Danas je to skupi specijalitet, etiketiran kao „hrana za bogate“.
Međutim, nije uvek bilo tako. Nekada davno jastog je završavao na deponiji, dakle kao đubre, ali i kao đubrivo!
Naime, kada su prvi naseljenici iz Evrope stigli u Severnu Ameriku, pisali su da je jastoga bilo toliko da su nailazili na „brda“ ovih rakova, visine i do 60 centimetara, koje je more izbacivalo na obalu.
Kolonistima iz Zaliva Masačusets nije padalo na pamet da ih jedu i peku sa puterom (kao danas), već su ih smatrali groznim „bubašvabama iz mora“.
U stvari, jastozi su bili toliko omraženi i nepoželjni da su počeli da ih koriste kao đubrivo i mamac, podjednako i Indijanci i kolonisti.
Ali, njihova brojnost je takođe značila da su kolonisti imali lak pristup proteinima tokom loših sezona ili žetvi, pa je jastog ubrzo zaradio reputaciju obroka za siromašne – njime su hranjeni zatvorenici, šegrti i robovi, što je bio odličan način da se uštedi novac.
No, sve ovo se promenilo sredinom 19. veka zbog dve stvari – konzerviranja hrane i železničkog transporta.
Ljudima iz unutrašnjosti se pružila prilika da jeftino kupe konzerviranog jastoga, koji je postao jedan od najpopularnijih konzerviranih proizvoda na tržištu.
Takođe, mogli su sebi da priušte karte za voz i otputuju u priobalne američke gradove.
Svež jastog je iznenada postao popularan i kod prvih turista u Novoj Engleskoj. Zatrpani silnim zahtevima, restorani su počeli da ga služe kao „normalnu hranu“, a recepti za najbolju i najukusniju pripremu su počeli da se množe – od kuvanja do pohovanja.
Tako je jastog umesto smetnje postao roba! A cene su počele da mu skaču od 1880. godine.
Do Drugog svetskog rata postao je delikates. Zbog njegovog novog statusa, SAD ga nizu izvozile, a ratna ekonomija je omogućavala samo bogatašima da ga konzumiraju po nerazumnim cenama.
Od tada se malo toga promenilo – čak i kada su mu tržišne cene niske, restorani ga papreno naplaćuju.
Dakle, vozovi, turizam i konzerviranje hrane su od đubriva stvorili delikates. Neverovatno!
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар