31.12.2013.

Ptice ovo rade svakog dana. Ali i dalje je zabavno gledati tu čaroliju


Ptičje gnezdo nije ništa neobično. Ali gledati čaroban proces njegovog nastajanja ipak jeste. Jedna korisnica društvene mreže "Redit" je objavila seriju fotografiju ove dve ptičice kako "zidaju" gnezdo, korak po korak. Majka priroda je stvarno neverovatna!

But does it have wifi? 

Sve ovo su napravile samo uz pomoć zemlje, grančica i svoje pljuvačke. Kreativne ptičice. Još im samo vajerles nedostaje!

Izvor: Blic

Ni trunke od čarolije: Ovako stvarno izgleda Deda Mrazova radionica


Koliko god voleli novogodišnje praznike i poklone, da li ste se ikada zapitali odakle dolaze one silne igračke koje se nalaze u dečijim paketićima? Naravno, prva pomisao je Kina, ali verovatno je malo vas videlo u kakvim uslovima rade ljudi koji u fabrikama pakuju igračke koje Deada Mraz deli širom sveta.

 Foto:photomichaelwolf.com

Fotograf Majk Volf napravio je galeriju fotografija ljudi koji u Kini rade na proizvodnim trakama za izradu najrazličitijih igračaka – od lutaka, preko Sunđer Boba do Mikija Mausa.

Foto:photomichaelwolf.com

 On je sa radnicima proveo jedan dan i zabeležio sve – od dolaska na posao, mukotrpnog rada, preko obroka koji dobijaju, pa do pauza koje mnogi od radnika koriste da bi odspavali među delovama igračaka.

Nakon ovih fotografija, verovatno ćete dva puta razmisliti pre nego što vašoj deci ili prijateljima sledeći put kupite neku od igračaka.

Foto:photomichaelwolf.com

Ipak, s druge strane, ako se odlučite na bojkot te robe i rešite da od sada ne kupujete igračke napravljene u Kini, to sa sobom vuče još jedan problem.

Foto:photomichaelwolf.com

Hipotetički gledano, ako bi Zapadni svet prestao da kupuje te proizvode, ljudi koji mukotrpno rade u tim fabrikama u Kini ostali bi bez posla, a to bi za njih značilo propast.


Izvor: Telegraf

Meksiko: Uhvaćena zmija dugačka 20 metara i teška 160 kilograma?!


Na internetu se već nekoliko dana širi nepotvrđena vest da je dolini jedne planinske reke pronađena najveća zmija na svetu – dugačka skoro 20 metara i teška oko 160 kilograma!

Odmarala se i jedva su je uhvatili, a sve se, navodno, događalo u Meksiku.

Šire se i brojni lažni snimci te navodno najveće zmije, a ovaj koji smo izabrali za vas potpuno šokira u poslednjoj sekundi. Budite oprezni dok ga gledate. 



Izvor: Vesti net

Ovo može da se dogodi samo u Kini...


Kina poslednjih decenija beleži veliki privredni rast, međutim, tako nešto ne dolazi bez posledica koje mogu biti tragične, ali i smešne.

Među one smešne, ili samo čudne i bizarne, spadaju i neke od sledećih pojava, situacija i događaja.

1. Neke kompanije na svojim zgradama postavljaju mreže kako bi sprečile pokušaje samoubistava svojih zaposlenih.

2. Razna žrtvovanja samog sebe popularan su oblik protestvovanja u Kini. Kako bi sprečili samospaljivanja tokom protesta 2012. godine u Pekingu, vlasti su tamo postavile dežurne vatrogasce.

3. U Kini postoji državna rezerva svinjetine koja se pušta u prodaju kad cene izmaknu kontroli usled inflacije. Kina je napokon prestigla SAD i postala najveći svetski potrošač svinjetine.

4. Pljačkaši grobova kradu i prodaju leševe za "venčanje duhova". To je tradicija koja omogućava mladim muškarcima koji su preminuli pre nego što su uspeli da se ožene da ipak stupe u brak, međutim, četvorica muškaraca prodali su deset leševa bez pristanka njihovih porodica i zaradili 39 hiljada dolara.

5. U Kini ne možete da na televiziji pevate državnu himnu ako niste dovoljno "slatki", čak iako je vaše izvođenje besprekorno. Na Olimpijadi u Pekingu, devojčica Jang Peiji, prava pevačica, navodno nije bila dovoljno slatka da se pojavi na televiziji pa je ona pevala iza kamera dok je usne pod svetlima reflektora pomerala mnogo slađa Lin Miaoke. "Publika će shvatiti da je to od državnog interesa", rekao je muzički urednik Čen Kuigang.

6. Postalo je izuzetno skupo graditi groblja u Kini, pa zato vlasti porodicama daju podsticaje da sahranu obave na pučini mora. Podsticaji ponekad dosežu čak i preko hiljadu dolara.

7. Ljudi grade kuće na vrhovima solitera, pogotovo u velikim gradovima. Ova divlja naselja obično se ruše nakon što vlasti za njih saznaju, ali vlasnici nekih od njih upućeni su da sami sruše svojih ruku delo što ponekad godinama odbijaju boreći se za svoje nekretnine sudskim sporovima.

8. Bračni parovi se razvode kako bi izbegli plaćanje poreza. Kineska je vlada uvela porez od čak 20 posto na zaradu od prodaje kuća ili stanova, pa se zato parovi koji poseduju više od jednog doma razvode i po jednu nekretninu prepisuju na sebe kako bi mogli da ih prodaju bez plaćanja poreza državi.

9. Bogataši imaju svoje dvojnike koji se umesto njih pojavljuju na suđenjima a ponekad čak izvršavaju i njihove zatvorske kazne.

10. Kineski bogataši nedavno su počeli da ulažu u uzgoj i trgovinu oraha, a uskoro su se pojavili i vešti prevaranti koji su počeli da prodaju "krivotvorene" orahe, ispunjene cementom.

11. Čak 93 Kineza su uhapšena zbog širenja glasina o apokalipsi koju je predvidelo pleme Maja. Jedan je čovek potrošio čitavu svoju životnu ušteđevinu na gradnju velike barke u koju bi se sakrio od apokalipse.

12. Jang Jing bavi se pronalaskom savršenih muževa i žena, i to u tržnim centrima. Bogati Kinezi troše na desetine hiljada dolara na Jingove usluge u nadi da će im on pronaći idealnu suprugu.

Izvor: B92

Našli su kutiju u snegu. Nisu mogli da poveruju šta je unutra


Ponekad, najčešće bez očiglednog razloga, životinje su žrtve torture koju ne možemo ni da pojmimo. Ovog puta, jedan čovek je, vraćajući se kući sa posla, čudom nabasao na belu kutiju u šumi, u snegu. Napolju je bilo ledeno, a kutija je bila prekrivena snegom i grančicama. Unutra je zatekao prizor koji mu je sledio i srce, pa je odlučio da nešto uradi u vezi s tim.

Kutija koju je našao je bila jedva vidljiva u snegu, pošto je bila bela i delimično skrivena. Pravo je čudo da ju je uopšte video.

 
Kada je zavirio, video je tužnu scenu: mače, promrzlo i bolesno, ležalo je kraj zaleđene hrane.

 
Pogledao je pažljivije. Iza promrzlog mačeta krio se i njegov brat. Nigde na vidiku nije bilo kuća, skrovišta, hrane ili pomoći. Mačići su bili prepušteni sami sebi i polako su umirali u divljini. 

 
Dobri čovek je odlučio da uzme napuštene mačiće i da im pomogne da prežive. Jedno od njih je bilo u veoma lošem stanju.
 
I drugo mače je bilo bolesno, ali u mnogo boljem stanju nego prvo. Ubrzo se oporavilo i počelo da se mazi. Ali njegov brat je bio veoma, veoma loše i hitno je odnet kod veterinara.

 
Umotavali su ga u ćebad da bi ga ugrejali. Malo topline i mnogo ljubavi učinili su čudo...

 Sada su oba mačeta na putu potpunog oporavka. Srećna su u svojoj novoj kući sa novim vlasnikom. 

 
Čudo je da je dobri čovek primetio dva napuštena mačeta usred divljine, u beloj kutiji ostavljenoj na belom snegu. Čudo je da su se oporavili posle svega što su preživeli.
 
Ali ponekad se i čuda dešavaju, zar ne?


Izvor: Blic

30.12.2013.

Izolovani uživaju na najlepšem mestu na svetu!


Kako izgleda živeti usred Tihog okeana, izolovan od ostatka sveta, zasigurno zna pedesetak žitelja ostrva Pitkern.


Nakon pobune na brodu „Baunti“ 1789. godine, pobunjenici su se naselili na ostrvima Pitkern pod vođstvom Flečera Kristijana, a sa sobom su poveli grupu domorodaca sa Tahitija. Njihovi potomci i danas žive tu, u poslednjoj britanskoj koloniji.


 Za bolesti gotovo da ne znaju. Većina stanovnika ovog ostrva umire od starosti, a prosečan životni vek je 90 godina.

Žitelji ističu da vole ovo ostrvo i da je to najlepše mesto na svetu.

„Uveče možemo samo da legnemo i gledamo zvezde koje sijaju, bez zagađenja da nam blokira pogled“, rekli su meštani za Biznis insajder. Takođe, ističu da svi žive u miru i slozi.


„Gde još može da vam se desi da vam celo mesto dođe na proslavu rođendana?“, upitala je jedna žiteljka ostrva.

Međutim, problem ipak predstavlja izolovanost. Nemaju bolnicu i zato moraju da putuju na Novi Zeland (ako su ozbiljnije bolesni), a za povratak im je potrebno tri meseca, ili na Tahiti, odakle se vraćaju za otprilike 15 dana.


Svi oni koji žele da osete čari ostrva uglavnom moraju da traže dozvolu od ostrvskog veća i guvernera, a oni koji žele da se dosele, ukoliko njihovi preci nisu naseljavali to područje, moraju da podnesu zahtev koji bi mogao da im bude odobren samo ukoliko poseduju veštine i znanje koje bi mogle da budu korisne za zajednicu.


Izvor: RTS



29.12.2013.

Rusko utočište


Vrangelovo ostrvo je raj za divlje životinje, zamrznuto u vremenu i prostoru.

Motor čamca marke Zodiac vodi nas kroz ledenu kišu, zaobilazeći velike ledene torte, udarajući o talase Čukotskog mora dok opipavamo naš put ka maglom prekvrivenoj obali. Iako naš ruski vodič tvrdi da veliko ostrvo leži pravo ispred nas, ja mu ne verujem. Međutim u tom trenutku magla se rasturila i zahvaljujući prelamanju svetlosti arktičke atmosfere iznenada je počelo da se pomalja: moćan komad zemljišta, 167 kilometara dugačak, sa zlatnim planinama prošaranim svetlim cvećem koje raste u tundrama.

Džon Mjur, prvi posetilac koji je opisao svet na Vrangelovom ostrvu, bio je zadivljen onime što je video pred sobom 1881. godine. „Velika divljina u svojoj netaknutoj svežini.“ nazivao je ovo mesto Mjur, kao i „izuzetno usamljeno parče zemlje u prvorazrednom mrazu koji predstavlja kraj stvaranja“.

Danas je Vrangelovo ostrvo jedno od svetski najmanje prometnih i najvećih zabranjenih zona prirodnog bogatstva. Da biste ga posetili treba vam nekoliko posebnih dozvola od strane vlasti, kao i helikopter ukoliko ga posećujete zimi, tj. ledolomac ukoliko da posećujete tokom leta. Na kopnu, nedaleko od mesta Rodžers Kouv čekao nas je Anatolij Rodionov, ruski rendžer u sivosmeđoj uniformi sa signalnim pištoljem i konzervom suzavca. Rodionov živi preko cele godine na ovom, manje više, napuštenom mestu sa par kolega i pristojnom populacijom gladnih polarnih medveda.

„Privjet i dobrodošli na Ostrov Vrangelja!“ rekao je, uz veseli osmeh mladog čoveka željnog sunca i ljudskog društva. „Već deveti meseci samo tri boje: bela, crna i siva. Ne volim zimu ovde!“

Rodionov nas vodi preko šljunkovite plaže na kojoj su razbacane kosti kitova i morževa, do Ušakovskoja, malenog napuštenog grada iz sovjetske ere. Zarđala burad je poslagana svuda. Kabine, od kojih su neke poslužile za potpalu, su sagrađene na sunđerastom terenu lišajeva i mahovine. Radarski diskovi u fazi raspada nagnuti su ka moru. Prozori na ruskim kupatilima su prekriveni rešetkama koje su zakucane ekserima od 10 centimetara kako bi odbile medvede.

Oko 270 metara dalje oprezan mladi mužijak njuška zainteresovano okolo. Rodionov ga svesno gleda. „Bitanga“, reče sa osmehom: „Sinoć nam je dolazio u posetu.“

Vrangelovo ostrvo je postalo zapovednik, prirodno utočište pod federalnom upravom, 1976. godine i ostaje jedno od najhladnijih i najudaljenijih ruskih zaštićenih oblasti. Ostrvo površine od oko 7.500 kilometara kvadratnih leži na 180. meridijanu može postati Galapagos na dalekom severu. Uprkos svojoj oštroj klimi, a donekle i zahvaljujući njoj, Vrangel ima zapanjujuće obilje života. Ostrvo je najveće svetsko utočište polarnih medveda – za preko 400 ženki se zna da su se ovde nastanile u toku zime kako bi podigle svoje mladunce. Kako klimatske promene utiču na topljenje glečera i smanjivanje leda, polarni medvedi često tokom leta nalaze utočište na ostrvu poslednjih nekoliko godina. Vrangel takođe ima najveću populaciju pacifičkih morževa i predstavlja jedino mesto gde se gnezde snežne guske u Aziji. Ostrvo je dom snežnim sovama, mošusnog govečeta, arktičkih foka i irvasa, kao i ogromnoj populaciji leminga i morskih ptica. Pa ipak, za razliku od močvarnog sibirskog kopna, ovde nema komaraca.

Od davnina Vrangelovo ostrvo je ugodno smešteno na ono što bi se moglo nazvati ledenim šiljkom. Zbog toga što ostrvo nikada nije potpuno zaleđeno tokom poslednjeg ledenog doba, niti je ikada bilo potpuno potopljeno u morsku vodu, zemljište i biljke u dolinama u unutrašnjosti pružaju nesmetan uvid u pleistocensku tundru, jedinstvenu na našoj planeti. „Kada idete na Vrangel“, kaže Mihail Stishov, moskovski naučnik Svetske fondacije za prirodu koji je 18 godina živeo na ostrvu „idete stotinu hiljada godina u prošlost. To je mesto sa prastarim biodiverzitetom, koje je ujedno veoma krhko.“

Paleontolozi veruju da je Vrangel poslednje mesto na kojem su živeli vunasti mamuti. Patuljasta podvrsta doživela je procvat ovde tek 1700. godine pre nove ere, više od 6000 godina nakon izumiranja mamuta.Njihove zakrivljene kljove mogu se naći svuda po ostrvu, ležeći na šljunkovitim plažama, u rukavcima, pa čak i naslonjene na kabine rendžera. „Kada su sagrađene piramide u Egiptu, slonovi su hodali Vrangelom.“ kaže Aleksander Gruzdev, direktor rezervata. „Njegova blizina, ali i izolacija od kontinentalnih delova Azije i Severne Amerike stvorila je jedinstvenu prirodnu strukturu. Ne postoji nijedno slično mesto na svetu poput ovog.“

Iako je ostrvo obilovalo arktičkim životinjama, ljudima sasvim sigurno nije. Ležeći 140 kilometara daleko od obale Severoistočnog Sibira, Vrangel vekovima nije bio ništa više od glasine, odraza, maglovitog sna. Možda je bio ostrvo, možda kontinent, možda magična kapija ka Severnom polu. Tokom većeg dela 19. veka „Vrangelova zemlja“ funkcionisala je kao neka vrsta ultima Thule, tj. mističnog udaljenog mesta na dalekom severu. Pre nego što je dokazano njegovo postojanje, Vrangelovo ostrvo je imalo nekoliko probnih imena: Tikegen Lend, ostrvo Plover, Kelet Lend. Vrangel je bio česta meta kartografskih imaginacija – neke od njih su čak pretpostavljale da je ostrvo produžetak Grenlanda koji se jasno proteže preko Severnog pola.

Lopovi Vrangelovih ostrva


Arktičke lisice ukradu i do 40 jaja snežnih gusaka u toku dana i daju ih svojim mladuncima. 

Kršovita plaža


Proteže se ka pustom Kejp Blosomu, na jugozapadnom rtu Vrangelovog ostrva. Sibirsko kopno leži 140 kilometara južno.
  
Mošusna goveda



Sličniji kozama i ovcama nego volovima, ove životinje su donete na Vrangelovo ostrvo 1975. godine, a danas broje oko 800 jedinki. Sve više formiraju grupe za odbranu od napada novopridošlih predatora: vukova.

Svadljiva lisica


Lisica tera snežnu gusku iz njenog gnezda, kao uvertiru pred krađu njenih jaja. Guske migriraju na ostrvo u maju nakon što prezime u Severnoj Americi.

Majka i mladunci u potrazi za plenom 


Vrangelovo ostrvo je proglašeno za svetsko porodilište polarnih medeveda. Nekada stotine majki medvedica prezime ovde sa svojim mladuncima.

Pacifički morž



Vrangelove prostrane šljunkovite plaže dom su velikim pacifičkim morževima, naročito kada su klimatske promene ugrozile njihova prvobitna staništa. Zdrava odrasla jedinka poput ove velike ženke obično može sama da izađe na kraj sa polarnim medvedom.

Polarni medvedi



Veći deo godine polarni medvedi provode sami. Međutim kada dođe leto oni na stenovitim obalama dele hranu u vidu morskih ptica sa iznenađujućom lakoćom.

Štene arktičke lisice



Tek počinje da pokazuje svoj beli zimski kaput, igrajući se sa lešinom leminga. Vrangelove lisice opstaju uglavnom hraneći se ovim snežnim glodarima, čiji broj varira iz godine u godinu.

Snežne sove



Tek izrasle snežne sove tokom avgusta počinju da lete, sa ponekad smešnim rezultatima. Ova mlada sova, pošto je upala u reku, koristi svoja krila kao vesla da bi se kretala preko vode.

Dvoboj



Dva mužijaka mošusnog govečeta se odmeravaju. U septembru, dok je sezona parenja u toku, mužijaci se često nadmeću u sukobu rogovima kako bi dokazali svoju dominaciju.

Izvor:  National Geographic RS

U Holandiji tetovaže mogu da nadžive vlasnika


Jedan tatoo majstor u Holandiji odlučio je da doskoči jednom od glavnih nedostataka umetničkih dela iscrtanih na koži svojih i tuđih klijenata: njihovom propadanju nakon smrti osobe koja ih nosi.

Kako prenosi Rojters, Peter van der Helm, vlasnik diskretne radnje u blizini jednog od amsterdamskih kanala, već sada zna da će mu tridesetak klijenata ostaviti putem testamenta parče istetovirane kože.

"Svi pokušavaju da sebi osiguraju besmrtnost, a ovo je jedan od načina da to pistignu", objašnjava Helm.

"Svi koji imaju tetovažu su o tome razmišljali. To nije nikakva originalna ideja, samo smo smislili kako da je ostvarimo", dodao je on.

Nakon smrti donatora, patolog će izvaditi deo kože sa tetovažom i staviti ga u formalin gde će biti čuvan 48 sati. Tetovaža će potom biti poslata u laboratoriju u kojoj će u narednih 12 sedmica voda u koži biti zamenjena silikonom.

"Ljudi drže preparirane životinje u svojim kućama, zašto ne i kožu?", kaže Florus Hiršfeld, jedan od Helmovih klijenata, koji želi da za buduća pokoljenja sačuva portret svoje majke istetoviran na leđima.


Izvor: Večernje novosti 

Pirinčana polja kao umetnički naslikani pejzaži

Ko bi rekao da ovo nije umetnička slika?

Ko bi rekao da uzgajanje pirinča može da bude tako prelepo? U Ailao planine u Junanu, Kina, uklesane su hiljade stepenastih terase, a svaka od njih predstavlja malo polje za uzgajanje crvenog pirinča.

Ovakva terasasta polja prostiru se na površini od preko 1.000 kvaderatnih kilometara, na planinama i u dolini, a ljudi su se ovde doselili i počeli da ih grade pre 1.300 godina.
 
Terasasta pirinčana polja plod su hiljadugodišnjeg truda

Rezultat tog hiljadugodišnjeg truda naroda Hani - poznat kao Honghe Hani pirinčane terase - početkom ove godine je uvršten u svetsku baštinu Uneskoa.
Odmah iznad terasastih pirinčanih polja, nalaze se osamdeset i dva mala sela.
 
U svakom živi po 50 do 100 domaćinstava, od kojih svako obrađuje po dva polja na terasama. Osim pirinča, na tersama se uzgajaju i bivoli, stoka, patke, ribe i jegulje.
 
Iznad polja su 82 mala sela

Iznad sela nalazi se planinska šuma, iz koje se terase snabdevaju vodom. U ovom regionu svake godine padne oko 127cm padavina, tako da se polja dobro navodnjavaju.
 
Iznad sela je planionska šuma, iz koje se polja navodnjavaju

Postoje, međutim, i drugi izvori navodnjavanja. Zbog visine planina, klima na vrhu drugačija je od one u podnožju. Voda iz relativno tople reke u podnožju isparava i kreće se naviše, gde nailazi na hladniji vazduh.
 
Tu se pretvara u gustu maglu, koja uvek lebdi nad planinskom šumom. Magla se kondenzuje na granama i lišću, i odatle se niz stabla cedi na zemlju, što je nalik na kišu.
 
Polja su prelepa i pod snegom

Čitav sistem terasa i navodnjavanja obezbeđuje da voda stigne do svake njive. Mali procep u zidu svake od ovih struktura omogućava da voda teče u onu ispod nje, a 400 jarkova pomaže da se voda rasporedi među dolinama.
 
Pitanje je, međutim, kako to da terase nisu doživele eroziju zbog ovog hiljadugodišnjeg proticanja vode?
 
 Terasasta pirinčana polja na Filipinima

Kineski naučnici koji su analizirali planinsko tle ustanovili su da u njemu postoji veliki porcenat finih čestica gline. Umesto da se u vodi rastvara, ovakvo tle se lepi i čvrsne poput cementa.

Terasasta polja u Indoneziji

Stoga je postojanje ovih terasa tesno povezano sa klimom i geografijom regiona - ljudski rad se tu stopio s prirodnim zakonima.
 
Terasata pirinčana polja postoje i na drugim planinama. Najčuvenije su Baunaue pirinčane terase na Filipinima, jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u toj zemlji.


Izvor: Blic

Oglas koji je nasmejao region: Tražim momka za novogodišnju noć, sve plaćeno!


Jedna devojka iz Bosne i Hercegovine, postavila je oglas na sajtu „Prodaja i kupovina“ da traži momka sa kojim bi dočekala Novu godinu u Tuzli, što je izazvalo ogromnu pažnju javnosti. Priložila je i svoju fotografiju kako bi „dokazala“ da dobro izgleda i napisala da je sve plaćeno, dakle mladić ne bi imao nikakvih troškova.

Devojka iz Bosne i Hercegovine postavila je sinoć oglas da traži momka sa kojim bi dočekala Novu godinu i izazvala je ogromnu pažnju korisnika popularnog servisa Prodaja i kupovina i domaćih, kao i regionalnih medija.

Kako je bilo navedeno u oglasu, mlada i atraktivna devojka, koja je priložila i svoju fotografiju kako bi „dokazala“ da dobro izgleda, tražila je momka sa kojim bi dočekala novu 2014. godinu u „gradu soli“.

Navela je da želi sa prihvatljivim kandidatom da dočeka Novu godinu, precizirala je i klub u Tuzli o kojem je reč i napisala da je sve plaćeno, dakle mladić ne bi imao nikakvih troškova.

Tražila je pratnju, a kao uslov je postavila da momak ne sme da bude stariji od 25 godina.

„Ja izgledam dobro, kao što se može videti na slici“, navodi se u oglasu, uz apel da se ne postavljaju glupa pitanja.

Oglas je, ipak, obrisan bez objašnjenja, te ostaje da se nagađa da li je devojka već pronašla pratioca za novogodišnju noć, ili je pak reč o zloupotrebi oglasnog prostora.


Izvor: Glamur ba

28.12.2013.

Ima li ovde vaših fotografija? Pogledajte mapu najslikanijih mesta u 2013.


Sa pojavom pametnih telefona i društvenih mreža, amaterska fotografija je verovatno jedan od najmasovnijih hobija poslednjih par godina, a "Panoramio" servis na Gugl mapama je objavio zanimljivu statistiku koji su to svetski gradovi koji su najviše puta bili fotografisani tokom 2013. godine.

Najzanimljivije je to što kad zumirate određeno mesto, možete videti i same slike koje su tu nastale, pa se na njoj možda našla i neka vaša slika.
 
Naravno, većina ljudi koji fotografišu svoje omiljene gradove ne aplouduju slike na Gugl mape, ali zahvaljujući onima koji su to radili, napravljena je mapa sveta koja pokazuje koji gradovi privlače najveću pažnju fotografskog objektiva.
 
Njujorkovi neboderi i šarenoliki posetioci su zauzeli ubedljivo prvo mesto, dok je srebrnu medalju odneo najveći grad Italije Rim.
 
Spektakularna arhitektura Barselone obezbedila je španskom dragulju treće mesto, a za njom idu Pariz, Istanbul, Venecija, Monte Karlo, Firenca, Buenos Aires i na kraju Budimpešta.
 
Detaljnu mapu možete pogledati ovde!


Izvor: Blic

Tajni svet lepote vapi za otkrivanjem: 10 destinacija za koje niste znali da postoje


Postoje mnoga turistička mesta koja niko ne bi trebalo da propusti: Vatikan u Rimu, Ajfelov toranj u Parizu, Gaudijeve zgrade u Barselone. Međutim, pored ovih dobro oprobanih atrakcija, tu je i ogroman broj prelepih i zanimljivih lokacija koje i dalje ostaju ispod radara turističkih agencija, a mi smo izdvojili 10 takvih mesta koje bi svakako trebalo posetiti.

 

1. Haiku stepenice u Oahu, Havaji 

 



Poznata i kao "Stepenice do raja", ova prelepa staza će vas provesti kroz neke od najlepših pejzaža koje ste ikad videli, a iako zvanično nije otvorena za javnost, slike koje ljudi kače na internet dokazuju suprotno.

 

2. Hinatuan reka na ostrvu Mindanao, Filipini

 


Ova slanovodna reka je dobila nadimak "Začarana reka" jer se čini kao da izvire ni iz čega, a idealno je mesto za ljubitelje ronjenja.


3. "Iskrivljena šuma" u Poljskoj

 


Ova šuma, koja kao da je izašla iz bajke se nalazi u zapadnoj Poljskoj, a čini je 400 borovih stabala koja sva imaju zakrivljenje od 90 stepeni.


4. Džiuzhaigou dolina u Sečuanu, Kina

 


Ova predivna dolina se prostire na oko 750 kvadratnih kiolmetara, a najpoznatija je po tibetanskim selima, višespratnim vodopadima i živopisnim jezerima sa bistrom vodom.
 

5. Rotorua vrući izvori, Novi Zeland

 


Grad Rotorua je poznat po velikom broju gejzira, termalnih izvora i kupki sa blatom, a tu je i 17 jezera koja nude različite sportove na vodi.


6. Ostrvo Lofoten

 


Najveći podvodni koralni greben na svetu se nalazi nedaleko od ostrva Lofoten koje leži unutar Arktičkog kruga. Samo ostrvo je dom mnogobrojnih životinjskih vrsta.


7. Hitači park u Ibaraki, Japan

 


Ovaj predivni park, koji se prostire na oko 2.000 kvadratnih kilometara je prepoznatljiv po raznobojnim biljkama poput "gorućeg žbuna" i ljiljana.


8. Jezero Pangong Co na Himalajima

 

Pangong Tso Lake, Tibet & India

Pangong Co jezero se nalazi između Indije i Tibeta, a njena svetlo plava voda i planine koje je okružuje oduzimaju dah.


9. Ostrvo Apostol, Viskonsin

 


Grupa od 22 ostrva je prošarana pećinama, a tokom zime posetioci mogu da uživaju u spektakularnim zaleđenim vodopadima i odajama.


10. Prirodnjački rezervat Tianci u Vulinjanu, Kina

 

China-Tianzi Mountain

Svako ko je gledao naučno-fantastični film "Avatar" pomisliće da je ovo prizor sa planete Pandora, međutim, ovo je jedan od "kamenih tornjeva" koji ipak privlače veliki broj turista svake godine, što je potpuno razumljivo.


Izvor: Blic