Kreacionisti tvrde da savršenost moskih sisara ukazuje na inteligentno projektovanje i da nije moguće da su postepeno evoluirali.
Postoji oko 118 vrsta morskih sisara, uključujući cetacee (kitove i delfine), sirene (morske krave i dugonge), i pinipede (tuljane i morževe). Jedna stvar oko koje se slažu i kreacionisti i evolucionisti, jeste da su svi morski sisari savršeno građeni za njihov morski način života.
Međutim, postoji velika razlika mišljenja u pogledu njihovog porekla. Evolucionisti veruju da su morski sisari evoluirali od kopnenih sisara, zato što su, prema njihovoj teoriji, sisari evoluirali od gmizavaca koji su živeli na kopnu, posle svog evoluiranja od vodozemaca.
Kreacionisti tvrde da savršenost moskih sisara ukazuje na inteligentno projektovanje i da nije moguće da su postepeno evoluirali. Oni takođe ukazuju da ne postoje dokazi za evoluciono poreklo morskih sisara – činjenica koju većina evolucionista priznaje, a što se vidi u sledećem citatu: „Mi imamo nesigurno znanje o njihovom poreklu (cetacea), jer su najstariji poznati fosili iz eocena već očigledno kitovi.“
„Sve što znamo o njima jeste, da su morska prasad i kitovi ostali zagonetna grupa čija rana istorija još leži sakrivena u daljini geološkog vremena.“
„Mi smo neuki po pitanju njihovih predaka (cetacea i sirena) i nismo sigurni za njihovo poreklo.“
Ovaj nedostatak činjenica za kopnene pretke morskih sisara je dalje pojačano neslaganjima oko kopnenih sisara za koje se mislilo da su od njih evoluirali. Neki autoriteti (na primer magazin „National Geographic„) tvrde da su oni evoluirali od kopitara sličnih govedu, dok drugi tvrde da su oni evoluirali od životinje slične psu, zvane kreodoncia.
Pre nekoliko godina naučnik Philip Gingerich je tvrdio da je pronašao fosilne ostatke „hodajućeg kita“ i jedan naučni magazin je pratio njegov izveštaj sa rekonstrukcijom tog stvorenja.
Ali šta je zaista otkriveno? Samo lobanja i nekoliko zuba! Kako je, onda, to bio opravdan opis „hodajućeg kita„? Gingerich je tvrdio da su fosili pronađeni u sedimentima koji su jednom bili deo morske obale ili rečne obale, i da je ovo stvorenje živelo na ivici vode.
Zaključak: to mora da je bio hodajući kit! A kosti noge? „Moguće je da smo pronašli nešto“, kaže Gingerich, „ali bićemo srećni ako jesmo.“ Previše za „hodajućeg kita“!
U pogledu kompletnog nedostatka fosilnog dokaza za ogromne promene potrebne za prelazak stvorenja sa kopnenog na vodeni način života, čini se vrlo naivnom tvrdnja da su specifičnosti pronađene kod morskih sisara stečene posredstvom postepene evolucije.
Razmatrajući neke od zadivljujućih karakteristika pronađenih kod kitova, tvrdilo se da su oni dostigli „najviši stepen evolucije“ od morskih sisara. Najočiglednije, možda, je kompletno odsustvo zadnjih udova.
Mada se nekada tvrdilo da kitovi imaju ostatak zadnje nožne kosti, jedino pravi kit ima takvu kost, koja nikako nije kost uda. (Vredno pažnje je da niko od sirena, koje su navodno evoluirale kasnije nego kitovi, nema nikakav trag takvih kostiju.) Postojanje nozdrva kod kitova omogućava vrlo pogodan način disanja za ove morske sisare kada žele da izađu iznad površine vode.
Evolucionisti tvrde da su nozdrve „migrirale“ na vrh glave. Glavna modifikacija lobanje zahtevala bi neophodnost pomeranja nozdrva, iz normalne pozicije sa njuške – na vrh glave, a najstariji fosili kita pokazuju da su nozdrve već u toj poziciji.
Moramo spomenuti postojanje genijalne aparature sa kojom je ženka kita opremljena da omogući svom mladuncu sisanje bez upijanja morske vode. Majka zaista pumpa mleko u usta mladunca, koristeći specijalni mišić u svojoj sisi.
Osim toga, kitovi imaju nešto što su evolucionisti opisali kao „specijalna uređenost“, pomoću čega se grkljan produžio u cev koja je umetnuta u nosni prolaz, što sprečava ulaženje morske vode u dušnik kada kit otvara svoja usta da jede.
Naposletku, cetacei poseduju zadivljujući sonarni sistem koji im omogućava komunikaciju i lociranje objekata na osnovu zvučnih talasa i ehoa. Za slanje i primanje ovih signala, kitovi i delfini imaju specijalno građene sinuse i slušne organe.
U pogledu ovih i drugih činjenica vezanih za morske sisare, zajedno sa kompletnim nedostatkom fosilnog dokaza za njihovu evoluciju, sigurno da je najlogičnije zaključiti da je „Bog stvorio velika stvorenja u vodi.“ (1.Mojsijeva 1,21)
Izvor: Vesti net
Нема коментара:
Постави коментар