31.07.2015.

Koliko je samo lepa Putinova Rusija: 18 fotografija koje ćete gledati sa suzama u očima!

 Panorama planine Kazbeg na granici između Gruzije i Rusije, sa gruzinskom crkvom na njenim obroncima

Ruska Federacija je najveća zemlja na svetu koja se proteže od evropskog istoka do Pacifika, pa je zato logično i da bude lepa. Ali, da bude ovoliko lepa?! Pa ovoga nema nigde! Osim možda u Americi?

 Ruska Federacija, koja se po njihovom ustavu jednako može zvati i Rusija, najveća je država na svetu koja se proteže preko većeg dela severne Evroazije. Kažu da zbog svoje veličine ispoljava i svojstva monotonije i raznovrsnosti.

Od severa do juga Istočnoevropske nizije smenjuju se tundra, tajga, mešana i listopadna šuma, stepa i polupustinja, a menjanje vegetacije reflektuje promene u klimi. Sa druge strane Urala, u Sibiru, odigrava se slično smenjivanje vegetacije ali tamo ipak dominira tajga.

Rusija sadrži na svom tlu 40 od UNESKA zaštićenih biosferskih rezervata, 41 nacionalni park i 101 prirodni rezervat.

Zato je veličanstvenost ove zemlje teško opisati, a pošto svaka slika govori više od hiljadu reči, mislili smo da je najbolje i najpametnije da proberemo za vas fotografije koje ranije skoro sigurno niste imali prilike da vidite a koje će vas ostaviti neme pred božanstvenim prizorima koji se jedan za drugim smenjuju u talasima. Samo neki od njih su od čoveka stvorene građevine; mahom su u pitanju ruske prirodne lepote.

Šta da vam kažemo osim: uživajte!

Zaliv Balaklava na Krimu

 Crkva u Peterhofu, u Sankt Peterburgu

Čujski Alpi, Gornji Altaj

 Glavna zgrada Moskovskog državnog univerziteta

Manastir Spas-Kamenij, Vologodskaja oblast

Orao leti iznad sante leda u arktičkoj Zemlji Franca Jozefa, u Primorskom rejonu

 Ostrvo na jezeru Vuoksa

Pogled na reku Oku iz sela Konstantinovo

 Polarni medved se plazi na ledu, negde na severu Ruske Federacije

Reka Karkovka u Sankt Peterburgu

 Rezervat prirode u Ubsunurskom slivu u Republici Tiva

Spomenik posvećen ratovima između cara Aleksandra I i Napoleona Bonaparte

Valentin Hagdaev, glavni šaman ostrva Olhon na Bajkalskom jezeru

Viborg u Lenjingradskoj oblasti na zapadu Rusije

Zalazak sunca nad Kuznjeckim Alatauom, planinskim lancem u južnom Sibiru

Saborna crkva Vaskresenja Hristovog u Sankt Peterburgu na Griboedovljevom kanalu

Planina Šaan-Kaja na Krimu, u oblacima

Izvor: Telegraf

27.07.2015.

Spektakularna dolina i bajkovita planina Vulong krša - Kina


Vulong je krški krajolik koji se nalazi unutar granica istoimene pokrajine, opštone Čonging, u Kini. Ovo je poznata turističke destinacija po svojoj pećini, planini, reci i dolini. Zbog jedinstvenog i prekrasnog krajolika u Vulongu su snimljeni i mnogi filmovi i TV programi, uključujući i Transformers 4.

Jednan od najpoznatijih delova Вulonga je Bajkovita planina (najviši vrh 2033 m). Popularnost i ime je stekla zbog svog jedinstvenog šarma, alpskih livada, retke snežne šume, zelene džungle i prekrasnog krajolika. Danas se često spominje kao “Švајcarskи Orijent”.


Pored Bajkovite planine Вulong krš nudi još jedan spektakularan prizor: 3 retka geološka čuda. U kršu se nalaze tri ogromna kamena luka koji čine prirodne mostove. Ovo je najveća skupina prirodnih mostova u Aziji, te jedna od retkih na svetu.

U Вulongu se takođe može pronaći i ogromna pećina koja je otkrivena tek 1993. godine, kao i Dolina Вulong, područje koje se formiralo milionima godina. Dolina je duga 5 km, a duboka 200-500 metara.

Izvor: Pixеlizam

25.07.2015.

Kakav Goli kuvar - ova golišava kuvarica sprema isključivo jela s marihuanom

  Džin Dansdon zovu Lubenica

Ova seksi plavuša ima 35 godina i autorka je emisije koja se emituje na Jutjubu - “Baking A Fool”. Pored toga što priprema jela sa marihuanom, često pozira gola okružena ovom biljkom.

U emisiji Džin uz pomoć svoje majke pravi različita jela, od sladoleda, do burgera s travom.

Seksi kuvarica se ovim bavi već 13 godina.

 Džin sva jela pravi s marihuanom

- I dalje postoji stereotip da su konzumenti marihuane glupi surfer ili kriminalci, ali to više nije tako. Tržište marihuane drastično raste i mislim da će to postati novi novac. Marihuana je novi lek, novo piće, ona je već postala masovna na tržištu. Trava je heroj koji će spasiti dan- kaže Džin Dansdon.

 Često pozira u donjem vešu

Džin živi u Vankuveru gde je upotreba marihuane u medicinske svrhe dozvoljena, a zalaže se za potpunu legalizaciju. Ona je počela da duva u 20-im, a tada je napravila i prvu poslasticu.

- Moj prijatelj je imao kesu marihuane u podrumu i tada sam odlučila da ispečem kolačiće. Odnela sam ih na plažu i prodala sve. Tada sam shvatila da je potražnja za njima velika- ispričala je Džin.

Izvor: 24 sata

19.07.2015.

Renesansa kuće od blata


Zemljane kuće postaju ponovo popularne jer su ekološke, jeftine i odlične izolacione građe, smatra francuska arhitektinja Alia Bengana.

Iako se u razvijenom svetu skoro odustalo od gradnje kuća od zemlje, trećina današnjeg svetskog stanovništva još uvek živi u tom tipu građevine, prenosi list Figaro.

Oko 15 odsto starih kuća u Francuskoj izgrađeno je u potpunosti ili delimično od nepečene zemlje.

U Maliju i danas stoji velelepna džamija izgrađena od zemlje pre jednog milenijuma.

U Jemenu u gradu Šiban, poznatom kao "pustinjski Menhetn", izgrađeni su pre 500 godina soliteri visoki od pet do 15 spratova.

Od zemlje su sagradeni i delovi Kineskog zida.

Cigla i beton su u međuvremenu gotovo sasvim potisnuli zemlju, da bi poslednjih godina, u celom svetu, počela neka vrsta renesanse zemlje kao gradevinskog materijala.

Čileanski arhitekta Marselo Kortes projektuje sve popularnije zgrade sa čeličnim konstrukcijama ispunjenih zemljom, a u SAD, Francuskoj, Koreji zemljane kuće sve više ulaze u modu.

Francuska je najangažovanija evropska zemlja u pogledu promovisanja zemljanih kuća. U Grenoblu je 1979. osnovana asocijacija "Krater" kako bi se bolje upoznala javnost sa ovom vrstom građevinskog materijala.

Zemljane kuće imaju više aduta, objašnjava Alia Bengana, profeskora u arhitetonskoj školi u Parizu.

Pre svega materijal je jeftin i svuda dostupan.

Kuće su potpuno ekološke jer njihova izgradnja je moguća odmah na licu mesta, a materijal je potpuno razgradiv.

Ove kuće preko leta noću greju a danju hlade, što je pogodno posebno za pustinjske regije.

"Zemlja nije izolator već zahvaljući zemljanom zidu debljine 40 centimetara unutar kuće se postiže prijatna temperatura u letnjem periodu koja varira u odnosu na spoljšnost do 10 stepeni.

Da bi se temperatura unutar kuće promenila potrebno je 12 sati tako da se noću oslobađa toplota akumulirana tokom dana a danju rashlađuje akumulirana noćna svežina, pojasnila je francuska arhitektkinja.

Nasuprot predubeđenju o njihovoj kratkotrajnosti, kuće od zemlje, mogu da traju i 300-400 godina.


Izvor: Večernje novosti

14.07.2015.

Zalipie: Selo ukrašeno cvetnim motivima, Poljska


U jugoistočnoj Poljskoj, 68 km od Krakova, nalazi se maleno selo poznato po svojoj tradiciji koja traje stotinama godina – dekorisanju kuća, zidova, mostova, pa čak i bunara. Žene Zalipia boje površine u selu raznim bojama, a gotovo na svim crtežima se nalaze šareni cvetovi.

Nije poznato kada je tačno započela ova tradicija. Lokalna legenda kaže da potiče iz vremena kada je dim iz peći stvarao male tamne tačkice na plafonu. Žene su prvo pokušavale prikriti sitne mrlje od čađi, ali kada ih je postalo previše, jednostavno su počele crtati cveće preko njih.


Sa modernim kuhinjama i el. pećima mrlje od dima više nisu problem, ali tradicija bojenja raznih površina u selu nije nestala, već se samo malo modernizovala. U starijim vremenima žene Zalipia su četke pravile od repa lokalnih krava, a boju su uglavnom pravile od masti pomešane sa raznim materijalima kako bi dobile različite nijanse.

Danas stanovnici Zalipia imaju i godišnje takmičenje koje slavi ovu prastaru tradiciju. Lokalni slikari, i dalje uglavnom žene, se takmiče u stvaranju zamršenih cvetnih dekoracija, a takođe koriste ovu priliku i da ‘poprave’ slike iz prethodnih godina.


 Izvor: Pixelizam

Majmand: 12.000 godina staro pećinsko selo (koje je još uvek naseljeno), Iran


Majmand (Meymand) je drevno pećinsko selo u Iranu za koje se veruje da je staro oko 12.000 godina. Mnogi od stanovnika sela i dalje žive u 350 ručno iskopanih kuća u stenama, a neke familije ovde kontinuirano žive već 3.000 godina.

Oko sela se mogu pronaći mnoge gravure u kamenju stare gotovo 10.000 godina, a depoziti keramike stari gotovo 6.000 godina svedoče o dugoj istoriji ovog naselja. Prema popisu iz 2006. godine u selu živi 673 stanovnika, ali ovaj broj varira s godišnjim dobima.



Izvor: Pixelizam