eksperimentalna i naučna istraživanja.

Tog decembra naučnici su otkrili “Slonovo stopalo”. Nekoliko metara dugačko poseduje nivo radijacije dovoljno da ubije čoveka za samo nekoliko sekundi. Ali, uprkos opasnostima, ljudski rod je uspeo da napravi fotografije ovog smrtonosnog nuklearnog otpada.

Kada je ova fotografija slikana 10 godina nakon katastrofe, “Slonovo stopalo” je emitovalo svega jednu desetinu svog nekadašnjeg zračenja.

Ali i takvo je nakon 500 sekundi izloženosti moglo da izazove slabije simptome bolesti radijacije, a od jednog sata izloženosti – smrt!


Iako je za izgradnju betonskog sarkofaga potrošena količina betona sa kojom bi mogli da popunimo trećinu Empajr Stejt Bildinga, ova crna lava nastavlja da ugrožava životnu sredinu.

“Slonovo stopalo” je i dalje izvor potencijalne opasnosti jer topeći beton sada preti da zagadi podzemne vode.

Postoje planovi da se još jednom izoluje i obezbedi kako ne bi izazvalo još jednu katastrofu. Ovaj jedinstveni komad nuklearnog otpada postao je simbol najmoćnijeg alata čovečanstva, podsećajući nas na odgovornost koju imamo kao ljudski rod.

Inače, Artur Kornejev, muškarac koji se nalazi na većini slika o Slonovskom stopalu, posetio je to mesto zasigurno više puta nego bilo ko drugi. Međutim, danas mu je zabranjeno da posećuje mesto nuklearke u Černobilju zato što je bio izložen previsokoj radijaciji tokom i posle čišćenja nuklearnog otpada.

Kazahstanac po rođenju, Kornejev nije izgubio smisao za crni humor. 2014. godine, u razgovoru za Njujork tajm, rekao je da ne žali zbog rada na čišćenju nuklearnog otpada. “Sovjetsko zračenje najbolje je zračenje na svetu”, rekao je Kornejev.





Izvor: Kurir

03.11.2017.

Umesto tegova diže žene


Dvadesetsedmogodišnji Čeh spojio je dve stvari koje najviše voli – dizanje tegova i žene – u nešto što nikada neće postati olimpijski sport, ali je svakako impresivan podvig.

Dizač tegova Jan Mihalov objavio je snimak gde diže dve djevojke, svaku oko 50 kilograma tešku.

Mihalov se već 11 godina bavi dizanjem tegova i prvak je sveta u svojoj kategoriji.



Izvor: RTCG

Svešteniku bodibilderu zabranili da se takmiči


Oduševljenje Poljaka i velika slava "bodibildera u mantiji" u medijima i na društvenim mrežama, rimokatoličkog sveštenika Artura Kapronja, paroha Osječnjice na jugozapadu Poljske, trajali su svega nekoliko dana, dok mu velikodostojnici nijesu zabranili dalja takmičenja zbog napisa u tabloidima.

Svešteniku Arturu Kapronju bodibilding je dugogodišnji hobi, a takmičenja i uspjesi koje postiže Poljskoj katoličkoj crkvi i njegovim nadređenim biskupima iz Legnjice nijesu smetali, čak su podržavali bavljenje sportom po poslovici "u zdravom tijelu zdrav duh", sve dok u nedjelju poljska privatna televizija TVN nije objavila izvještaj i snimak sa prvenstva bodibildera juniora i veterana i obavijestila da je četvrto mjesto zauzeo katolički sveštenik.

Sam Kapronj je na svom profilu na Fejsbuku obavijestio da će se takmičiti i pozvao svoje vjernike da navijaju za njega, a snimak TVN preuzeli su odmah gotovo svi mediji i odmah je počeo da prikuplja lajkove na društvenim mrežama.

Radost i ponos navijača i vjernika trajala je međutim kratko, do četvrtka, kada je biskup Zbignjev Kjernjikovski pozvao Kapronja da ga izgrdi što pred vjernicima i cijelom

Poljskom paradira obnaženog tijela u gaćama i dalja takmičenja mu zabranio.

"Shvatio sam svoju grešku da sam time što sam učestvovao na Prvenstvu bodibildera Poljske i time što su snimak objavili mediji sablaznio vjernike i molim ih za oproštaj", objavio je posle toga na Fejsbuku popularni sveštenik.

Dok nije izbila afera na profilu bodibildera u mantiji na Fejsbuku, pojavljivali su se uglavnom pozitivni komentari i izrazi zahvalnosti vjernika što svojim primjerom i njih podstiče da misle i na svoje zdravlje i počnu da se bave nekim sportom.


Izvor: RTCG

30.10.2017.

Šareni kamenčići jezera Mekdonald


U Nacionalnom parku Glacier (SAD) nalazi se više od 700 jezera sa kristalno čistom vodom. Niske temperature vode sprečavaju rast planktona, pa u parku Glacier nije neobično videti detalje na dnu jezera dubokog i do 10 metara.

Jedna od najupečatljivijih osobina nekih od ovih jezera je prisutnost šarenih kamenčića ispod površine vode i na obalama. Jedno od najpoznatijih jezera sa “obojenim kamenčićima” je jezero Mekdonald (McDonald) koje se nalazi na zapadnoj strani parka. Ono je ujedno i najveće, najduže i najdublje jezero Nacionalnog parka Glacier.

Boju kamenja određuje prisutnost ili odsutnost gvožđa, a ono je rasprostranjeno širom Glacier parka, te je nastalo u različitim epohama.





Izvor: Pixelizam

Ogledalo neba: Slano jezero Čaka u Kini


Jedno od najlepših jezera severozapadne Kine, slano jezero Čaka, je zapravo velika slana ravnica koja se napuni vodom tokom obilnih kiša kada jezero doseže širinu od oko 9 i dužinu oko 15 km. Tokom sušne sezone jezero je mnogo manje, ali se u njemu i tada može videti prizor zbog kojeg ga svi i posećuju – odraz neba.

Jezero je vrlo plitko, na nekim mestima dubina vode ne prelazitglob noge, što omogućava posetiocima da slobodno šetaju jezerom. A kada je nebo vedro, ono se odražava u jezeru pa se stvara iluzija da zapravo hodate po nebu. Upravo je zbog toga Čaka slano jezero postalo poznato kao “Ogledalo neba”.


Region u kojoj se jezero nalazi je nekada bilo plitko more. Tektonska kretanja su podigla tlo za više od 3.000 metara te formirala ogromnu visoravan. Mali džepovi preostale morske vode postala su slana jezera.

So se iz ovih jezera vadi već 3000 godina, a danas se godišnje proizvede na stotine tona visoko kvalitetne sirove soli.



Izvor: Pixelizam

28.10.2017.

Ljubavnici iz Hasanlua: Poljubac star 2800 godina


Arheološko nalazište drevnog grada, Tepe Hasanlu, nalazi se na severoistoku Irana, u pokrajini Zapadni Azerbejdžan. Način njegovog uništavanja krajem 9. veka pre nove ere, doveo je do toga da grad ostane zamrznut u vremenu, pružajući istraživačima izuzetno dobro očuvane zgrade, artefakte i posmrtne ostatke žrtava.

Tepe Hasanlu se sastoji od centralnog nasipa u obliku citadele, visokog 25 metara, sa masivnim utvrđenjima i asfaltiranom ulicom, a okružen je niskim spoljnim gradom u kome su se nalazile kuće, štale, gradske blagajne i hramovi. Celokupna lokacija nekada je zauzimala veći prostor, ali je smanjena zahvaljujući lokalnim agrikulturnim i građevinskim aktivnostima, tako da danas zauzima dužinu od svega 600 metara, sa citadelom prečnika od oko 200 metara.

Na ovom mestu, istraživači su 1956. godine naišli na sloj grada koji je zamrznut u vremenu – “spaljeni sloj”, koji je sadržao više od 200 tela sačuvanih u pepelu i ruševinama. Sačuvani sloj omogućio je istraživačima da razotkriju užasnu priču o uništenju ovog grada, koje se dogodilo krajem 9. veka pre Hrista. Materijal koji je pronađen na lokalitetu, ukazuje na to da je grad zadesio iznanedni napad neprijatelja i tom prilikom je uništena citadela. Mnogim ljudskim ostacima koji su tu pronađeni, nedostaju glava ili ruke, a ostali su pretrpeli smrtonosne povrede glave. Jedan od ljudskih ostataka presečen je na pola, a većinu njih su činili žene, deca i starci, što ukazuje na to da su pobijeni stanovnici koji bi bili beskorisni kao robovi.

Nažalost, nedostatak pisanih dokumenata doveo je do toga da danas znamo vrlo malo o stanovništvu Hasanlua i njihovim okupatorima. Ne postoji pisani dokaz koji bi potvrdio njihov identitet. Nije nam poznat čak ni drevni naziv ove lokacije, kao ni kojoj državi je u to vreme pripadala, a još manje jezička i etnička pripadnost njenog stanovništva. S druge strane, iz istorijskih tekstova je poznato da je Kraljevstvo Urartu vršilo brutalne vojne kampanje u gvozdenom dobu, kako bi se proširilo na region oko Hasanlua.

Poljubac star 2800 godina

Iskopavanja lokaliteta Tepe Hasanlu, nastavljena 1972. godine, donela su otkriće koje je obišlo ceo svet. U jednom skladištu žitarica, verovatno krijući se od neprijatelja, pronađena su dva skeleta ljudi koje je brzo ugušio dim, dok je njihov grad bio u plamenu. Ovaj par je poslednje trenutke svog života proveo u zagrljaju, a smrt ih je dočekala u trenutku dok su ljubili jedno drugo i time njihov poljubac učinila večnim.

Iako su neki izvori tvrdili da oba skeleta pripadaju muškarcima, Muhamed Dandamajev, u svojoj knjizi Kulturne i društvene institucije drevnog Irana, navodi da se radi o muškarcu i ženi. Slična tvrdnja objavljena je i u magazinu za arheologiju, sa dodatnim informacijama i njihovoj visini, koja je bila blizi 160 centimetara.

Skeleti su pronađeni u skladištu bez ijednog predmeta, osim kamene ploče, koja se nalazila ispod glave skeleta koji leži na levoj strani. Desni skelet je na fotografiji prikazan sa povredom lobanje, ali to nije bio uzrok njegove smrti – oštećenje je nastalo prilikom arheološkog iskopavanja.

Univerzitet u Pensilveniji utvrdio je da je par preminuo zajedno oko 800. godine pre nove ere, a njihov poljubac u trenutku smrti kao da označava da je ljubav večna.

Izvor: Kafenisanje

23.10.2017.

Antogo – jedinstveni ritual ribolova, Mali


U podnožju 500 metara visoke planine na Maliju leži malo selo koje se zove Bamba. Kada suva sezona dosegne svoj vrhunac, na ovom mestu sve presuši – sve osim jednog svetog jezera prepunog somova (u kojem je strogo zabranjen robolov, izuzev za vreme rituala).

Svake godine ovdje se odigra spektakl vredan pažnje – drevni ribarski obred koji se zove Antogo i u kojem stotine ljudi u isto vreme skoči u jezero kako bi ulovili što više ribe – golim rukama. Ovaj “najluđi ribolov na svetu” traje oko 15 minuta, a napetost trenutka je ekstremna, ogromna, i neodoljiva.

U prošlosti, Bamba je bila prekrivena bujnim zelenim šumama i jezerom, a voda u njemu se smatrala svetom jer je stanovnicima sela nudila obilje ribe. No, kako je vreme prolazilo, klima se promenila i regija se pretvorila u suvo, neplodno, stenovito područje. Malo sveto jezero, veličine olimpijskog bazena, ostalo je kao poslednja uspomena na ovo, nekada plodno, zemljište.

Na dan Antogo rituala ljudi iz okolnih sela dolaze na jezero – deca, mladi i stari – naoružani samo košarama i drugim ručno napravljenim alatima za ulov ribe. Žene ne smeju učrstvovati u ritualu, jer se smatraju nečistim zbog njihovog menstrualnog ciklusa.

Odjednom, na stotine muškaraca skoči u jezero grabeći sve što mogu. Oko 15 minuta kasnije pucanj označava kraj rituala. Sve ulovljene ribe se stave u kožnu torbu i daju najstarijem čoveku, koji će osigurati pravilnu raspodjelu ribe među svim selima koja su učestvovala u (verovatno) najluđem ribolovu na svetu.

Na kraju posta možete pogledati i video rituala.





 Izvor: Pixelizam

10.10.2017.

Sećate li se Feliksa? Skočio je sa ivice svemira - evo šta radi danas, poludeo je skroz!


Šta se desilo ovom čoveku, pobogu...

Feliks Baumgartner, ekstremni austijski padobranac, skočio je pre pet godina (tačnije, 14. oktobra 2012), sa visine od 39 kilometara i pri tom u slobodnom padu u jednom trenutku postigao najveću brzinu od 1.357 kilometara na čas. Od tada, malo se o njemu čulo i pisalo. Ponovo se pojavio u medijima zahvaljujući njegovim antimigrantskim izjavama, a Feliks je malo zglajznuo u fašizam. Podržao je na izborima ekstremnog desničara Norberta Hofera.


Zahvaljujući svemu tome, 13. jula prošle godine Fejsbuk mu je obrisao fan stranicu koja je brojala 1,5 miliona članova, a u međuvremenu mu je vraćena. Dakle, nema zezanja sa Fejsbukom... a možda i Feliksu bilo pametno da se bavi skokovima, umesto politikom. No, Fejsbuk profil je i dalje tu, i ako ništa drugo, možete se uveriti da je i dalje san svake žene, bar što se izgleda tiče.


Osim toga, Feliks se naljutio na svoju domovinu (Austriju), jer nisu hteli da mu daju poreske olakšice kao istaknutom sportisti, pa je prebegao u Švajcarsku. E, tamo su mu zaplenili lični helikopter. Morao je da plati i 1.500 evra, jer je 2012. godine iz čista mira udario izvesnog kamiondžiju pesnicom u lice. 

Izvor: Srbija danas

Horor: Najezda otrovnih vrsta paukova na Evropu


S dolaskom hladnijeg vremena, paukovi traže svoja skloništa u evropskim domovima, a njihov broj će zbog jačanja svetske privrede ubrzano rasti, navodi se u studiji Univerziteta u Bernu.

Istraživači s instituta za zoologiju ističu da svake dve godine u Evropu stiže nova vrsta pauka, a ta dinamika bi uskoro mogla da se promeni, tako da ćemo se sa novim vrstama susretati svake godine.

U studiji se navodi da su ,,uvezene vrste“ često veće od autohtonih, što se pre svega odnosi na one koje dolaze iz Azije.

,,Evolucija klime u Evropi čini da životni uslovi sve više odgovaraju suptropskim vrstama pauka, zbog čega postoji opasnost od dolaska otrovnih vrsta”, upozorio je profesor zoologije Volfgang Nentvig.

On je dodao da je s jedne strane dobro imati ove zglavkare jer love razne insekte i njihov otrov se koristi u farmaceutskoj industriji, ali da nije prijatno posmatrati kako osvajaju skrivena mesta naših domova.

Raste i strah od paukova ili arahnofobija, koja važi za jednu od najučestalijih ljudskih fobija. Istraživanja su pokazala da se oko 15 odsto ljudi užasava ove životinje.

S druge strane, paukovi se ne plaše čoveka, a poput većine hladnokrvnih životinja, privlače ih topli ljudski domovi.

Izvor: Govori Srbija

03.10.2017.

Majka (42) i ćerka (21) porodile su se u isto vreme: Deci su dali imena o kojima danas priča ceo svet


Fatma Birinci (42) i njena ćerka Gade (21) pre tri godine napustile su svoju rodnu Siriju zbog ratnih strahota. Sada im se u jednoj turskoj bolnici desilo nešto što daje nadu u lepše dane.

Naime, njih dve su se u isto vreme carskim rezom porodile u jednoj bolnici u Turskoj. One su u istoj nedelji saznale da su u drugom stanju i obe su dobile dečake. A nazvale su ih Redžep i Tajip po turskom predsedniku Erdoganu.

Erkan Ataš, glavni lekar bolnice, posetio je dve mame nakon uspešnih porođaja.

– Nikada nisam čuo za ovako nešto. One su spas našle u našoj zemlji bežeći od strašnog građanskog rata.

Načelnik ginekologije za ovaj slučaj nazvao čudom i dodao da se majka i prethodnih puta porađala carskim rezom. I dalje se ipak ne zna gde su očevi i da li su prisustvovali rođenju dece.

Izvor: Žena / Blic

Vrede 267.000 dolara: Lovac na zlato pronašao srebrene rimske kovanice stare 2.000 godina

Neke od kovanica napravljene su za vreme rimskog generala Marka Antonija koji je bio saveznik egipatske Kleopatre s kojom je bio u vezi. Stručnjaci su kazali kako su ove veličine kovanica vrlo retke.

Samo jedna kovanica vredi i 12.000 dolara. Kovanice su predane istražitelju koji će izvršiti procenu i prodati ih muzeju. Smale će dobit podeliti s vlasnikom farme.

"Bilo je neverovatno, otkriće koje se dogodi jednom u životu. Znao sam o čemu je reč kada sam ih otkrio. To je jedno od najvećih otkrića, ali neću odustati od traganja", rekao je Smale.

Kovanice su pronađene u Bridportu u Velikoj Britaniji.
 
Izvor: Klix ba 
 

Dubai uvodi leteći taksi: Dron kojim upravljate telefonom


Dubai je predstavio prvi test električnog letećeg taksija bez vozača. Reč je o dronu koji radi na principu Ubera.

Ovim Ujedinjeni Arapski Emirati žele da postanu pioniri u futurističkom transportu.

U prvoj, probnoj vožnji, nije bilo putnika, a korišćen je prototip letećeg taksija. On izgleda kao mala, helikopterska kabina sa dva sedišta, a može voziti 30 minuta brzinom od 100 kilometara na sat.

Zbog namere da funkcioniše bez daljinskog upravljača i uz maksimalno trajanje leta od 30 minuta, u slučaju eventualnog problema, uz ovaj leteći taksi dolaze rezervne baterije, rotori i nekoliko padobrana.

„Pokazujemo činjenice, a ne vizije“, rekao je Aleksandar Zosel, suvlasnik nemačke kompanije koja je razvila ovaj taksi.

Dubai planira da uvede novo prevozno sredstvo u transportnu mrežu sa metroom, autobusom i tramvajem.

Putnici će kretanje taksijem moći da prate putem telefonske aplikacije.

 


Izvor: N1

17.09.2017.

Ovo je najmanji stan na svetu! Ima samo 7 kvadrata, a u njemu je sve što vam treba


Rim je jedna od najvećih evropskih metropola i obiluje prekrasnim i ogromnim zgradama i kućama. Ali, jedan stančić u centru grada prava je . Naime, nadomak svih poznatih znamenitosti smestilo se tek 7 kvadrata prostora koji, moramo priznati, izgleda predivno.

Nalazi se u neposrednoj blizini Panteona, Trga svetog Petra i zgrade Palazzo Grazioli, koju je u privatne svrhe koristio bivši italijanski premijer Silvio Berlusconi.

Prostor od, ponavljamo, tek 7 kvadrata kupio je i renovirao Marco Pierazzi, arhitekta i dizajner. Zanimljivo, taj je prostor nekada bio toalet domara zgrade, izgrađene još 1700. godine. Marco je u tih 7 kvadrata uspeo da smestiti sve potrebno za život, i to na kakav način.

Moderna i dobro opremljena kuhinjica, uz kupatilo i sklopivi kuhinjski stočić, sve je što ovom domišljatom dizajneru omogućuje udoban boravak. Sklapanjem stolića rešen je pristup stepenicama koje vode do sobe na spratu, u kojoj se nalazi takođe sklopivi krevet koji sobu pretvara u dnevnu ili spavaću, u zavisnosti od potreba.

Drvene grede na plafonu usklađene su s tamnim podom i u kontrastu su sa modernim dizajnom koji prevladava u stanu.Marco je u tom stanu živeo sa devojkom, a morali su da se presele u veću kuću zbog deteta. Danas se 'najmanja kuća u Italji' iznajmljuje turistima.

Pogledajte kako to izgleda!


Izvor: Srbija danas

Ove fotografije zauvek će promeniti način na koji vidite paukove


Iako većina ljudi paukove vidi kao užasavajuća stvorenja, njihovu sliku o malim predatorima moglo bi da promeni saznanje da paukovi na svojim nožicama imaju - šape.

Naučni termin za "šape" pauka je tarsus. Reč je o osmini složene noge, koja baš poput šapa mačaka i pasa ima kandže.

Ipak, u slučaju paukova, par kandži osim za hodanje služi i za slušanje i hvatanje čestica mirisa u vazduhu.

Sledeći put kada se uplašite pauka, pokušajte zato da se setite da se bar po ovoj karakteristici ne razlikuju mnogo od vaših ljubimaca - možda vam bude lakše.

Pogledajte kako izgledaju tarsusi:






Izvor: B92

Tehnološko čudo: Kina tvrdi da poseduje pogon kojim može da stigne do Marsa za par nedelja!


Misteriozni pogonski sistem koji ,,prkosi zakonima fizike" bi uskoro mogao da postane realnost u Kini, u kojoj naučnici tvrde da završavaju prototip tzv. ,,Em Drajva" (EmDrive). Ovu tehnologiju, kojom bi se do Marsa stizalo za svega nekoliko nedelja putovanja, pokušavaju da razviju kosmičke agencije širom sveta.

Kineska državna televizija nedavno je saopštila da je tim naučnika pod rukovodstvom dr Čen Jua sa kineske Akademije kosmičkih tehnologija izveo uspešno testiranje tzv. ,,Em Drajva“ (radiofrekventivnog rezonatorskog pogona), kao i da će provera njegove funkcionalnosti uskoro biti održana u svemiru. Ukoliko se ovo pokaže kao tačno, to bi značilo da je Kina postala svetski lider u kosmičkim istraživanjima.


Smatra se da je ovakva tehnologija ključ za uspešno odvijanje budućih kosmičkih istraživanja, jer bi njenim korišćenjem u svemirskim letelicama nestala potreba za gorivom u njima.

Radio frekventni rezonatorski pogon je kontroverzni tip elektromagnetnog pogona u kome anizotropno elektromagnetsko polje unutar mikrotalasnog rezonatora navodno prenosi impuls rezonatoru proizvodeći potisak.

Uobičajeni pogoni izbacuju gorivo, kao što brodovi pomeraju vodenu masu, avioni pomeraju vazdušnu masu, ili rakete koje izbacuju produkte sagorevanja. Pogon koji ne izbacuje mlaz materije da bi proizveo reaktivnu silu, nego obezbeđuje potisak preko elektromagnetnog polja bez ikakve spoljašnje interakcije, se naziva nereaktivni pogon.

Takav zatvoreni sistem ne bi imao potrebe za nošenjem goriva, i bio bi u mogućnosti da stalno proizvodi potisak, sve dok je napajan energijom. Kako je to slikovito objasnio profesor Stiven Tomson sa Univerziteta Sent Endrju: ,,to je kao da pokušavate da okrećete sebe tako što se sagnete i vučete svoje pertle u nadi da ćete početi da levitirate“. Kao takav, ovaj pogon krši Zakon održanja količine kretanja i Treći Njutnov zakon. Zbog toga mnogi fizičari veruju da su takvi pogoni nerealni i stavljana im je etiketa ,,pseudonauke“.


Međutim, Kina od danas tvrdi da je uspela da napravi upravo takvo sredstvo koje proizvodi potisak odbijanjem mikrotalasa o zatvoreni rezonator, ne koristeći pri tom bilo kakvo gorivo. Štaviše, procureli prošlogodišnji dokument NASA-e pokazuje da je ovakav pogon realan i da je američka kosmička agencija već uveliko angažovana u pokušajima da ga proizvede. Ipak, NASA do sada nije bila uspešna u svojim nastojanjima.

Ukoliko se pokaže da Kinezi jesu, to bi moglo biti najveće otkriće ovog veka koje bi otvorilo eru nove fizike.

 

Izvor: Govori Srbija

Naučno-fantastični scenario u borskoj bolnici: Kada su lekari videli organe ove pacijentkinje, ostali u u šoku!


Kada su lekari Opšte bolnice u Boru primili pacijentkinju iz okoline tog mesta zbog bola u trbuhu nisu ni slutili da je u pitanju slučaj za koji su do tada videli samo na televiziji.

Pacijentkinja je spadala u grupu „jedan u milion“ jer su joj unutrašnji organi na suprotnim stranama!

„U pitanju je veoma redak slučaj, poznatom kao „situs inversus“, koji je karakaterističan za 0,01 odsto svetske populacije. Kod „situs inversusa“, unutrašnji organi su rapoređeni na suprotnim stranama od uobičajenih. Najprostije rečeno, kao da ih gledamo u ogledalu“, kaže hirurg dr Goran Joksimović.

Za „situs inversus“ je karakteristično da se srce, umesto na levoj, nalazi na desnoj strani pluća, dok je jetra, umesto na levoj, smeštena na desnoj strani tela.

„Pacijentkinja je primljena sa simptomima napada slepog creva, ali je bol bio na levoj strani trbuha. Brza analiza je pokazala da je u pitanju „situs inversus“, tako da smo i operaciju obavili na suprotnoj strani od uobičajene“, kaže dr Joksimović.

Pacijentkinja se oporavlja, sve je proteklo u najboljem redu, a lekari će pamtiti ovaj nesvakidašnji slučaj.

Izvor: Govori Srbija

07.09.2017.

Apokalipsa sutra: Ni nuklearna bomba nije najgore što može da zadesi planetu


Kroz razvoj ljudskog roda — od noža, preko baruta, do nuklearnih tehnologija — imali smo primere upotrebe i zloupotrebe tehnologije. Tako je i sa veštačkom inteligencijom. Stvar je političke volje, s jedne strane, a s druge strane etičkih principa kojih će se donosioci političkih odluka držati ako odluče da tu tehnologiju zloupotrebe.

Veštačka inteligencija razvija se u pravcu da postane kreativna, konstatuje za Sputnjik Zoran Stanojević, urednik na Javnom servisu i čovek koji prati generalne trendove u razvoju novih tehnologija.

Ono čega se najviše plaše naučnici poput Stivena Hokinga, dodaje Stanojević, jeste da bi takva veštačka inteligencija bila u stanju da bude samodovoljna, da počne da proizvodi drugu veštačku inteligenciju i bukvalno da pomoću robota zavlada svetom.

Hoće li fantastika postati realnost

„To je, da kažemo, neki naučno-fantastični scenario koji nije nemoguć, ali gledano iz naše sadašnje perspektive nije baš toliko realan. Elon Mask, vlasnik ’Tesla motorsa‘, čak tvrdi da je to veća opasnost nego Severna Koreja u ovom trenutku“, sugeriše Stanojević.

Pomenuti Mask je, komentarišući predviđanje predsednika Rusije Vladimira Putina da će onaj ko postane lider u oblasti veštačke inteligencije postati „gospodar sveta“, najavio da će uskoro sve zemlje postati jake u informatici, a da će konkurencija za nadmoć u veštačkoj inteligenciji na nacionalnom nivou verovatno biti uzrok Trećeg svetskog rata.

Vidimo da će se ići sve dalje u razvoju takozvanog pametnog naoružanja, napominje Stanojević, koje je u stanju da prepozna protivnika, da ga gađa i uništi, a da pritom ne rizikuje ljudski život sa svoje strane.

„Dakle, neko ko je u stanju i dovoljno bogat da napravi dovoljan broj nekakvih dronova ili samohodnih oružja bio bi sposoban da napadne bilo kakvu državu i da je bez ikakvih ljudskih gubitaka osvoji, a da pritom ti roboti ratnici bez problema pronalaze ljudske ciljeve i uništavaju ih ili već šta god drugo bilo na meti. To je realan strah jer se svet zaista u ovom trenutku razvija u tom pravcu“, upozorava Stanojević.

Granica je budžet, smatra on, jer će u nekom trenutku novac da se ispostavi kao problem i umesto da se napravi neki savršeni robot, onog trenutka kad bude postojao uređaj koji može da ratuje neko će reći: „Hajdemo, dovoljno je sa time, šaljemo ga u rat“.

Možemo, sumnja Stanojević, imati nedovršene uređaje koji će moći da obave neki posao, ali neće biti prepametni, neće razlikovati previše ciljeve i onda može da se desi da gađaju nekoga ko ne treba da bude meta ili da imaju neku grešku, pa da se pokrenu i protiv onog ko ih je napravio.

„Postoji realan strah da u razvoju veštačke inteligencije odemo predaleko, da dobijemo uređaje, odnosno veštačke mozgove, koji su pametniji i kreativniji od ljudskog mozga. Druga realnija varijanta je da napravimo uređaje koji su dovoljno pametni da možemo da ih koristimo, ali nedovoljno savršeni da ne prave greške“, rezonuje Stanojević.


Zloupotreba pametnog oruđa

Opasnost je, upozorava on, da će postojati uređaji koje bi neko mogao da pošalje u bilo kakav rat ili u pljačku banke i u nešto što će se suprotstavlja ljudima, a da za to ne postoji dovoljno dobar odgovor.

Zamislimo samo kako bi izgledao neki takav teroristički robot koji je u stanju da se provuče pored kontrola i ne rizikuje ništa, dodaje Stanojević, jer su bombaši-samoubice problem, a ovaj bi bio potpuno sposoban da prođe svuda i da napravi veliku štetu.

„Za naše današnje racionalne umove teško je zamisliti da bi jednog dana, kao što imamo robote koji sklapaju automobile u nekoj fabrici, neko prvo napravio robote koji menjaju menadžere i prodaju te automobile, a onda da nastane jedan toliko dobar robot da postane direktor fabrike i na kraju da je otkupi. To zaista zvuči kao naučna fantastika, ali naučnici nas ubeđuju da takva stvar nije nemoguća“, podvlači Stanojević.

To je, ukazuje docent na Fakultetu bezbednosti Nenad Putnik, prevashodno politički problem, ali i etičko pitanje. Ako razmišljamo uopšte o odnosu tehnologije i njene upotrebe i zloupotrebe, ističe Putnik za Sputnjik, onda možemo da kažemo da tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša, da se može upotrebljavati u dobre svrhe, ali da se može i zloupotrebljavati.

„Kroz razvoj ljudskog roda — od noža, preko baruta, do nuklearnih tehnologija — imali smo primere upotrebe i zloupotrebe tehnologije. Tako je isto stvar i sa veštačkom inteligencijom. Stvar je političke volje s jedne strane, a s druge strane etičkih principa kojih će se donosioci političkih odluka držati ako odluče da tu tehnologiju zloupotrebe“, podseća Putnik.


Tehnološki napredne zemlje oduvek traže nove mogućnosti za vođenje novih ratova, naglašava on, a ideal kojem se teži su ratovi bez krvi u kojima ne bi stradali vojnici. Naravno, vojna industrija podstiče razvoj novih tehnologija, ističe Putnik, a većina tehnologije koju danas koristimo je nastala pod okriljem vojske.

„Kad god počne da se govori o ograničenjima to znači da je kasno. Nauka je otišla toliko daleko da očigledno naučnike hvata strah od onoga što dalje može da se proizvede. Prema tome niko ne može da ograniči nekoga. Kad se napravi nuklearna bomba, niko ne može da kaže da ona jednog dana neće doći u pogrešne ruke“, zaključuje Stanojević.


Izvor: Govori Srbija