30. 11. 2013.

Grandiozni prizori Zemlje pojačavaju veru u Boga


Posmatranje veličanstvenih vodopada, kanjona i drugih neverovatnih prirodnih čuda privremeno povećava ljudsko verovanje u natprirodno kao što su duhovi, demoni i anđeli, sudeći po novoj studiji istraživača sa Univerziteta Klermont Mekena.

U pet eksperimenata dobrovoljci su gledali kratke video snimke. Jedna grupa gledala je dokumentarnu BBC-jevu seriju „Planeta Zemlja“, koju uglavnom sačinjavaju grandiozni prizori planina, kanjona i ravnica, druga grupa gledala je humorističke prizore iz prirode, dok je treća grupa gledala intervju iz 1959. godine.

Osobe koje su gledale seriju „Planeta Zemlja“ prijavile su osećaj strahopoštovanja, što nije bio slučaj sa osobama iz druge dve grupe i veći broj njih je posle gledanja videa izjavio da veruju u Boga, kletve, duhove, čuda, demone i anđele. Osobe koje su gledale druga dva videa u znatno manjoj meri su verovale u te stvari.

Pjerkarlo Valdesolo, vođa istraživanja, izjavio je da tendencija ljudi da veruju u natprirodno vuče korene iz nesigurnosti povezane za posmatranjem grandioznih prizora.

„Kada niste sigurni u nešto, želite da počnete da objašnjavate svet oko vas. Kada smo u prisustvu nečeg velikog i moćnog, pokušavamo to da objasnimo verujući u te moći“, tvrdi on.

Ljudi su u proseku više verovali u „negativne“ natprirodne entitete kao što su kletve i demoni, možda zbog toga što osećaj strahopoštovanja često može biti „neprijatan i preteći“, izjavio je Valdesolo.

„U pitanju je komplikovana emocija, zato što se događa toliko toga, ali tu je uvek prisutan osećaj nesigurnosti i osećaj nemoći i podređenosti. Van toga, postoje određene razlike“, dodao je on.


Izvor: B92

Nećeš depozit da mi vratiš... e sad ćeš da vidiš!


Klement Kripa je odlučio da se osveti svojim stanodavcima, jer nisu mogli da mu vrate depozit koji je "položio" kada je iznajmljivao stan od njih.

Ovaj besni podstanar jer odlučio da "uzme stvar u svoje ruke", kada su mu stanodavci rekli da nemaju novca da mu vrate depozit.

Uzeo je malj, a onda uz "Odu radosti", polupao sve što je moglo da se razbije u stanu.

Pogledajte video.



Izvor: Mondo


Seks prodaje i mrtvačke sanduke!


Pogrebno preduzeće iz Poljske koje proizvodi kovčege, uradilo je kalendar za 2014. godinu u kojem se mogu videti gole devojke koje reklamiraju različite modele sanduka.

Ovo nije prvi ovakav bizarni kalendar ove kompanije  - prošle godine ih je čak kritikovala i poljska katolička crkva, ali njih to nije sprečilo da i ove godine urade isto, pa se tako mogu videti lepotice koje leže na sanducima, vuku sanduke obučene u haltere i visoke potpetice ili, daleko bilo, glume mrtvake.


 Da li biste dali 50 evra za ovaj kalendar?

Izvor: Mondo

Spomenik žrtvama terorizma usred Sahare!


Spomenik u pustinji Sahara, u obliku repa aviona, predstavlja znak sećanja na žrtve terorističkog napada 1989. godine, kada su libijski teroristi izvršili napad i digli u vazduh avion koji je leteo iz Konga za Pariz. Tom prilikom poginulo je svih 170 putnika i članova posade.


Avion je pao usred pustinje, nakon što su teroristi aktivirali eksploziv. Ipak, žrtve iz 18 različitih zemalja nakon više od dve decenije nisu zaboravljene. Zahvaljujući donaciji vlade Libije od 170 miliona dolara njima je odata pošta podizanjem ovog spomenika.





Familije žrtava odlučile su da spomenik bude napravljen na mestu gde je avion oboren. Njegova izrada trajala je duže od dva meseca. Tokom tog perioda kamioni su svakodnevno zalazili 70 kilometara u bespuće pustinje, a radnici su radili u nemogućim uslovima. Gledano iz vazduha, spomenik liči na kompas sa avionom koji se nalazi unutar njega.


Oko ivica monumentalnog spomenika nalazi se 170 slomljenih ogledala, a svako od njih simbolizije jednu žrtvu. Na ploči spomenika nalaze se imena i godine svih nastradalih putnika, kao i zemlje iz kojih su bili.



Izvor: Telegraf




Ledi krv: Spustite se u mračno podzemlje "grada svetlosti"


Pariz, “grad svetlosti”, kulture, šopinga i umetnosti, krije mračno i jezivo podzemlje ispunjeno milionaima ljudskih kostiju – Pariske katakombe.

Na 20 metara ispod površine Pariza krije se zamršeni niz tunela koji su u vreme Rimskog Carstva bili kamenolomi na periferiji tadašnjeg grada. Kako se krečnjak vadio iz tunela kamenoloma, grad je rastao, sve dok se nije toliko proširio da su građevine počele da se grade i iznad samih tunela. Danas se veruje da su tuneli dugački oko 300 kilometara, a većina je još uvek ostala neistražena.

Mračni i napušteni lavirint tunela je dovoljno jeziv sam po sebi, ali ono što ga čini još bizarnijim je oko 6 -7 miliona posmrtnih ostataka koji su u njima smešteni u 18. veku.


Kako je broj stanovnika Pariza konstantno rastao, tako su i slobodne parcele nestajale – jedna po jedna – sve dok se konačno nije stiglo do gradskih grobalja koja su svakako postala pretrpana i nehigijenska. U naporu da se dobiju nove vredne nekretnine, te da se grad oslobodi od opasnosti po zdravlje stanovnika, Parižani su iskopali sve grobove.

Godine 1786. otkopani su skoro svi grobovi preminulih stanovnika Pariza, a nakon dve godine napornog rada, svi su premešteni u tunele napuštenog kamenoloma, danas poznatog kao katakombe, odnosno kosturnice. Kasnije, neke kosti su iskorišćene i za gradnju krajnje jezivih zidova i struktura u katakombama.


Zbog starosti, ogroman deo kamenoloma smatra se nesigurnim. Ipak, veličina i dužina tunela ne sprečava lopove, umetnike i radoznalu javnost da redovno ulazi u opasni lavirint. Poseban pokret osnovan ’80-ih imao je za cilj da istraži napuštene tunele. Nakon što su otkrili tajnu bioskopsku salu u jednom od tunela Patrik Alk, fotograf koji je bio deo ekspedicije, rekao je da je ovo otkriće “bilo sramota, ali ne i kraj sveta”. U tunelima postoje desetine drugih tajnih sastajališta.

- Vi nemate pojma šta se dole krije – dodao je Alk.

Danas je organizovana poseta katakombama dozvoljena, a u njih se nikada ne pušta više od 200 ljudi. Tura traje oko 45 minuta i pokriva oko 2 kilometra katakombi.


Izvor: Telegraf



Prerušeni sveštenik održao lekciju vernicima


Mormonski sveštenik Dejvid Maselman odlučio je da na nesvakidašnji način proveri kako se crkvena zajednica odnosi prema “običnim” ljudima.

Maselman se prerušio u beskućnika i otišao baš u svoju crkvu za vreme nedeljne mise. S obzirom na to da je išao u crkvu u kojoj i sam služi misu, angažovao je profesionalnu šminkerku Taru Starling koja je na Facebooku objavila fotografije pretvaranja Maselmana u beskućnika.

Tako prerušen prošle nedelje je ušetao u Mormonsku crkvu u Tejlorsvilu. Maselman je bio veoma prljav, šepao je i mrmljao sebi u bradu.

Nakon ulaska u crkvu pet ljudi ga je zamolilo da izađe napolje, neki su mu dali nešto novca, neki su ga ignorisali, a veliki broj njih je namerno izbegavao da ga uopšte pogleda.

“Njihova nemoć da uopšte prihvate činjenicu da sam tamo mi je bila vrlo iznenađujuća”, rekao je Maselman.

Maselman je rekao da su najbolje reagovala deca, koja su mu čak htela dati novac. Deca su pre toga prvo tražila odobrenje roditelja, a Maselman je naveo da su neki roditelji bili zgroženi idejom da mu njihova deca prilaze.

Pre mise Maselman je zamolio okupljene da mu dozvole da nešto kaže i zahvali se što su ga primili, ali su ga svi čudno gledali.

Maselman je tada ustao i skinuo periku, naočare i lažne brkove, a vernici i ostali sveštenici koji su ga poznavali bili su u šoku kada su videli ko se krije iza lica jednog beskućnika.

“Bilo me je toliko sramota što tog čoveka nisam hteo ni pozdraviti samo zato što je izgledao čudno”, rekao je jedan od sveštenika koji je bio na misi.

Ipak, to nije bila Maselmanova namera.

“Moja glavna poruka je da smo vrlo brzi da nekoga osudimo. Ali, da biste takvu poruku preneli, morate uraditi nešto drugo, a ne samo pričati u crkvi”, rekao je Maselman.


Izvor: B92

Ovo zaista do sada niste videli


Koliko ste puta baš na stranicama Života pročitali ovakav ili sličan naslov? Ipak, ovoga puta u pitanju je nešto što se u Srbiji viđa tek po prvi put i što je proteklih dana nekoliko hiljada Novosađana i Beograđana ostavilo bez daha.

"Rekli su mi da vi čitate misli", kažem mu dok stojimo u jednom od holova Kombank arene, tik ispred plakata koji najavljuje njihov šou, do kog je ostalo svega nekoliko minuta.

"Ko vam je to rekao", pita me, zagonetno se smeškajući ispod kačketa koji ga čini još detinjastijim.

"Pa valjda bi trebalo da znate, vi čitate misli, zar ne?"

"Hm, nestrpljiv si, misliš da ću ja sad da ti odam svoju tajnu? To ti sad misliš? Pa, moraćeš da pričekaš šou. Ali kad se završi program, pronađi me i reci da li sam pogodio bar deo tvojih misli, može?"

Nisam uspeo da pronađem Filipa Eskofija posle programa, ali hteo sam da mu kažem da mi jeste "pročitao misli" – da, od svih karata koje je pokazao brojnoj publici u dvorani, ja sam baš u mislima izdvojio osmicu tref.

"Dakle, zamislili ste kraljicu karo!", pogađa on na početku predstave. Nije nastalo naročito veliko oduševljenje. "A vi ostali koji niste zamislili kraljicu karo, zamislili ste sigurno osmicu tref", dodaje on dok voranu ispunjava jedan od mnogobrojnih aplauza kojima je 29. novembra beogradska publika nagradila zaista neverovatne iluzioniste.


Mađioničarsko-komičarski-muzičko-plesni spektakl, u pravom smislu te reči, "The Illusionist" okuplja sedam različitih iluzionista za koje možete reći ili da imaju nadljudske sposobnosti i paranormalne osobine, ili da su samo iskoristili ograničenosti naših čula. U svakom slučaju, šta god da rade, rade to neverovatno dobro.

Eskofi, koji na sceni preuzima ulogu "The Mentalist", ne veruje u paranormalne aktivnosti. I kako mi priznaje, nikad mu se ništo paranormalno nije desilo na sceni.

"Ništa što ne bih mogao da objasnim", objašnjava. "Bilo je svakako nekoliko stvari koje su mi bile više nego interesantne. Recimo, na ulasku u novosadsku dvoranu Spens (gde su nastupali početkom sedmice) bio je istaknut veliki znak da nije dozvoljeno da unosite oružje. Kakav je to znak? Mislim, ne plašim se ja pištolja toliko koliko se plašim ljudi koji ih drže."


Beogradska publika u petak veče ipak je pucala tokom njihovog programa, ali uglavnom od smeha. Pre svega kada je scenom vladao Džef Hobson (The Trickster) koji je, što bi se reklo, sačinjen od starog mađioničarskog kova, upakovanog u šarm holivudskih zvezda iz zlatnog doba te mašinerije za proizvodnju snova.

Vickast, vragolast, raspevan i razigran, Hobson ima onu dozu arogancije i preterivanja zbog koje niste sigurni da li želite da ga udarite jednom, onako u lice, ili da mu se od srca smejete. Ipak, dok izvodi svoj trik "egg & bag" (jaje i kesa), uz pomoć jedne Ivane koju je pronašao u prvim redovima publike, fasciniran srpskom rečju "jaja", Džef od svog trika, poput stand-up komičara, pravi mali pozorišni skeč i na prečac osvaja aplauze.

Prilično je zadovoljan rekacijom publike u Novom Sadu, a reklo bi se da ga je i beogradska oduševila. Počev od njegovog prvo "pomoćnika", izvesnog Bojana, sa kojim je iskušavao granice srpskog gostoprimstva i smisla za humor, i čijom je ništa manje zabavnom reakcijom bio iznenađen, preko ostalih "srećinka" iz publike koji su bili u prilici da i sami učestvuju u kreiranju magije.

"Nikada ne znate na kakvu ćete reakciju naići kod publike", kaže Hobson dok se priprema za izlazak na scenu. "To su različite osobe, različite sredine, smisao za humor je različit i granica koju smete da pređete je često različita, od zemlje do zemlje. Jednom mi se desilo da je jedna osoba koju sam na scenu izvukao iz publike povratila tokom tačke. I šta tad da radite?"


Trupa "The Illusionist" prvi put nastupa u Srbiji, a Beograd, gde nastupaju od 29. novembra do 1. decembra, poslednja je stanica na njihovoj ovogodišnjoj turneji. Njihov šou sastoji se od dva dela koja traju po pedeset pet minuta, razdvojena petnaestominutnom pauzom.

Tokom cele predstave sedam članova trupe, uz pomoć plesača i odličnog pratećeg benda, igraju se sa čulima posetilaca. Bilo da je reč o "običnom" triku sa kartama, ili pak o neverovatnom presecanju ljudi i njihovom nestajanju, predstava sve vreme drži pažnju, čemu potvrđuju u neverici raširene oči kako starije publike, tako i onih najmlađih koji su tokom pauze trčali za iluzionistima ne bi li se fotografisali sa njima i dobili autograme.


Među najpoznatijim iluzionistima svakako je Mark Kejlin (The Gentleman), koji važi za jednog od najuticajnijih mađioničara na svetu poslednjih desetak godina. Poznat je i po tome što je 1998. izveo jedan od najopasnijih trikova, poznat kao "Sto užasa" (Table of Therror)

Pred srpskom publikom on je uz pomoć dva muškarca iz publike uspeo da rastavi na dva dela Džindžer Lej (The Enchantress), jedinu žene u postavi, probadajući je mačevima i oštrim tablama. Ili je bar tako izgledalo. U jednoj od tačaka Lej je misteriozno nestala iz vatrenim bodljama probodenog kotura, mašući za nekoliko sekundi publici sa drugog kraja arene.

Nakon tih tačaka sasvim verovatnom deluje i jedna od situacija koja se i danas prepričava – ovaj dvojac učinio je ranije da džambo džet kompanije "American Airlines" jednostavno nestane.


Ništa manje nisu bile impresivne ni tačke u kojima Kevin Džejms (The Inventor) pokazuje da se bez dodira papirno cveće može pokretati i pretvarati u pravo cveće. Ipak, publika je znatno većim aplauzom nagradila tačku u kojoj, khm, khm, sasvim slučajno, preseče motornom testerom jednog od svojih pomoćnika na pola. Dovoljne je bilo videti ruke jedne od devojaka iz publike, koje su se neprestano tresle, dok ju je Džejms na sceni zamolio da dotakne jedan od delova raspolućenog tela.

Ni trikovi sa golubicama nisu izostali, ali je njih Den Speri (The Anti-Conjuror) uzdigao na novi nivo, dok su njegovi trikovi sa koncima koji se na, pomalo gadljiv način, provlače kroz kožu, usta, nosi i kuda sve ne, takođe bili prilično zapanjujući.


"Ipak, sve to što mi radimo samo su iluzije, magija, kako god da to zovete. Ono što radi Endrju Baso prava je stvar", navodi Hobson. "Svaki put kada on zaroni u tenk pun vode, onako zavezan, mi strepimo da li će izdržati koliko treba i hoće li uspeti da se oslobodi na vreme. To što on radi nema veze sa magijom, već samo sa njegovim sposobnostima. Zato je to najstrašniji deo programa."

Ovo o čemu priča Hobson, po prvi put priličnoozbiljnog iraza lica i sasvim smirenog glasa, tačka je koju izvodi Endrju Baso (The Escapologist). U pitanju je slavna tačka koju je, kako kaže legenda, legendarni Hudini uvek izvodio u tenku prekrivenim plaštom, kako u slučaju tragičnog ishoda publika ne bi gledala stravičan čin davljenja.


Baso tačku izvodi bez ikakvog skrivanja. Štaviše, sve vreme njega snimaju dve kamere kako bi se publika uverila u to što radi na sceni – izbavljenje iz tenka punog vode, sa lisicama na ruci i nogama pričvršćenim tako da stoji naglavačke. Kako je sam otkrio publici, sve što koristi u svojoj tački su nekolike ukosnice i sposobnost dislociranja i savijanja kostiju. I dok na velikom ekranu sat otkucava, a publika se pita da li neko zaista može toliko da izdrži pod vodom, Baso se uz dramatičnu muziku pokušava izvući iz tenka i spasiti spostvenu glavu. Čak i da je u pitnaju malo teatralnosti i glume, tačka ni na trenutak ne gubi na svojoj uverljivosti.

Ipak, sve to što vidi publika na sceni dosta se razlikuje od onoga što iluzionisti jesu kada se ugase svetla reflektora. Eskofi kaže da nijedan od svojih trikova nije iskoristio van scene, jer je za njihovo izvođenje ipak potrebna naporna priprema. On je srpskoj publici predstavio jedan od čuvenih eksperimenata kojima su se pre više decenija u SAD i SSSR tajne službe koristile kao bi proverile ljude koji tvrde da imaju vidovnjačke i slične sposobnosti proroka. Ovoga puta na stolicama za proroke našlo se troje Beograđana.

Eskofi do detalja razlaže trik ne bi li pokazao kako paranormalne i slične sposobnosti ne postoje. I taman kada vas uveri u to, on poslednji i najbolji trik ostavlja za kraj, odlazeći sa scene i ostavljajući publiku da se pita – kako mu je to pošlo za rukom.

"Pokušao sam nešto od svojih sposobnosti da iskoristim tokom seksa, tražio sam od Marka da me nauči nekim trikovima vezivanja...", smeje se i dalje neprestano Eskofi.

Hobson ga čudno gleda i dodaje: "Ovo postaje čudno. Malo si bizaran, znaš?" Eskofi se i dalje zagonetno smeška.

"Ne, sad stvarno. Jedini trik koji možemo da iskoristimo, a što zapravo i nije trik, ali će da nam posluži, jeste super izgovor. E, predstava počinje za nekoliko minuta, moramo da idemo, baš bismo voleli da pričamo sa tobom i dalje, ali znaš, čekaju ljudi", ceri se Hobson. "To je to, izgovor uvek pali."

I obojica nestadoše. Tek tako. Doduše u pogrešnom smeru, bina je bila na drugom kraju hola.

"Izvinjavamo se, i najbolji greše", dodaje Eskofi.


 Izvor: B92

Sneško Belić za istoriju umetnosti


Studenti umetnosti jednog američkog univerziteta "izvajali" su od snega ispred zgrade svog fakulteta neobičnog Sneška Belića inspirisanog čuvenom Rodenovom skulpturom "Mislilac".

Eto inspiracije za zimske čarolije...


Izvor: Blic


Poslednji obroci osuđenika na smrt koji su posthumno proglašeni nevinim


Piletina i pomfrit, biftek i pržena jaja, rebarca i pita - ovo su samo neki od obroka koje su američki osuđenici na smrt poželeli kao svoje poslednje jelo.


Ovi poslednji obroci ne bi, međutim, ne bi imali notu tragičnosti, da pomenuti osuđenici nisu nakon svoje smrti proglašeni nevinim... 

Izvor: Blic

Uskoro ostajemo bez ovih divnih stvari


Uživajte dok ima, neće još dugo...

5. Čokolada

Imamo loše vesti, odmah da vam bude jasno! Preti nam nestašica čokolade. Evo u čemu je stvar. Najveći procenat kakaoa dolazi iz Zapadne Afrike i zemalja gde je sasvim normalna stvar da deca rade po 18 sati i da vlasnici plantaža drže radnike u robovskim odnosima. Ali vidite, i pored toga proizvodnja im nije baš isplativa.

I zato se ponuda kakaoa smanjuje iz godine u godinu. A uz to neke zemlje pokušavaju da se izbore sa radom dece, pa će cene biti sve više i više. Po nekim procenama u sledećih 20 godina čokoladu će moći da jedu samo veoma bogati. A ovo je samo početak loših vesti.

4. Tekila


Tekila se pravi od agave. Znate, to vam je onaj kaktus koga ima i na Jadranu. Ali uzgajanje kukuruza je mnogo isplatljivije od agava. I zato sve više farmera prelazi upravo na ovu biljku na svojoj zemlji dok jadne kaktuse samo spale. Rezultat? Pa sve manje tekile.

A proizvođači telike to znaju i prave zalihe. Kada cena skoči, što će se uskoro desiti, imaće bukvalno tečno zlato. Na njihovu sreću. Ali ne i našu...

3. Helijum


Ok, možda vam helijum ne treba baš svakog dana ali lepo je klincima kupiti balon koji može da se zakuca za plafon sam od sebe. A nije loša fora ni sa udisanjem helijuma i piskutavim glasićem. E pa sve će to uskoro postati prošlost.

Možda niste znali ali ovaj gas je mnogo bitan. Za industriju. On je apsolutno neophodan za proizvodnju LCD ekrana, velikih magneta, optičkih vlakana i još gomile stvari bez kojih ne možemo.

A kada oko 2015. godine potrošimo zalihe, moraćemo da helijum vadimo iz vazduha. A to je nekih 10.000 puta skuplje. Što nije baš dobro.

2. Vino


Prva lekcija iz ekonomije je da će cenu odrediti ponuda i tražnja. I tako je i sa vinima. Tražnja konstanto raste, a ponuda baš i ne. Zapravo prošle godine je pala za pet posto i bila je najmanja još od šezdesetih godina. Da sve bude još gore, proizvodnja kvalitetnih vina je pala za 10 posto u Evropi. A srednja klasa iz Kine i Indije, ali i Brazila i drugih zemalja u usponu je željna svoje čašice društvenog prestiža.

Jasno vam je šta to znači? Više cene!


1. Slanina



O ne! Možemo bez čokolade, balona ili vina, ali samo nam ne uzimajte slaninu. Samo čini se da je globalna nestašica slanine neizbežna. Problem je u sve skupljem uzgoju stoke, kao i veoma lošem rodu kukuruza prošle godine. I to širom sveta. Uz to virus PED napada svinjice, a leka nema na vidiku.

Ok kapiramo sve, ali ako se to stvarno desi valjda je svima jasno da će izbiti revolucija širom sveta. A onda neka im je Bog u pomoći...


Izvor: Domino magazin







 

Pogledajte šta je majka uradila sa slikama svog deteta


Umetnica i majka, Amber Wheeler, je odlučila da se malo poigra sa slikama svoje bebe...

Farmer, astronaut, Supermen... Svega po malo...





Izvor: Haber

Originalno: Ostavila mužu poruku na vrhu kafane da se od njega razvodi

 Originalan način da se saopšti razvod

Postoje mnogi znaci koji govore da u vašem braku nešto ne štima. Ipak dotična Amerinkanka je želela da bude baš jasna.

Ona je znala u kom baru njen muž (sada bivši) obožava da "visi", pa mu je upravo tu i ostavila poruku da ne želi više da bude s njim u braku.

"Pol, razvodim se od tebe", pisalo je na ulazu u kafić.

 Kako je Pol odreagovao, nije poznato, ali je vrlo verovatno rekao "Šta pije kafana, ja plaćam za sve!"
 
 
Izvor: 24 sata

29. 11. 2013.

Pod morem: Spavajte u sobi okruženi ribama


Kod obala daleke Tanzanije u okviru hotelskog kompleksa “Manta Resort”, nasred Indijskog okeana, nalazi se apartman, savršen za zaljubljenike u morske dubine.

Reč je o dvokrevetnoj sobi koja je smeštena tri metra pod vodom i odvojena od ostalog dela kompleksa. Kad gostima dosadi plavetnilo i užele se sunca, mogu se iz luksuznog apartmana popeti na “gornju palubu” osamljenog smeštaja. Noću je gornji deo apartmana savršen za romantičnu večeru i opuštanje, nakon kojeg posetioci mogu da “zarone” u morske dubine i stepenicama se spuste u spavaću sobu.

Posetioci “Manta Resorta” mogu uživati u posmatranju morskih stvorenja sa sigurne razdaljine, jer reflektori oko apartmana osvetljavaju taj deo okeana.


Poseban užitak pruža izolovanost sobe i nedovoljna popularnost ove turističke destinacije, jer omogućava potpuni odmor i relaksaciju. Ostrvce Pemba na kom se hotel nalazi osamljeno je i poznato pod nazivom “zeleno ostrvo” zbog bujne vegetacije. Ova lokacija postaje sve popularnija među roniocima i zbog bogatog podvodnog sveta.

Apartman je dizajnirala švedska kompanija “Genberg podvodni hoteli” koji su svoj prvi hotel pod vodom otvorili u jednom jezeru u Stokholmu 2000.


 U poslednje vreme hotelijeri se nadmeću u visokim građevinama, utrkujući se koji apartman će više “dodirnuti nebo” ne bi li gostima priuštili što bolji pogled. Vlasnici ”Manta Resort” kompleksa okrenuli su se upravo suprotnom i bukvalno zaronili u morske dubine u potrazi za što boljim pogledom.

Međutim, ovaj hotel u Tanzaniji nije započeo podvodni trend, prethodi mu “Konrad Maldivi Rangali” hotel na Maldivima koji je jedan od najekskluzivnijih na svetu.


Noć u “Manta Resort” hotelu košta 750 dolara po osobi.

Pogledajte video-snimak:


Izvor: Telegraf


Pogledajte reklamu za muški donji veš koja je skandalizovala javnost!


Grupa muškaraca u boksericama koji mrdaju svojim "preponskim delom" u ritmu muzike, dovoljno je da zaintrigira. Ukoliko kažemo i da to čine u ritmu božićne pesmice "Jingle Bells", onda smo sigurni da je vaša pažnja potpuno okupirana.

Čuveni američki lanac robnih kuća došao je na neverovatnu ideju: da spoje božićni duh i muške gaće u istu reklamu! Video spot u kojem muškarci u boksericama mrdaju "preponskim područjem" uz čuveni božićnu pesmicu "Jingle Bells", mnoge je nasmejala, ali mnoge i skandalizovala! Kakogod, svakako je podigla prašinu, što i jeste cilj svake reklame.

A kako izgleda ta kontroverzna "koreografija" za "Jingle Bells", pogledajte i vi:



Izvor: Kurir

4 najgore laži koje smo naučili na časovima istorije

 Kosovski mit i druge potpuno pogrešne činjenice...

4. Ajnštajn je bio strašno loš u matematici 


Pa to svi znaju. Čak i vaša baba tetka koja ima 3 razreda osnovne. Ali to zna i vaša učiteljica, koja se svojski potrudila da vam objasni da je Ajnštajn stvarno bio stvarno loš u matematici. A poneki veliko-srBski-nastavnik-radikal će vam naravno objasniti i da je zapravo sve smislila Mileva Marić, njegova supruga i Novosađanka. Srpkinja u slobodno vreme, normalno.

Ali istina je...

Istina je takva da je Ajnštajn bukvalno kidao matematiku. Sa 12 godina je bio bolji nego što ćete vi ili bilo ko koga znate ikada biti. Toliko je dobro znao aritmetiku da je smatrao da ga škola usporava. Čak je i držao predavanja kao klinac.

Ako vas zanima, ova glupost je prvobitno objavljena u rubrici "Verovali ili ne" još 1935. godine. I ljudi su poverovali. Postoje dokazi da je i sam Ajnštajn video tekst i samo se nasmejao. A onda je pre večere smislio Teoriju relativiteta. Vidite da nisu samo danas novinari potpuni idioti...

3. Kolumbo je otkrio...


Kolumbo je 1492. godine krenuo zapadnim putem ka Aziji. I svi su procenili da će brzo umreti u najstrašnijim mukama. Iz prostog razloga što su ljudi mislili da je Zemlja potpuno ravna. Ali onda je otkrio Ameriku i dokazao da je Zemlja okrugla. Otprilike to nas uče u školi zar ne?

Ali istina je...

Zapravo potpuno drugačija. U 15. veku skoro niko više nije mislio da je Zemlja ravna. Čak ni crkveni inkvizitori nisu spaljivali ljude zbog toga. Inače, prvu teoriju o Zemlji kao lopti je osmislio još Pitagora u Antičkoj Grčkoj.

Zapravo, Kolumbo je koristio navigacione tehnike koje se zasnivaju na činjenici da je Zemlja okrugla. Takođe Kolumbo NIJE prvi otkrio Ameriku a uz to nikada nije ni kročio nogom na kopno, pošto je uglavnom bio na ostrvima Bahama i Kariba.

A ako vas baš zanima, krivac za ovu zabludu je obična budaletina po imenu Washington Irving, koji je napisao novelu o Kolumbu 1838. A onda svi su poverovali u njegove izmišljotine...

2. Jabuka i Njutn


Njutn je stvarno bio genije. Tu nema greške. Praktično je izmislio modernu nauku. On je postavio zakone kretanja, vidljivi spektar, brzinu zvuka, osnove termodinamike. I naravno zakon gravitacije. Koji mu je pao na pamet pošto mu je pre toga jabuka pala na pamet. Tačnije na glavu.

Ali istina je...

Istina je da se to nije dogodilo. Njutn baš nikada nije spomenuo nikakvu jabuku. Osim možda kada je od žene tražio da mu oljušti jednu dok je on pisao te svoje brljotine. Zapravo sve je izmislio tip po imenu John Conduitt nekih 60 godina kasnije. A čak ni on nije rekao da ga je jabuka zveknula po glavi, već da je samo video da je pala.

A onda se desila čuvena igra pokvarenih telefona u trajanju od nekih 300 i kusur godina i eto fine pričice za čas fizike. Doduše potpuno netačne, ali ko još vodi računa o sitnicama. Ali očekujte da za 2 generacije priča dobije još neverovatnih elemenata. Recimo da je mrtav pijan ležao pod kruškom kada se to desilo.

1. Kosovski mit



Već vas vidimo da ste se naoštrili i da jedva čekate da otkrijete gde je tu greška na temu tako važne stvari kao što je Kosovska bitka. A onda i po potrebi da ostavite neki komentar u kome ćete objasniti da autor nije Srbin, da je izdajnik i neznalica.

E pa evo.

Na časovima istorije smo naučili da je sve išlo otprilike ovako. Srbija je bila prelepa srednjevekovna zemljica. A onda su se pojavili Turci sa planom i programom osvajanja univerzuma. To se nama (sasvim jasno) nije baš mnogo dopalo, pa smo zakazali Bitku na Kosovu.

Miloš Obilić je rekao da će "sutra na Kosovu ubiti Murata", što je lepo i uradio. Ali, Turci su ubili našeg Cara Lazara, odrubivši mu glavu. Krivac je pre svih veliki izdajnik Vuk Branković koji se uplašio i pobegao. I onda smo sledećih 500 godina plaćali danak u krvi prokletim osmanlijama, majku li im...

Ali stina je...

Pa kako da vam kažemo, istina je drugačija. Zapravo potpuno drugačija. Krenimo redom.

Za početak u borbi nije učestvovala samo srpska vojska i samo Srbi, već je tu bila i bosanska vojska kao i brojni Hrvati. Zatim Vuk Branković nije izdao nikoga, nego je čak jedini imao uspeha u celoj bici i odneo pobedu na svom krilu. U turskim arhivama čak piše da su oni u stvari izgubili Bitku na Kosovu i to pre svega zahvaljujući upravo Vuku Brankoviću.

Nije vam dovoljno?

Ok, onda bi trebalo da znate da ne postoji ni jedno jedino verodostojno i nedvosmisleno svedočanstvo u istorijskim izvorima o Milošu Obiliću. Čovek nije ni postojao. A pošto nije postojao jasno je da on nije ubio Murata. Već se to desilo u metežu bitke. I Murat nije sedeo u šatoru nego je bio na konju. Sve to piše u istorijskim arhivama, da se razumemo.


Sutra ću na Kosovu ubiti Murata. Ups, možda i neću zato što nisam ni postojao haha...

Bilo bi fino da primetimo i da Car Lazar zapravo nije ni bio car nego je bio Knez.

Ima još. Neki od cenjenih istoričara poput Aleksandra Solovjeva, Hansa Wiznera, ili Jenny Watson čak kažu da je Kosovska bitka bila samo jedna od uobičajenih oružanih sudara u tom periodu i da nije bila ništa važnija od preostalih 7 koje su se dogodile. Isti autori kažu da je od tih sedam bitaka po svemu sudeći je 3 dobila turska vojska, 3 su završene u korist srpske vojske, a jedna je završena zapravo nerešeno (bitka na Sitnici - 1382.) .

Zapravo jedino što možemo da tvrdimo sa sigurnošću je da se Kosovska bitka dogodila. I to je otprilike sve. Priznajte da niste to baš očekivali? Ali tako je...

  
Izvor: Domino magazin