Sagovornici "
Presa nedelje" upozoravaju da je nadzor komunikacija
dosegao neslućene razmere i daukoliko se pod hitno ne uvede ozbiljan
sistem kontrole, Srbija za koju godinu može da postane zemlja u kojoj
caruje "
veliki brat".
Da smo dostigli već nivo paranoje,
potvrđuje i to što gotovo nema čoveka koji bar jednom nije rekao "
nećemo
o tome telefonom". Sumnje i najobičnijeg čoveka da ga neko sluša, kažu
stručnjaci, nisu bez osnova.
Prisluškivanja, međutim, ima
svuda. Hrvatsku ovih dana trese obaveštajna afera "
Hrvatski Votergejt". U
javnost su dospeli podaci da je policija proveravala telefonske pozive
članova porodice biznismena Ivice Todorića, jednog od najbogatijih ljudi
na Balkanu.
Istovremeno, policija je nelegalno došla u posed i spisa telefonskih
poziva i šefa SOA, hrvatske obaveštajne agencije, Josipa Buljevića. Za
sada se ne zna ko je i zašto dao nalog da se Todorić i bivši šef
obaveštajaca proveravaju, ali se zna da je celu akciju razotkrilo Veće
za nacionalnu bezbednost.
Zna se i da je afera odnela jednu
profesionalnu žrtvu. Šef Kancelarije za nadzor svih tajnih službi morao
je da podnese ostavku. Za Hrvate je ovo bila prava medijska bomba jer do
sada nije zabeležen slučaj da policija nezakonito prisluškuje tajne
službe.
Kod nas, i pored alarmantnih podataka
poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, nema ni afere ni ostavke. A da je bilo osnova za to pokazuju podaci do kojih je došao.
"
U toku akcije nadzora, koju je poverenik sprovodio kod provajdera
mobilne telefonije, utvrđeno je da je samo jedan od njih aktivirao
softversku aplikaciju kojom se registruje frekvencija prisluškivanja. I
on sam je nabrojao da je bilo više od 270.000 pristupa službi
bezbednosti i policije takozvanim zadržanim podacima o komunikaciji,
odnosno ko, kad, kako, odakle, s kim, koliko dugo je pričao. Taj
podatak, imajući u vidu broj provajdera u Srbiji, upućuje na
pretpostavku da je takvih pristupa bilo više stotina hiljada, možda čak i
milion. A sa stanovišta Ustava Srbije takvi pristupi su nedopušteni",
kaže Šabić za "
Pres nedelje".
Poznavaoci prilika u ovoj oblasti
kažu da je ovaj podatak daleko manji od stvarnog broja prisluškivanih
osoba, ali upozoravaju da bi i on morao da alarmira državne organe.
Zahtev Ustavnom sudu
I
zaštitnik građana Saša Janković navodi da je sve više ljudi koji su predmet prisluškivanja.
"
Upravo zbog sve većih zloupotreba tražio sam od Ustavnog suda da
zabrani policiji da prikuplja podatke bez odluke suda. Podaci pokazuju
da službe bezbednosti u svakom trenutku zadiru u privatne komunikacije
više hiljada građana Srbije", kaže Janković.
On dodaje da je to zadiranje mnogo veće nego što može i da se pretpostavi.
"Neovlašćeno prisluškivanje je krivično delo i mora da bude
sankcionisano. U neovlašćeno prisluškivanje nisu umešane samo službe,
već i operateri", kaže Janković.
"
Nijedna služba vam neće dati
tačan podatak. Broj se uvek smanjuje da bi se pokazalo da su i one
reformisane, ali reforma se odnosi samo na korišćenje modernije
tehnologije uz pomoć koje jednostavnije, brže i preciznije prate
komunikaciju. Ono što se okvirno zna to je da se trenutno u Srbiji, uz
nalog, sluša oko 15.000 ljudi. Međutim, u mrežu iz časa u čas upliću se i
svi oni koji razgovaraju s njima, a koji nisu na režimu praćenja, i
tako se taj lanac progresivno širi munjevitom brzinom, pa se procenjuje
da je pod nadzorom dnevno i do 400.000 ljudi. Ova brojka možda deluje
zapanjujuće, ali treba da se zna da službe za praćenje imaju i partije,
kompanije, ali i pojedinci", kaže izvor "
Presa nedelje" iz BIA i dodaje
da sumnja da u Srbiji može bilo ko da odgovara zbog zloupotreba u
prikupljanju tajnih podataka.
Šabić objašnjava da ne postoje precizni podaci o tome koliko se ljudi u Srbiji prisluškuje, ali ni ko sve prisluškuje.
"
Problem prisluškivanja ne treba svoditi samo na eventualno nezakonito
prisluškivanje inače ovlašćenih službi, policije, BIA ili VBA. Ne sme se
potcenjivati ni problem prisluškivanja u sivoj zoni. Danas je moguće,
zbog zakonske neuređenosti, da se prisluškivanjem bave i strukture iz
sveta biznisa, politike, kriminala. U kom je to obimu, može samo da se
nasluti", kaže Šabić.
Dostupna oprema
Poznati beogradski
advokat Goran Petronijević za "
Pres nedelje" objašnjava da je Srbija postala "
orvelovska zemlja" u kojoj caruju legalna i ilegalna špijunaža.
"
Najveća zloupotreba ide sa globalnog nivoa, gde se pod plaštom borbe
protiv terorizma opravdavaju gotovo sve mere koje ugrožavaju privatnost
ljudi, pravdajući sve to bezbednošću građana. Tako je i u Srbiji, iako
su zakonom jasno definisani uslovi kada treba neku osobu staviti na meru
prisluškivanja. Ukoliko se neko prisluškuje zbog sumnje da je izvršio
krivično delo ili se sumnja da može da izvede neku akciju terorizma, sud
mora da izda nalog za prisluškivanje", ističe Petronijević.
On dodaje da i pored velikih zloupotreba koje se dešavaju u ovoj oblasti afera poput one u Hrvatskoj ne može da izbije.
"
U Srbiji se ne može otvoriti slična afera jer za razliku od Hrvatske,
gde je sistem civilne kontrole službi bezbednosti razvijen, kod nas je
još u povoju. Kada bi kod nas počelo češljanje u ovoj oblasti, glave bi
padale na sve strane, jer svi su stavili slušalice i prisluškuju, tako
da vas na svakom ćošku vreba neki Ilija Čvorović. To ne treba da nas
čudi, jer za samo 15.000 evra može da se nabavi oprema za prisluškivanje
mobilnih telefona, tako da po mojim nekim saznanjima u Srbiji se
prisluškuje oko milion ljudi", tvrdi Petronijević.
Za
profesora bezbednosti Zorana Dragišića indikativno je to što se toleriše haos koji u državi vlada na tržištu tajnih informacija.
"
Ovde se vlast tuče ko će da osvoji obaveštajnu agenciju ne zato da bi
preuzela odgovornost za bezbednost države već da bi bila vlasnik tajnih
informacija. Te informacije najčešće nemaju nikakve veze sa državom, već
su često sredstvo za ucene pojedinaca i partija. Siguran sam da se i
kod nas prisluškuju uspešni ljudi, ali za razliku od Hrvatske, sumnjam
da će kod nas neko odgovarati zbog toga", kaže Dragišić.
Slično mišljenje ima i
bivši radnik BIA Boža Spasić.
"
Danas je najrasprostranjenija ekonomska špijunaža. Njom se bave
službe, ali i kompanije koje uz pomoć softvera u mobilnom telefonu
uspevaju da prate zaposlene, a uz pomoć detektivskih agencija i
konkurenciju. Znam sigurno da se kod nas prate uspešni ljudi, a kako se
te informacije koriste, to sam bog zna. Kada je neko kod nas odgovarao
zbog neovlašćenog prisluškivanja?", pita se Spasić.
S druge strane,
novinar Miloš Vasić smatra da nema pravog "Votergejta" u Hrvatskoj.
"
Ako je izašla u javnost informacija o neovlašćenom prisluškivanju, to
ne znači da je tamo sistem kontrole bolji. Mislim da se u ovom slučaju
radi o tome da je neko hteo ovo da pusti u javnost, a s kojim ciljem, to
je druga priča. Neovlašćeno puštanje u promet takve stvari opasnije je
nekad od samog čina prisluškivanja", kaže Vasić i naglašava da zakon
treba preciznije da definiše ovlašćenja službi i suzbije i sivu zonu
prisluškivanja.
S ovim mišljenjem je saglasan i Rodoljub Šabić, koji kaže da se moraju preduzeti mere da bi se zaštitila privatnost građana.
"
Faktičko stanje je u značajnom raskoraku u odnosu na ustavne garancije
tajnosti sredstava komuniciranja. Shodno tome, privatnost građana jeste
ugrožena. Zaštitnik građana i ja predložili smo, kao nadležni, 14
mera", ističe Šabić.
Kako se legalno prisluškuje
1. Državna agencija dostavlja sudski nalog operateru da joj se
omogući fizički pristup njegovim prostorijama kako bi mogla da instalira
odgovarajući softver.
2. Softver reaguje na osnovu pozvanog
broja ili ključne reči, na osnovu čega se obavljaju monitoring i
zapisivanje na računaru. Taj računar nije dostupan zaposlenima kod
operatera.
3. Bezbednosne službe negde u mreži mogu da urade
takozvanu eksternu konekciju i da na osnovu svojih programa kontrolišu
komunikaciju.
Ko u Srbiji prisluškuje
- Bezbednosno-informativna agencija (BIA)
- Vojno-bezbednosna agencija (VBA)
- Vojno-obaveštajna agencija (VOA)
- Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK)
Koga u Srbiji prisluškuju
- Političare većine partija
- Advokate
- Direktore pojedinih kompanija
- Kriminalce sa dosijeima
- Novinare
- Navijačke grupe
- Pripadnike desničarskih i ekstremističkih organizacija
- Vehabije
Izvor: B92