Astronomi su otkrili ono što se već nekoliko meseci nagađalo – sistem od dve planete koje kruže oko dve zvezde, odnosno "dva sunca". To znači da se negde na 5.000 svetlosnih godina udaljenosti, u sazvežđu Labud, može videti prizor iz „Ratova zvezda“ kada Luk Skajvoker na svojoj planeti Tatuin posmatra zalazak dva sunca.
Naime, nakon prošlogodišnjeg otkrića planete Kepler 16b koja je prva poznato telo koje prati dva sunca, dve nove planete iz bisolarnog sistema označenog kao Kepler 47 sada u potpunosti potvrđuju teoriju da planetarni sistemi mogu da se oforme i prežive čak i u haotičnom okruženju, kao što je ovo sa dve zvezde.
Novootkriveni sistem sastoji se od dva sunca koja se međusobno rotiraju jedno oko drugog na svakih 7,5 dana. Jedno od njih je slično našem Suncu, dok je drugo crveni patuljak – tri puta manja zvezda koja isijava 175 puta manje svetlosti.
Unutrašnja planeta je, otprilike, tri puta veća od Zemlje i potrebno joj je 49 dana da obiđe putanju oko svoja dva sunca. Spoljna planeta, čija rotacija oko sunca traje 303 dana, nešto je veća od Urana i nalazi se, prema procenama naučnika NASA-e, u zoni u kojoj je život moguć u tom sazvežđu. Naime, ona je dovoljno udaljena od svojih sunaca da bi na njenoj površini mogla da postoji voda u tečnom stanju.
Ipak, s obzirom na veličinu druge planete, naučnici pretpostavljaju da je puna gasova i da zbog toga nije pogodna za život. Sa druge strane, njen položaj ukazuje na to da postoje planete u tom sazvežđu u zonama u kojima je moguć život.
A kako bi izgledao dan na toj planeti ukoliko bismo mogli da se prilagodimo uslovima koje ona nudi?
– Pretpostavimo da rotacija planete oko svoje ose traje 24 sata, kao i na Zemlji. Pošto nju obasjavaju dva sunca, to znači da dnevne svetlosti ima više od 12 sati, u zavisnosti od trenutnog položaja planete u odnosu na sunca – objašnjava vođa ovog istraživačkog projekta Džerom Oros.
Takođe, ne zaboravimo da bi nas većinu vremena pratila ne jedna, nego dve senke. S obzirom da putanja planeta korespondira sa rotacijama sunca jednog u odnosu na drugo, pomračenja sunca bi bila redovna pojava.
– Kada bi sekundarno sunce prošlo ispred primarnog, emitovana svetlost bi pala za otprilike 15 odsto. Ta pojava bi se ponavljala na svakih 7,5 dana – kaže Oros.
Osim toga, godišnja doba na ovim planetama bi se smenjivala munjevitom brzinom. Ako mislite das u klimatske promene na Zemlji strašne, šta biste tek rekli za one na planetama u bisolarnim sistemima koje se dešavaju na svakih nekoliko dana.
- Na Zemlji je Sunce relativno stabilan izvor svetlosti koji varira samo do 0,1 odsto. Rezultat toga je da u rasponu od nekoliko godina ili čak decenija ne moramo da brinemo o promenama na Suncu. Međutim, za planetu u binarnom sistemu, variranja u jačini sunčeve svetlosti od čak nekoliko procenata događaju se na svakih nekoliko dana. Pored toga, ukoliko je rotacija planete nepravilna, to situaciju čini još kompleksnijom. Zbog toga je smena godišnjih doba na tim planetama brza i komplikovana – navodi Oros.
Izvor: Trojka
Нема коментара:
Постави коментар