27.09.2016.

Sekretarica snimila šefa pa pokazala svima šta joj radi na poslu


Ova zgodna sekretarica je postavila kameru i snimila sta to njen šef pokusava da uradi dok ona obavlja svoj posao. Došao je do njenog stola, a onda čak i sjeo u njenu stolicu da bi potom…

Sekretarica nije izdržala zlostavljanje od strane svog šefa pa je postavila kameru i pokazala svima sta joj radi na poslu…

Pogledajte video ispod:



Izvor: Balkan info

26.09.2016.

Tata dao oglas u novinama: Izvinjavam se svom sinu Đurić Iliji što nisam verovao da će da diplomira na ETF!


Moj tata je car! Što je obećao to je i uradio. Ovo je oglas i priča koji će otići u legendu, u istoriju.

Ovako, za "Novosti" govori Ilija Đurić (27) koji je posle sedam godina studiranja proteklog petka poneo zvanje diplomiranog inženjera telekomunikacija uzevši diplomu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Samo dva dana kasnije usledilo je i iznenađenje, ispunjenje obećanja na koje mu se otac zarekao već u prvoj godini studija, kada je, kako kaže, "zapelo" sa dva teška ispita. Oglas u novinama! Ne o odricanju, kako pojedini srodnici znaju u šali da zaprete zbog neuspeha ili komičnih situacija, već oglas čestitke za diplomiranje.

- Izvinjavam se svom sinu Đurić Iliji što nisam verovao da će da diplomira na ETF-u. Otac - pisalo je u oglasu, koji je juče objavljen u "Politici".

Obećanje Ilijinog oca, dato u šali, postavilo je zadatak mnogim roditeljima "večitih" studenata, a oglas je odjeknuo širom Srbije. Iako su mnogi akademci prilikom čitanja oglasa najpre pomislili: "I moji roditelji će ovako", novopečeni inženjer kaže da je ovo prilika da široj familiji i prijateljima još jednom pokaže koliku podršku ima u svojoj najbližoj porodici.

Ideja o oglasu potekla je još pre punih šest godina, kada je polaganjepredmeta Matematika i Osnove elektrotehnike Đuriću zadavalo noćne more. Zaostala dva ispita iz prve godine, gomilanje obaveza i novih predmeta na drugoj, trećoj dodatno su otežali stvar. Ipak, posle sedam godina Ilija se izborio za svoju diplomu i - mesto u novinama.






- Nije ovo bio zavet, ali je čovek ispunio ono što je obećao - prepričava mladi Đurić. - Ni ispiti nisu bili posebno teški, bilo je tu kombinacije svega. Nedovoljno učenja, trema, greške, padanje... Nije da nije verovao u mene, imao sam sve vreme njihovu punu podršku, ali tada mi je rekao da će dati oglas u novine kada završim fakultet.

Čim je u petak dobio potpis profesora na odbrani diplomskog rada, fotografisao se i javio ocu. Usledilo je čestitanje, ali na kraju razgovora i potvrda da će obećanje biti ispunjeno.

- Pitao me je, nadam se u šali, da li master znači da će mi za godinu dana davati novi oglas kada dobijem novo zvanje. Mislim da se sada zaista šalio - zaključuje mladi inženjer elektrotehnike.




Izvor: Novosti


24.09.2016.

Deca Himbe sami biraju svoje roditelje: Pleme sa najlepšim ljudima na planeti!


Himba pleme nastanjeno je u okolini grada Opuva, regija Kunene, usevernoj Namibiji. Ova populacija broji oko 50 hiljada ljudi, a predstavlja kulturološki diverzitet jer žive nomadskim načinom života, pretežno se izdržavajući od stočarstva i sakupljanja plodova.

Veoma su patrijarhalni, veruju u jednog boga – Mukurua i skloni su poligamiji. Njihov socijalni status određuje se prema količini stoke koju poseduju, a česta je pojava da muškarci koji su više na društvenoj lestvici imaju po nekoliko žena.

Kako je sve podređeno stočarstvu, ovi nomadski pastiri često migriraju sezonski iz matičnog sela u sela koja obezbeđuju bolje pašnjake za njihove životinje. I pored dosta kretanja i susretanja sa drugačijim, modernijim životnim stilovima, oni su zadržali kulturnu otpornost zahvaljujući strogim merama o poseti njihove zajednice koje je preduzela Vlada Namibije kako bi ih zaštitila od preteranog izlaganja stranim uticajima.

Međutim, to ne sprečava pripadnike plemena, pogotovo one koji žive blizu većeg grada, da koriste sve benefite urbanog života.

Tako nije iznenađujuće, premda jeste neobično, videti ženu iz ovog plemena, tradicionalno obučenu, kako kupuje namirnice u nekom od lanaca supermarketa ili koristi usluge zdravstvene pomoći.


Pripadnici plemena Himba se već dugo smatraju za najuspešnije afričke stočare. U 19. veku, oni koji su živeli u Namibiji preživeli su upade kradljivaca stoke sa juga zemlje. Većina je pobegla u Angolu, gde su stupili u portugalsku vojsku i formirali vlastite pljačkaške odrede. Međutim, vremenom su se mnogi od njih vratili u Namibiju. Osamdesetih godina 20. veka Namibiju su pogodili suša i rat pa je izgledalo da je kultura naroda Himba pred uništenjem. Uginulo im je devedeset odsto stoke, koja je temelj njihovog privređivanja i identiteta. Neke od porodica ovog plemena napustile su Namibiju i otišle u Angolu. Bez drugih mogućnosti preživljavanja i usled besparice, muškarci su mahom stupili u južnoafričku vojsku koja se borila protiv gerilskih boraca za nezavisnost Namibije.

S obzirom na to da nisu mogli da se prehrane, pripadnici plemena Himba sjatili su se u grad Opuvo po humanitarnu pomoć, gde su se nastanili u sirotinjskim četvrtima sa kućama od kartona i plastičnih vreća.

Ipak oni su uspeli da se oporave od ovih gubitaka i obnove svoju stočarsku tradiciju, a namibijska vlada odredila je striktna pravila za očuvanje njihovog društva.

Jedinstvene karakteristike

Ono što ih odvaja i čini dodatno fascinantinim za zapadnog čoveka jeste osobenost njihovog fizičkog izgleda. Naime, ovaj narod važi za najlepše afričko pleme. Tradicionalno i muškarci i žene idu u toplesu, nose suknje izrađene od životinjske kože u raznim bojama, a odrasle žene nose jednostavne kožne ogrtače i kožne čarape kako bi zaštitili svoje noge od otrovnih životinjskih ugriza.

Telo im je premazano blatom kao zaštita od sunčevog zračenja.

Posebno su zanimljive žene jer kosu i telo mažu mešavinom maslaca i pigmenta okera, dobijajući tako crvenkastu nijansu koja predstavlja zemlju i plodnost, te krv kao simbol života.

One se ne kupaju, birajući da koriste aromatične biljke i smolu umesto toga. Frizura je jako važna za pripadnike plemena Himba jer ukazuje na uzrast, socijalni i bračni status. Muškarci plemena Himba imaju jednu pletenicu kada su sami, a vezuju kosu pozadi kada se ožene.

Žene nose neverovatno složene stilove koji se menjaju u zavisnosti od toga da li su u braku i koliko su stare.Deca imaju dve pletenice, a od početka puberteta devojačke pletenice su prebačene napred na lice.


Porodični život

U plemenu Himba veruju da dete samo bira roditelje. Jedino što ne može da izabere je kada će da ga rode, već mora da sačeka dok se majka ne odluči da ima dete.

Kada žena poželi da postane majka, ona ode u šumu i meditira dok ne čuje pesmu deteta koje želi da ga ona rodi. Tek kada čuje tu pesmu, ide da nađe muškarca koji će biti otac tog deteta. Kada ga pronađe, ona ga uči ovu pesmu i pre nego fizički začnu dete, oni pevaju pesmu kako bi ga prizvali.

Međutim, tu pesmu moraju da nauče i babice i druge žene u selu, kako bi njime dočekali dete kada se rodi. Ta pesma će kasnije pratiti dete kroz život.

Decu čuvaju žene i ostala deca iz plemena, a muškarci su često odsutni od kuće na duži vremenski period.




Izvor: Danas

20.09.2016.

Ogromni bahati bilder izazivao sićušnog crnca. To mu je bila najveća greška u životu!


David protiv Golijata u pravom smislu te uzrečice. Ovo je još jedan od dokaza da Golijat ne pobeđuje uvek. Ogromni bahati bilder ponašao se upravo tako, bahato. Šepurio se i pokazivao nadmoć nad sićušnim “Davidom”.

Ono što ćete videti na videu govori samo za sebe, pa pogledajte!


Izvor: Atraktiva

10+ dokaza da zmije mogu pretvoriti svaku situaciju u pakao!


Zmije spadaju među onim životinjama koje izazivaju strah kod većine ljudi. Mnogi ljudi ih ne žele sresti ni u najluđim snovima.

Postoje zemlje gdje su susreti sa zmijama skoro svakodnevnica, a one su pravi majstori kada je u pitanju skrivanje.


Izvor: Atraktiva

Mlada zakasnila na venčanje i spasla živote svatovima


Jedna mlada u Grčkoj je zakasnila na venčanje i spasla živote svatovima jer se, dok su je napolju čekali, u crkvi srušila tavanica, javila je atinska RTV SKAI.

Veliki deo tavanice se u subotu srušio u crkvi u selu Laki, na egejskom ostrvu Lerosu, dok su pred crkvom mladoženja i 200 zvanica čekali mladu.

Ipak, od pada tavanice je povređena jedna žena.

"Mlada je srećom zakasnila, inače bi se desila tragedija", rekao je predsednik Opštine Leros Mihalis Koljas.

Venčanje je na kraju ipak obavljeno, u dvorištu crkve.


Izvor: Novosti

15.09.2016.

Najjači izum svih vremena: Krigla za pivo koja ne blokira pogled na TV!


Bio je potreban pravi genije da izmisli ovako nešto. Ovo jednostavno morate da vidite

Život je neprekidna borba. U toj borbi neke stvari su važne, neke manje važne, a neke su krucijalne. Jedna od tih stvari je svakako gledanje TV-a i pijenje piva u isto vreme. Svako ko je to probao zna da to nije moguće, ali ova krigla rešava te probleme.

Svakom se desilo da se nađe u nerešivoj dilemi, gde mora da izabere da li da blokira sebi pogled na utakmicu i uzme gutljaj piva ili da nastavi da gleda da slučajno ne propusti gol, ali da odloži zadovoljstvo ispijanja hladnog piva. Obično se desi da baš kad se odlučimo da ipak nagnemo kriglu, padne gol.

Da se taj užas više nikada ne bi desio, izmišljeno je nešto što ulazi u top 10 najboljih izuma svih vremena.

Krigla pod nazivom “Better TV Viewing Beer Mug” neće vam zaklanjati pogled na TV dok pijete pivo. Redizajnirana krigla može biti vaša za 10,99 dolara, a od obične se razlikuje po “odrezanom” gornjem delu koji umesto kruga čini polukrug.

Iako ćete se možda teže navići na novi dizajn, proizvođači su uvereni da će postati hit na tržištu.


Izvor: Telegraf

14.09.2016.

Deca koja su odrastala sa životinjama


Kada su u pitanju deca koju su odgajale životinje (a naše društvo ima dokumentovano zaista dosta primera ovog fenomena), dva su scenarija verovatna: kada dete završi u šumi, izgubi se, ili ga ostave, drugi, mnogo strašniji scenario jeste kada je dete toliko zlostavljano ili zanemarivano da je veću udobnost pronašlo kod životinja nego kod ljudi.

Projekat koji je uradila Julia Fullerton-Batten prati decu koju su odgajale životinje i pokušava da ih približi ljudima, da objasni njihove navike i način života. Jedna od njih je Oxana Malaya, devojčica iz Ukrajine, koja je pronađena da živi sa psima u uzgajivačnici kada je imala osam godina. Otac joj je bio alkoholičar i kad je Oxana imala šest godina samo ju je ostavio jedne noći napolju. U potrazi za toplinom, uvukla se u uzgajivačnicu. Kada su je pronašli, kretala se na sve četiri sa isplaženim jezikom i znala je da kaže samo „da“ i „ne“. Sada Oxana živi u jednoj klinici u Odesi i ima kontakt sa domaćim životinjama.


Sujit Kumar sa Fidžija je imao osam godina kada je pronađen na sred puta kako kokodače i zamahuje rukama kao kokoška. On je kljucao hranu, čučao na stolici, kokodakao. Roditelji su mu umrli, deda je preuzeo brigu o njemu, ali, njegov deda ga je zaključao u kokošinjac.


Fullerton-Batten u svom projektu priča priču o preživljavanju. Sva ljudska bića teže ka tome da ostvare kontakte, pogotovo sa ljudima, ali kod dece, koju je posmatrala i uvrstila u svoje istraživanje, pojavio se nagon za preživljavanjem. Ivan Mishukov iz Rusije je pobegao od svojih roditelja, živeo je na ulici dve godine, hranio se ostacima hrane koju ne pojede čopor divljih pasa i na kraju postao neka vrsta vođe čopora.


John Ssebunya iz Ugande je živeo sa majmunima i oponšao ih da bi preživeo. Pobegao je u džunglu sa tri godine kada je video oca kako mu ubija majku. Pronađen je kada je imao šest godina.


Izvor: Cyty magazine

08.09.2016.

Ovom đaku petaku stvarno je dojadilo: Kako sam proveo raspust - nikoga ne treba da zanima!


Već tamo, pred kraj avgusta, većina đaka se priprema za prvi zadatak iz maternjeg jezika – pisanje sastava na temu "Kako sam proveo letnji raspust".

Ipak, ima i onih koji se ne pripreme pa improvizuju. Jedan učenik petog razreda je, izgleda, odličan improvizator. Pročitajte šta on kaže na temu svog letnjeg raspusta…

„Kako sam proveo raspust - nikoga ne treba da zanima. Ovo je moja lična stvar, kao što je i leto – moje lično vreme za odmor, i ne moram za to polagati račune u ovom sastavu.

Treba da se poštuju ljudska prava! Ako dobijem keca iz ovog sastava, onda ćemo se, draga moja nastavnice, videti u Sudu za ljudska prava u Strazburu.

Dobićete poziv od njih, a ja ću već biti tamo u vezi drugog posla. Kojeg – i to je moja lična stvar i nikog ne treba da zanima“.


Izvor: Kurir