Jelena Karleuša je bosanskom magazinu Azra dala intervju u kojem osuđuje Srbe zbog navodnog licemerja i sveopšte malograđanštine srpskog naroda.
Sigurno nisam prosečna i sigurno je da ovo što radim, što je meni normalno, što sam ja, nekom drugom je misaona imenica i možda to nikada ne bi mogao da radi. Ali to je ta različitost koja zvezde deli na velike i male. Izborila sam se da moju glavu tako lako ne mogu da skinu. Pokušavaju, ali ne mogu.
Mnogi ćute i plaše se da javno negoduju kao vi.
- Šta znači plašiti se? Dokle više ti strahovi i ti malograđanski stavovi? Šta, treba da ćutim i jedem gov.. a? Govorim ono što osećam. Znam da je to pogubno za mene, znam i da mi je oduzelo publiku, pogotovo u Srbiji. Kritikujem jedan grozan nacionalizam koji je na vlasti u Srbiji, neke ljude koji su za naš narod mnogo loši, jer našem narodu su uvek najgori bili najveći uzori i najveći idoli i najveći heroji.
Na Tviteru ste 11. jula napisali: „Godišnjica masakra u Srebrenici. Zašto smo dopustili da se to desi? Bezumlje, mržnja, ljudi zveri. Žrtve nemaju nacionalnost. Ne ponovilo se“. Je li to bilo mudro, pametno?
- Ne znam kako nije bilo mudro i pametno?!
Zbog kritika koje ste pretrpeli nakon toga.
- Da, ali kada me tako pitate, onda me dovodite u situaciju da pomislim šta nije u redu s vašim načinom razmišljanja. Razumela sam pitanje i samim tim što su ljudi šokirani nečim što treba da bude normalno, neka ovo bude moj odgovor: ne znam šta treba da objasnim u tom gestu, šta im je čudno, koji deo im tu nije jasan? Osudiš zločin, normalno. Uvek! Kada si skot, svi te kapiraju na pravi način, a kada si čovek i kada imaš ispravne stavove, stalno nešto moraš da objašnjavaš. To je problem ovih prostora.
Jelena Uvlakuša: Ni reči o srpskim žrtvama i srpskim grobovima
Zašto volite Bosnu?
- Ja generalno volim dobre, otvorene, srdačne, velikodušne ljude. Veoma volim svoj grad Beograd
i svoju zemlju Srbiju, i svako treba da voli svoj grad i svoju
domovinu, ali da objasnim ovo za Bosnu i Sarajevo. Tu sam, večeras će na
mom nastupu biti mnogo onih koji će pevati moje pesme, gliti me i
pokazati mi koliko me vole. Samo veliki, kvalitetni i dobri ljudi mogu
da pređu preko strašnih stvari u životu.
To ne samo da cenim, već mi je to i pokazatelj koliko ste posebni.
Jer, da je neko moj grad bombardovao, ne znam tri, četiri godine, da je meni poubijao sve, ja ne bih mogla… Ne znam… To je meni… Morala bih da budem mnogo, mnogo velika, mnogo velikog srca, širokih shvatanja...
Evo, to se upravo dešava, čim sam ja ovdje. U mojoj zemlji ima mnogo dobrog sveta, ali ima mnogo i onih koji taj dobri svet gura u tišinu.
Bila sam jako mala kada su se strašne stvari dešavale na ovim prostorima i sigurna sam, da sam bila odrasla osoba, da bih učinila sve da povučem mlade ljude u totalno suprotnom pravcu od onoga što se dešavalo tada.
U svakom slučaju bih bila „glasnogovornik“ protiv.
Kada u ime jednog naroda mnogo loših ljudi radi, to je jedna stvar, a kada taj narod ne osudi to na pravi način, e onda je to druga stvar, onda je to već naš unutrašnji problem, problem s nama samima.
Šta su to nama uzori, šta je dobro, šta je loše, šta smo to mi?
Izvor: Vesti net
Нема коментара:
Постави коментар