Ukras, statusni simbol ili dokaz verskog ubedjenja, tetovaže su uvek bile moćna forma izražavanja kroz vekove.
Publikacija Arheološkog instituta Amerike, magazin "Arheologija" u novom broju prikupio je nekoliko, ključnih, primera drevnih tetovaža, od Rumunije i Italije, preko Japana i Egipta do Okeanije i Amerike. Početkom 1980ih više od 20 keramičkih figurina raskošno dekorisanih pronađeno je na severoistoku Rumunije.
Napravio ih je narod danas poznat kao Kukuteni kultura koja je cvetala na periodu današnje Rumunije i Ukrajine od 4800 do 3000 pre nove ere.
Mnogi stručnjaci veruju da su raskošne dekoracije tetovaže.
"Neki kažu da je odeća ili nešto što ne razumemo. Ono što je važno jeste da su koristili površinu tela kako bi preneli ideje, bilo da su one vezane za grupu ili pojedinačni identitet", kaže arheolog sa Univerziteta San Francisko Daglas V. Bejli.
On je podsetio da ranije paleolitske figure poput Vilendorfske venere nisu imale dekoracije i da se ukrasi pojavljuju tek u neolitu na keramičkim posudama.
"Ako je posuda metafora za telo, onda se na proces ukrašavanja može gledati kao na tetoviranje", rekao je on i dodao da je moguće da su sa ukrašavanjem keramike ljudi počeli da slične ukrase primenjuju na telu.
Možda je najpoznatiji tetovirani drevni čovek Ledeni čovek Eci koji je umro na italijanskim Alpima pre više od 5.000 godina. Eci je prekriven sa više od 50 tetovaža od linija i tačaka do krstića.
Arheolozi veruju da su tetovaže primenjivane kao lek jer se nalaze na delovima tela koji se najviše "habaju" vremenom - članci, kolena, krsta... Treba pomenuti da se do Ecija verovalo da se akupunktura kao način tretiranja bolnih zglobova pojavila u Aziji više od 2.000 godina kasnije.
Egipat je zanimljiv za istoriju tetovaže jer je u ovoj kulturi ovaj oblik ukrašavanja tela bio rezervisan za žene. Arheolozi su tokom godina pronašli nekoliko primera tetorivarnih žena ali najviše dokaza ipak nude keramičke posude i figurine koje su ostavljane u kućama kao votivni darovi ili u grobnicama.
Veruje se da su tetovaže bile povezane sa ženskom seksualnošću, plodnošću, a u Novom kraljevstvu žene, a naročito muzičarke i plesačice, imale su na butinama istetovirane prikaze patuljastog božanstva Besa koji je bio zaštitnik porodilja i žena uopšte.
Japanska vlada je 1870ih zabranila Ainu narodu da ukrašava svoja tela iako je ova mala grupa starosedelaca bila poznata po raskošnim tetovažama lica i ruku.
Mnogi stručnjaci veruju da su Ainu bili poslednji čuvari tradicije koja potiče još od vremena Jomona, lovaca-sakupljača koji su razvili kompleksnu kulturu koja je trajala od 12000. do 300. pre nove ere.
Arheolozi koji su se bavili ovom kulturom pronašli su brojne figurine ljudskog oblika sa bogatom dekoracijom po licu i telu. Kapetan Kuk bio je prvi koji je u engleskom jeziku upotrebio glagol "tetoviranje" kada je opisivao tahićansku umetnost tatau-a u svom dnevniku.
Sada, ljudi u celom svetu imaju tetovaže inspirisane Polinezijom ali prvi koji su ih nosili bili su Lapita, narod koji je živeo od 1.500 do 500 pre nove ere i koji su bili preci današnjih pacifičkih naroda.
Direktni dokazi o tome da su se Lapite tetovirale ne postoje ali su arheolozi pronašli grnjčariju sa motivima koji veoma liče na današnje tetovaže - tribale.
U staroj Grčkoj i Rimu na tetovaže se mahom gledalo kao na beleg kazne ili sramote. Herodot piše da su Grci na ideju korišćenja tetovaža kao oblika kazne došli gledajući Persianse koji su u šestom veku pre nove ere tako označavali kriminalce, robove i neprijatelje.
Sličan princip primenjivali su i Rimljani, međutim, među kulturama i narodima na koje su nailazili - Tračani, Skiti, Gali, Pikti, Kelti - tetovaže su bile belezi ponosa, naročito kod Tračana kod kojih su one predstavljale oznaku visokog roda.
Moče kultura drevnog Perua poznata je po raskošno ukrašenim keramičkim posudama, zlatnom nakitu i tkaninama ali i ukrašenim ljudima. Arheolozi koji se bave ovom misterioznom kulturom, pronašli su brojne dokaze da je tetoviranje bilo uobičajeno u ovoj kulturi.
Moče šamani su imali istetovirane životinje, verovatno da bi ukazali na svoju sposobnost menjanja oblika u transu. Zzivotinje i stvarne i izmišljene, ukrašavaju telo Dame iz Caoa, dobro očuvane mumije pronađene u El Bruhu 2005.
Njeno telo ukrašeno je stilizovanim somovima, paukovima, krabama, mačkama, zmijama i mitskom Mesečevom životinjom. Većina životinja povezuje se sa plodnošću, kišom, božanstvima...
Više od 1000 godina u meksičkim državama Halisko, Najarit i Kolima, cvetala je kultura o kojoj se najviše zna na osnovu artefakata pronađenim u grobnicama, uključujući i bogato "tetovirane" keramičke figure.
Neki veruju da ove figurine predstavljaju bogove ali Kristofer Bikman sa Univerziteta Kolorado Denver veruje da su to zapravo ljudi koji su sahranjeni u grobnicama.
Tetovaže ovde predstavljaju statusni simbol a figurine su korišćene u ceremonijalnom kontekstu. Zanimljivo je i da su najistaknutije tetovaže oko usta što možda ukazuje da je reč o veštim govornicima.
Od 1200. do 1600. severnoamerički Indijanci govorili su više različitih jezika i živeli na širokim prostranstvima današnjih SAD ali su imali slične verske rituale koji se danas nazivaju Jugoistočni ceremonijalni kompleks.
Dejvid Daj sa Univerziteta u Memfisu, koji je proučavao rituale Indijanaca, kaže da je tetoviranje bilo vitalni deo ovih zajedničkih verskih ideja.
"Za ratnike, tetovaže po licu predstavljale su duše onih koje su ubili u borbi. Time su ne samo produžavali svoje živote nego i živoe svojih srodnika", kaže on.
Većina dokaza o tetoviranju kod Indijanaca dolazi iz keramičkih posuda u obliku ljudskih glava sa tetovažama oko očiju i na obrazima. Motivi su najčešće ptice zbog Čoveka ptice, božanstva koje je predstavljalo trijumf života nad smrću.
Domorodački narod poznat kao Ibaloi nekada su mumificirali svoje mrtve i sahranjivali ih u pećiama današnje filipinske oblasti Kabajan. Dok su bili živi, ovi ljudi imali su po sebi raskošne tetovaže u vidu geometrijskih oblika ali i guštera, zmija, škorpija.
Za ratnike Ibaloa, ta stvorenja predstavljala su neku vrstu totema ili "znaka". Ako bi video neku životinju pre bitke i onda trijumfovao u njoj, ratnik bi je potom tetovirao.
Zanimljivo je da njihovi potomci i danas nose slične Ibaloi motive na svojoj koži i to rađene na tradicionalni način kome je malo nedostajalo da nestane zauvek.
Izvor: B92
Нема коментара:
Постави коментар