Ber Grils, poznat po zanimljivim serijalima preživljavanja u divljini, obišao je gotovo celi svet i suočio se sa raznim opasnostima.
On sada savetuje početnike koji žele da istražuju prirodu o tome kako da što bezbednije prođu kroz avanturu.
Mitovi o preživljavanju
Mit 1: Jedan od najčešćih mitova je da ako vam se auto pokvari u pustinji, treba da odete sa tog mesta i pronađete pomoć.
To nije dobra ideja – ljudi zbog nje umiru! Oni pogrešno pretpostave da naseljeno mesto ne može biti udaljeno više od nekoliko kilometara i vrlo brzo ih u pustinji susretne dehidracija i smrt.
Ostanite tu gde ste, obezbedite se i čekajte na spasavanje.
Mit 2: To što voda planinskog potoka izgleda bistro i primamljivo, ne znači da je bezbedna. Nikad se ne zna šta se u njoj nalazi – možda je negde uzvodno leš životinje.
Uvek treba prokuvati vodu, kako biste se zaštitili od bakterija koje izazivaju dijareju.
Mit 3: Još jedan široko rasprostranjen mit je da po svaku cenu morate da nađete hranu. To nije istina, jer bez hrane čovek može da preživi nedeljama.
Vaš glavni cilj treba da bude pronalaženje skloništa i vode.
Početničke greške
Prvu početničku grešku napravio sam kad sam imao osam godina. Bio sam s tatom u planinama kada je naišla oluja i pomislili smo: “Znamo put do podnožja, samo treba ići dole”. Međutim, mi nismo mogli da vidimo kuda idemo i krenuli smo u pogrešnom pravcu.
Proveli smo celu noć lutajući, potpuno iscrpljeni, dezorjentisani i gotovo smrznuti. Na posletku, naišli smo na malu stazu i vratili se kući.
Lekcija je: ne pokušavajte da se probijate kroz oluju. Koncentrišite se na pronalaženje bezbednog mesta i zaklona od vetra.
Isto važi i za pustinjske oluje. Ljudi krenu kroz najgore smetove misleći da će pronaći izlaz, ali ne znaju da je nikad ne mogu pobediti.
Najgore greške prave ljudi koji nisu strpljivi. Najbolji primer je uspon na vrh neke planine. Penjači koji misle da dostizanje vrha nije naročit izazov, krenu energično i za to vreme ostanu bez snage.
Pritom, ne umeju da pročitaju znake da bi trebalo da se vrate nazad. Oni ostanu zaglavljeni na planini jer su preumorni.
Mnogi zbog toga umru.
Često ljudi pođu u planinarenje, a da se nikom ne jave. Čak i fina, lagana šetnja nekim usponom, može se preokrenuti ako uganete nogu ili se izgubite.
Koliko god staza bila “skromna”, recite nekome gde idete i kada ćete se vratiti. Tada vam neko može pomoći.
Još jedna početnička greška je potcenjivanje visinske mučnine i njenih posledica. Sve je mnogo gore kada ste visoko na planini; morate se boriti sa dehidracijom, hladnoćom, vetrom, mučninom...
Često sam viđao ljude, a i sam bio među njima, kada su morali da idu “četvoronoške” kako bi prešli razdaljinu koju bi na nivou mora mogli da pretrče kao od šale.
Preživljavanje je mnogo teže na velikim nadmorskim visinama.
Nekada, doduše, morate prekršiti sopstvena pravila i verovati instinktima. Dobar avanturista zna kad šta treba da uradi.
Bilo je trenutaka dok smo snimali emisije kada je odluka da se probijamo kroz oluju bila ispravna, ali i onih kada smo išli naizgled utabanom stazom, pa nailazili na odrone i nestabilne terene.
Morate sebi dati prostora da pogrešite. Morate misliti i na najgore i razmotriti šta ćete uraditi ako vi, ili neko s kim ste pošli, bude povređen.
Dajte sebi vremena da donosite odluke, jer posledice vas mogu pratiti čitavog života”.
Inače, on je snimio novi serijal sa Ber Grilsom u glavnoj ulozi “Get Out Alive with Bear Grylls” koji se emituje na američkoj televiziji NBC.
Нема коментара:
Постави коментар