San će biti jedan od najvećih izazova koji će se naći pred astronautima u budućim misijama koje će za cilj imati slanje čoveka na Mars.
Ovo je rezultat istraživanja koje je pratilo šest osoba koje su provele 520 dana i noći u „svemirskom brodu“ tokom simulacije puta na Mars.
Mars500 projekat započet je 3. juna 2009. godine kada su tri Rusa, Italijan, Francuz i Kinez ušli u specijalno postrojenje u Moskvi. Ovo postrojenje nije posedovalo prirodnu svetlost, svež vazduh i mogućnost komunikacije sa drugim ljudima.
Narednih 18 meseci ovi „dobrovoljci“ svakodnevno su sprovodili seriju dnevnih dužnosti kako bi simulirali put na Mars. Na samoj sredini trajanja misije njima je bilo dozvoljeno da istraže zatvoren deo postrojenja koji je bio izgrađen kako bi se simulirala površina Marsa.
Istraživanje je pratilo kako se svaki čovek odnosi prema psihološkim i fizičkim stegama misije i otkrilo da su postojale velike razlike u njihovim fazama budnosti i spavanja.
Cirkadijalni ritam jednog učesnika (biološki dnevni ritam na koji je naviknuto naše telo) promenio se sa perioda od 24 časa na 25 časova, što znači da je svakog 12 dana njemu telo govorilo da je ponoć u trenutku kada su svi ostali mislili da je podne.
I dok je većina posade, kako je misija napredovala, spavala sve više usled dosade, jedan član je progresivno spavao sve manje do samog kraja misije kada je kod njega primećeno da je hronično neispavan.
“Jedno od najvećih iznenađenja bile su velike razlike primećene kod posade kada je san u pitanju”, izjavio je Matias Besner, istraživač na polju sna sa Univerziteta Pensilvanija.
Identifikovanje osoba koje imaju probleme sa snom može izuzetno bitni prilikom sprovođenja misija na Marsu zato što je potrebno da posada konstantno bude na oprezu – čak i kada su dani tokom misije manje zanimljivi.
San je krucijalan za svaku buduću misiju ka Marsu zato što će one zahtevati da članovi posade provode izuzetno duge periode vremena zajedno u zatvorenom prostoru bez ikakvih znakova o tome da li je napolju dan ili noć.
Mars500 projekat finansijski je podržala Evropska svemirska agencija u pokušaju da identifikuje sve psihološke i fizičke probleme koji se mogu javiti tokom dužih svemirskih misija.
Profesor Gro Sandal, psiholog sa Univerziteta Bergen u Norveškoj, koji je pratio odnose članova posade, izjavio je da je među njima generalno postojao harmoničan odnos, uprkos manjim problemima.
“Uvek će postojati tenzije kada imate više ljudi koji dele manji prostor tokom dužeg vremenskog perioda. Kada su u pitanju duže misije, važno je održavati koncentraciju i motivaciju posade. Monotonija i dosada predstavljaju najveće aktivatore stresa, ma koliko ideja o putovanju na Mars bila uzbudljiva”, smatra Sandal.
Izvor: Vesti net
Нема коментара:
Постави коментар