Da li je to klovn ili je papagaj!? Ne, to je pafin!

Morski papagaj, arktički klovn i mormon nazivi su za pticu koja veći deo leta provodi na santama leda koje plutaju Severnim ledenim okeanom. Upadljivog izgleda koji neodoljivo podseća na neke druge vrste ptica, pafin sa razlogom nosi nekoliko imena koja su mu ljudi nadenuli.

Pafini su morske ptice koje se hrane tako što zaranjaju u vodu. Pare se u velikim kolonijama na krševitim obalama i liticama. Sve podvrste pafina imaju pretežno crno ili crno-belo perje, zdepastu građu i velike kljunove. Nakon parenja odbacuju šarene spoljne delove kljunova nakon čega im ostaje manji i daleko „dosadniji“ kljun.

Njihova kratka krila specijalno su adaptirana za tehniku plivanja koja uključuje „letenje“ pot vodom. Kada su u vazduhu lete tako što svoja krila pokreću veoma brzo i do 400 puta u minutu.

Početkom marta, ove ptice se sele na stenovite obale Grenlanda, Severne Kanade, Rusije, Skandinavije, Irske i Francuske gde se zadržavaju do kraja leta. Pafini pripadaju rodu Fratercula, naziv koji na latinskom znači „mali brat“, a dovodi se u vezu sa izgledom ptica čije crno-belo perje neodoljivo podseća na monašku odoru. Najveći broj atlantskih pafina (oko 10 miliona) živi na Islandu.

Poznate su tri podvrste pafina: atlantski, ćubasti i rogati pafin. Atlantski je jedina vrsta koja ne živi u Tihom okeanu, već na obalama Severne Evrope, Francuske, Britanije, Farskih Ostrva, Islanda, Grenlanda, Norveške i Kanade. Kada dođe zima atlantski pafin migrira čak do Maroka i Njujorka. Ćubasti pafin živi na obalama Sibira, Aljaske i Britanske Kolumbije, dok zimu provodi u Kaliforniji. Rogati takođe provodi leto u Kaliforniji, ali i na Honšuu, budući da nastanjuje jugoistočne delove Aljaske, Kamčatku i Ohotsko more.

Izgled i druge karakteristike

Pafini su zdepaste ptice sa kratkim krilima i repom, crnim leđima i belim ili sivkastim prednjim delom tela. Glava ima crnu „kapu“, dok je lice uglavnom belo, a noge narandžasto-crvene. Kljun im je tokom sezone parenja raznobojan, dok se nakon parenja pretvara u manji jednobojan.

Veoma bučne u vreme parenja, ove ptice su zapravo tihe na moru. Lete relativno visoko iznad vode, obično 10 metara. Pare se u kolonijama na obalama i ostrvima, a mnoga sadašnja i nekadašnja mesta zbog toga nose ime Ostrvo pafina.

Kod atlantskog pafina mužjak je taj koji gradi gnezdo, dok kod rogatih pafina u izgradnji učestvuju oba pola. Jazbine rogatih pafina su obično metar duboke i završavaju se odajom, dok kod ćubastih pafina može postojati tunel koji jazbinu čini dubokom i do 3 metra. Atlantski i ćubasti pafini se uglavnom gnezde na podlozi koja je relativno meka, dok rogati nastanjuju pukotine stena na liticama.
Pafini su veoma verni u ljubavi i sparuju se za ceo život, iako zimu provode odvojeni. Uvek se vraćaju na isto mesto kada dođe leto. Ženka u junu ili julu snese samo jedno jaje, o kojem se oba roditelja brinu. Nakon šest nedelja mali pafin dolazi na svet, a roditelji od tog trenutka na smenu love u moru hranu za svoje mladunče.

Budući da rone, pafini love uglavnom ribu i u stanju su da budu pod vodom oko 60 sekundi. Ulov slažu u kljun i pridržavaju ga jezikom kako im ne bi ispao. Pored ribe, omiljena hrana su im mekušci i sitni ljuskari. Mesec i po dana nakon rođenja, mladi morski klovn je spreman za samostalan život i selidbu na more, gde će provesti prvu zimu.

Opstanak pafina

Ljudi ove ptice love zbog jaja, perja i mesa. Populacija atlantskih pafina je drastično opala zbog uništavanja njihovog staništa i eksploatacije tokom 19. i ranog 20. veka. Na Islandu, ove ptice su deo nacionalne kuhinje i njihovo meso se može naći na menijima mnogih hotela.

Pafini se love posebnom tehnikom zvanom „nebesko pecanje“, koje uključuje hvatanje ptica u niskom letu sa velikom mrežom. Pored ljudi, pretnja njihovom opstanku su prirodni neprijatelji poput pasa, mačaka, pacova i lisica. Na moru im opasnost preti od galebova, ali im ipak najveću opasnost predstavlja globalno zagrevanje koje uništava njihova staništa.

Vernost

Pafini su veoma verni u ljubavi i sparuju se za ceo život, iako zimu provode odvojeni. Uvek se vraćaju na isto mesto kada dođe leto. Ženka u junu ili julu snese samo jedno jaje, o kojem se oba roditelja brinu. Nakon šest nedelja mali pafin dolazi na svet, a roditelji od tog trenutka na smenu love u moru hranu za svoje mladunče.

 Stanište

  

Početkom marta, ove ptice se sele na stenovite obale Grenlanda, Severne Kanade, Rusije, Skandinavije, Irske i Francuske gde se zadržavaju do kraja leta. 

Lov 

 

 

Pafini se love posebnom tehnikom zvanom „nebesko pecanje“, koje uključuje hvatanje ptica u niskom letu sa velikom mrežom.

Let pafina

 

 

 

Njihova kratka krila specijalno su adaptirana za tehniku plivanja koja uključuje „letenje“ pot vodom. Kada su u vazduhu lete tako što svoja krila pokreću veoma brzo i do 400 puta u minutu.

 Doterivanje

 

 

 

Sve podvrste pafina imaju pretežno crno ili crno-belo perje, zdepastu građu i velike kljunove. Nakon parenja odbacuju šarene spoljne delove kljunova nakon čega im ostaje manji i daleko „dosadniji“ kljun.

Izvor:  National Geographic RS