Dokumenti otkrivaju pojedinosti o zahtevu iz marta 1939. za transfer zlata koje je tada vredelo 5,6 miliona funti, sa računa Čehoslovačke narodne banke u BIS-u na račun kojim je upravljala nemačka Rajhsbanka. Zlato vredno četiri miliona funti prebačeno je u banke u Belgiji i Holandiji, dok je ostatak prodat u Londonu.
Podaci Banke Engleske, koji otkrivaju umešanost u prebacivanje i prodaju zlata koje su nacisti ukrali nakon okupacije Čehoslovačke, objavljeni su u utorak na internetu, prenosi u sredu britanski Gardijan. Zlato je 30-tih godina 20. veka bilo poslato Banci za međunarodna poravnjanja u Bazelu (BIS), kada se čehoslovačka vlada našla pod rastućom pretnjom Nemačke.
Dokumenti otkrivaju pojedinosti o zahtevu iz marta 1939. za transfer zlata koje je tada vredelo 5,6 miliona funti, sa računa Čehoslovačke narodne banke u BIS-u na račun kojim je upravljala nemačka Rajhsbanka. Zlato vredno četiri miliona funti prebačeno je u banke u Belgiji i Holandiji, dok je ostatak prodat u Londonu.
Dokument govori o tome kako je ministar pravde, ser Džon Sajmon, pitao guvernera Banke Engleske Montaga Normana drži li banka češko zlato, dva meseca nakon što su nacisti napali Čehoslovačku. U njemu stoji: “Guverner u odgovoru iz 30. maja nije odgovorio na pitanje, nego je rekao da je banka sa vremena na vreme držala zlato iz BIS-a, ne znajući je li zlato njeno ili vlasništvo njenih klijenata. Prema tome, nisu mogli reći je li zlato pripadalo Čehoslovačkoj narodnoj banci”.
Uprkos zabrinutosti Sajmona, u junu iste godine obavljene su nove transakcije, tako što je prodato zlato vredno 440.000 funti, a u SAD prebačeno zlato u vrednosti 420.000 funti.
Prema dokumentima, radilo se o zlatu koje je u London prebacila Rajhsbanka. Pre pristupanja, Banke Engleske je s tim pitanjem upoznala Sajmona, koji je rekao da bi želeo da dobije mišljenje državnog advokata.
Račun banke, koji neki smatraju crnom epizodom istorije britanske banke, objavljen je u utorak u sklopu digitalizacije bankarske arhive. Ono pokazuje da je incident sa češkim zlatom bio “gorući” uoči izbijanja Drugog svetskog rata i “još neko vreme nakon njegovog završetka”.
“Van banke i u vladi, pozicija banke verovatno nikada nije bila temeljno razmotrena i njene akcije su verovatno bile pogrešno shvaćene”, stoji u dokumentu.
Profesor Nevil Vajli, istoričar sa univerziteta u Notingemu koji se bavi ukradenim nemačkim zlatom te ulozi Velike Britanije i Švajcarske, rekao je da je zvanična istorija Banke Engleske iz tog perioda za njega nešto novo i da baca novo svetlo na niz pitanja.
Vajli kaže da je uloga banke u skladu s njegovim istraživanjima o tome kakva je bila britanska pozicija prema nemačkim finansijskim aktivnostima tokom rata, koju opisuje kao “manjkavu”.
- Banka je bila usredsređena na međunarodne financije i saradnju centralnih banaka. Glavni cilj joj je bio da održi status Londona kao međunarodnog finanansijskog središta i održavanje konvertibilnosti funte, mnogo duže vremena nego što je bilo mudro sprovoditi takvu politiku – rekao je Vajli.
Podaci iz Banke Engleske privukli su utorak interesovanja na deo zvanične istorije, otkrivajući komentare ministra pravosuđa iz juna 1939. kada je rekao da mu je državno pravo predstavilo da je britanska vlada imala “vezane ruke” zbog protokola koji su onemogućavaju centralnu britansku banku da ne postupi prema uputstvima BiS-a i prebaci sporno zlato, piše Gardijan.
Izvor: Jutarnji
Нема коментара:
Постави коментар