Studija koju je sprovela Gabrijela Šubert o fenomenu “Homo balcanicus”, prikazala je konstrukt, tj. sliku ideala balkanske muškosti koja je otelotvorena u liku mišićavog skrojevića, piše Deutsche Welle.
Ova profesorka slavistike, poreklom iz Jene, istraživala je pozadinu visokorazvijenog mačizma na balkanskom regionu i došla je do zaključaka koji mnogima neće prijati.
Šubertova takođe istražuje i odnos homo balkanikusa prema ženama, i tako zaključuje da su zlatne kajle, ključevi luksuznog automobila i bar dva moderna telefona, neophodni kako bi mužjak jasno stavio do znanja sa kim izabrana ženka ima posla.
Nemačke žene jadikuju kako su lokalni muškarci suviše stidljivi, neodlučni i feminizirani – homo balkanikus nema tih problema, zaključila je Gabrijela Šubert, jer je njihov zaštitni znak upravo mačo stav.
- Homo balkanikus je tip muškarca koji je proistekao iz političkog zaokreta i to iz različitih sredina, a delom, nažalost, iz sumnjivih okolnosti. Oni su iskoristili haos u svojim zemljama i na različite načine se domogli bogatstva – piše Šubertova.
Seks bombe u službi balkanskog patrijarhata
Zanimljivo je što ova vrsta muškaraca često dolazi i iz kriminalnog miljea, u paketu donoseći sumnjiv moral, skupo odelo i pevaljku preko ruke – za ukras, i što se predstavljaju kao muškarci modernih shvatanja a zapravo imaju zaostale i patrijarhalno obojene predstave o suprotnom polu.
- Koriste najmoderniju tehnologiju i istovremeno neguju mačo ponašanje, a žene biraju po svom seksističkom ukusu – kaže Gabrijela.
Upravo zbog toga ih najčešće možete videti u društvu rasne plavuše koja je svesna svog jedinog aduta koji uporno gura i pod svoj i pod tuđ nos – grudi koje su bujne veštački ili prirodno, napućene usnice i odeću (ako se to tako može nazvati) koja je toliko uska da puca po šavovima.
Iako ovakvi obrasci društvenog (i seksualnog) opštenja nisu strani zapadnim kulturama, čini se da su žene jugoistočne Evrope spremnije da se povinuju željama, potrebama i pravilima Homo balkanikusa.
Može se reći da su starije generacije žena “krive” za to budući da retko kad pokazuju pozitivne primere emancipacije žena, već se sve završi oplakivanjem rana iza zatvorenih kuhinjskih vrata. Nije ni čudno što je balkanski patrijarhat tako dugo opstao na ovim prostorima.
Autorka kaže da se radi o strogo strukturisanom društvenom poretku, jer su se porodice povezivale kako bi opstale u teškim vremenima. I danas se u Albaniji i na Kosovu mogu naći velike porodice koje funkcionišu po starim obrascima, dok je žena definisana kroz jedinstvenu prizmu – važna je samo kao majka (muškog) deteta.
Žene moraju više
Iako je socijalizam trebalo da donese sasvim novu svest i društveni poredak, ipak se na Balkanu nije mnogo toga promenilo – bar ukoliko ste bili u ženskim cipelama.
Tradicionalna uloga majke i supruge je ostala neizmenjena, samo je dodatno otežana činjenicom da su žene nakon punog radnog vremena, morale da dođu kući i pobrinu se za ručak, prljav veš i naravno – decu.
Za to vreme se njihov mužjak udobno zavaljivao u fotelje i dvosede, ispijao ‘ladnu limunadu ili pivo – šta ko voli, dok je žena morala da se povinuje i prilagodi svom novom životu sa igranjem dvostruke uloge u društvu.
Ali, autorka studije smatra da se tradicionalna podela uloga ipak polako menja. Mlade žene iz jugoistočne Evrope sve češće putuju u inostranstvo i mogu da vide da postoje i drugačiji obrasci:žene koje se ponašaju u skladu sa individualnim potrebama.
Ukoliko je to tačno, seksualna osvajanja homo balkanikusa će postati retkost poput emancipovane i samosvesne balkanske majke i supruge. Živi bili, pa videli.
Izvor: Laktaši-info
Нема коментара:
Постави коментар