Kada su u pitanju deca koju su odgajale životinje (a naše društvo ima dokumentovano zaista dosta primera ovog fenomena), dva su scenarija verovatna: kada dete završi u šumi, izgubi se, ili ga ostave, drugi, mnogo strašniji scenario jeste kada je dete toliko zlostavljano ili zanemarivano da je veću udobnost pronašlo kod životinja nego kod ljudi.
Projekat koji je uradila Julia Fullerton-Batten prati decu koju su odgajale životinje i pokušava da ih približi ljudima, da objasni njihove navike i način života. Jedna od njih je Oxana Malaya, devojčica iz Ukrajine, koja je pronađena da živi sa psima u uzgajivačnici kada je imala osam godina. Otac joj je bio alkoholičar i kad je Oxana imala šest godina samo ju je ostavio jedne noći napolju. U potrazi za toplinom, uvukla se u uzgajivačnicu. Kada su je pronašli, kretala se na sve četiri sa isplaženim jezikom i znala je da kaže samo „da“ i „ne“. Sada Oxana živi u jednoj klinici u Odesi i ima kontakt sa domaćim životinjama.
Fullerton-Batten u svom projektu priča priču o preživljavanju. Sva ljudska bića teže ka tome da ostvare kontakte, pogotovo sa ljudima, ali kod dece, koju je posmatrala i uvrstila u svoje istraživanje, pojavio se nagon za preživljavanjem. Ivan Mishukov iz Rusije je pobegao od svojih roditelja, živeo je na ulici dve godine, hranio se ostacima hrane koju ne pojede čopor divljih pasa i na kraju postao neka vrsta vođe čopora.
John Ssebunya iz Ugande je živeo sa majmunima i oponšao ih da bi preživeo. Pobegao je u džunglu sa tri godine kada je video oca kako mu ubija majku. Pronađen je kada je imao šest godina.
Izvor: Cyty magazine
Нема коментара:
Постави коментар