Veo tajne okružuje poreklo svastika, zloglasnih nacističkih simbola, koje se pojavljuju u šumi na severoistoku Nemačke. Kukasti krstovi vidljivi su iz vazduha samo nekoliko sedmica tokom godine, kada iglice ariša posvetle i tako nastane snažan kontrast u odnosu na tamnozelenu boju borova.
„Šumska svastika“ je blok stabala ariša koji se nalazi u borovoj šumi u Brandenburgu, u severoistočnoj Nemačkoj, pažljivo raspoređen tako da formira svastike, to jest kukaste krstove.
Pretpostavlja se da je drveće zasađeno na vrhuncu Hitlerove moći, tokom tridesetih godina prošlog veka. Međutim, sve je u domenu nagađanja i pouzdano se ne zna ko je, kada i zašto zasadio ovo drveće.
Jedna od teorija je da su to uradili meštani 1937. godine kako bi dokazali svoju lojalnost režimu nakon što je lokalni biznismen uhapšen i poslat u koncentracioni logor od strane Gestapoa zbog nezakonitog slušanja Bi-Bi-Sija (u Trećem Rajhu, slušati program stranih radio-stanica bila je nelegalna aktivnost).
Druga teorija jeste da je to idejno delo šumara koji je bio nacional-socijalistički zilot, koji je ubedio „Hitlerovu omladinu“ da zasadi ove ariše u čast obeležavanja Firerovog rođendana.
Opet, ima izvora koji sugerišu da je to delo lokalnog nadzornika, koje je predstavljalo njegovu podršku nacističkom režimu.
Svastike postaju vidljive samo nekoliko sedmica tokom godine, u proleće i u jesen, kada iglice ariša posvetle i tako nastane snažan kontrast u odnosu na tamnozelenu boju borova.
Zbog vremenskog ograničenja trajanja ovog fenomena, kombinovanim sa činjenicom da je prizor moguće videti samo iz vazduha, kao i relativno malog broja privatnih aviona u ovoj oblasti, svastike su ostale neprimećena sve do 1992. godine.
Kukasti krstovi su konačno otkriveni nakon ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, kada je stigla naredba iz Bona da se snimi iz vazduha celokupna državna teritorija.
Fotografije su sortirali studenti, koji su odmah uočili sporne simbole.
Brandenburške vlasti, zabrinute za imidž regije ali i za mogućnost da će oblast postati mesto hodočašća neonacista, pokušale su da unište ova stabla, tako što su uklonile 43 od 100 stabala 1995. godine. Međutim, onih preostalih 57 stabala je i dalje formiralo svastike, a u međuvremenu su i neka posečena stabla opet porasla, tako da su 2000. godine kukasti krstovi i dalje bili vidljivi.
Kada su građevine u pitanju, verovatnoća da je slučajnost posredi ravna je nuli
Državna šuma zatim je prodata privatniku, koji je odbio da je poseče, pa nacistička obeležja i dalje opstaju u ovoj oblasti.
Zanimljivo je i to da su u Nemačkoj zidane zgrade i sejane razne vrste biljaka, tako da gledano iz vazduha obrazuju kukasti krst.
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар