05.09.2012.

Tajne potonulih blaga (2): Džentlmen i razbojnik

Pohlepni kontraadmiral: Tomas Kokren

Tomas Kokren, rođen 1772. a umro 1837, izuzetno je burno proživeo svoj vek. Sahranjen je kao lord, uz sve počasti Engleske. Ne bi nikoga začudilo da je, kojim slučajem, izdahnuo na užetu, bez truna ma čijeg sažaljenja.

Nakon kratke vojničke karijere, istakavši se u engleskim ratovima sa Napoleonom, postao je član britanskog Parlamenta. No, s obzirom na to da je oduvek želeo da se obogati, uzeo je učešća u finansijskim mahinacijama, što ga je odvelo iza rešetaka. Kad je, nakon dve godine robijanja pušten na slobodu, shvatio je da sa okrnjenom reputacijom i belegom onoga koji je, iz klupa Parlamenta, dospeo na zatvorske daske, nema šta da traži u Engleskoj. Napušta Ostrvo i kreće preko okeana u potrazi sa srećom.

Potera za riznicom


Nade ga ovaj put nisu izneverile: za nekoliko godina je prevalio put od običnog dobrovoljca, do komandanta pomorskih snaga Čilea. Kao visoki oficir, upoznao je slavu i poštovanje ali, put do bogatstva je još bio daleko. U jesen 1821. do obale južnog Perua doplovila je eskadra čileanske flote pod komandom Tomasa Kokrena u činu kontraadmirala. Visoku dužnost mu je lično dodelio južnoamerički revolucionar Simon Bolivar.
 
Sadejstvujući sa kopnenim jedinicama, Kokren je izvršio snažan desant. Kopnene, oslobodilačke jedinice Argentine i Čilea krenule su ubrzanim maršem na Limu, gde se nalazila rezidencija španskog štićenika Joakina Pesuelija, vicekralja Perua. Pošto je armija pod komandom Bolivara sa severa odsekla Limu od drugih španskih poseda, kapitulacija se za kralja pokazala neizbežnom. Pauselio se, u strahu za vlastiti život, odmah stavio pod zaštitu vlade SAD a državnu blagajnu, po nalogu španskog kralja, trebalo je da otpremi u Panamu. I tako se, pod okriljem mračne noći, iz luke Kaljao, nedaleko od Lime, panamskim obalama uputila teretna galija Santa Barbara čija su skladišta do vrha bila nabijena dragocenostima iz peruanske riznice.

***********************************************************************************

Bolivarov prijatelj


Zahvaljujući svom vojničkom umeću, Tomas Kokren je stekao prijatelje u samom vođi revolucije protiv španske Krune Simonu Bolivaru. Bolivar, junak i istinski heroj cele Latinske Amerike, divio se Kokrenu, često ističući njegovu snažnu volju, blistav um, vojničku snalažljivost i odvažnost.

***********************************************************************************

Delikatnu operaciju transporta zlata vicekralj je poverio iskusnom kapetanu Gonzalesu Vaskezu i odredu njegovih najpouzdanijih vojnika. Mada je operacija Carska riznica obavljena u najstrožoj tajnosti, Tomas Kokren je na vreme saznao za nju. Reagovao je munjevito. Navodno, vest mu je tajno saopštio jedan od sekretara Joakina Pauselija. Iz razloga vlastite bezbednosti, naglo je odlučio da promeni stranu, ne čekajući Bolivarove trupe koje su kucale na vrata Lime. Ova vest ne samo što mu je sačuvala glavu na ramenima, nego mu je donela i bogatu nagradu u zamenu za ćutanje. Kokren nije časio ni časa nego je na svom brzom jedrenjaku počeo da goni zlatnu galiju. Sudbina mu je konačno pružila šansu da se obogati i on ju je grčevito zgrabio. Pretpostavljao je o kolikom blagu je reč i bio je spreman da ga na se domogne na sve načine.

Dani na komandnom mostu jedrenjaka pretvorili su se u časove iščekivanja i osmatranje horizonta durbinom sve do momenta kada se na obzorju ukazala teretna galija. Ali, španski kapetan je primetio poteru odmah shvatajući da njegov brod, pretovaren zlatom, neće moći da se takmiči u brzini sa lakim jedrenjakom. Zbog toga je rešio da se posluži lukavstvom: uzeće kurs ka ostrvu Kokos i, pod zaštitom noći, uploviti u zaliv svetog Miguela s nadom da će protivnik, ne sumnjajući ni u šta, u žurbi projuriti mimo njega.

Potonuo sa posadom: Maketa broda "Santa Varvara"

Oprezni Kokren nije se dao obmanuti. Njegov jedrenjak se usidrio na samom ulazu u zaliv i zauzeo busiju okrenuvši cevi teških topova ka zaleđu. Kad je posada galije ujutro u daljini videla bojni brod, njihov razočarani kapetan je doneo novu odluku: umesto da isplovi na otvoreno more, što je u najboljem slučaju značilo spasavanje života i gubljenje blaga, Vaskez se uputio kao ušću široke reke koja se ulivala u zaliv. Mogao je da plovi svega par stotina metara - sledeća deonica je bila suviše plitka za njegov brod.
 
Tu se Vaskezova galija sakrila u visokom rečnom šipražju. Kapetan je znao da će tu biti sigurni izvesno vreme te da ih ratni jedrenjak neće napasti zbog izuzetno smanjenih mogućnosti za manevar. Neobično odani kapetan, kome je služenje vicekralju bio osnovni životni cilj, nije sedeo skrštenih ruku već je smislio novi plan. Prvo je dragoceni tovar prenesen na obalu, a potom su vojnici iskopali duboku jamu u gustom rastinju tropske šume i tamo spustili blago peruanske riznice. Na palubi Svete Varvare Vaskez je ostavio samo jedno burence za zlatnim prahom u nameri da njime iskupi svoj život i živote svoje posade. Nije imao ni pojma da je gonitelj, pohlepni Tomas Kokren, znao sve o vrednosti tovara koji je prevozio.

***********************************************************************************

Dug put do istine


Puna istina o životu Tomasa Kokrena saznala se tek pre dvadesetak godina kada je njegov brodski dnevnik, pohranjen u Arhivu britanskog Admiraliteta, pročitao Marsel Dibone. On je prvi čitalac pisanija Tomasa Kokrena, džentlmena i razbojnika.

***********************************************************************************

U zoru, pod punim jedrima, Vaskez je isplovio i ukotvio se nedaleko od Kokrenovog jedrenjaka. Signalizacijom zastavicama dogovoreno je da Kokren pređe na Vaskezov brod kako bi se dogovorili uslovi predaje. Kapetan Gonzales Vaskez je Kokrenu ponudio zlatno burence ali ga je ovaj prezrivo odbio stavivši mu do znanja da je upoznat sa sadržajem tovara sa kojim je Španac isplovio ka Panami. Preneražen, odani službenik španske Krune priznao je da se blago nalazi na obali, zakopano i dobro maskirano. Kokren je postavio Vaskezu uslov: ili će pokazati gde je sakrio blago ili će ovaj beli dan za kapetana postati crn. Španski kapetan je obećao Kokrenu da će mu otkriti tajnu tek zakopanog blaga pa se galija, u pratnji jedrenjaka, uputila u zaton.
 
Vaskez je znao da za vreme oseke ovde, na površinu, izbijaju podvodni grebeni pa je svesno usmerio Svetu Varvaru nadajući se da će ih veštim manevrima izbeći, a Kokrenov brod ipak nasesti na neki od njih, razbiti se i potonuti. Ovaj kockarski potez nije Špancu pošao za rukom. Pod punim jedrima, teška galija nije mogla da izvede spasonosni manevar a Kokrenov brod jeste. Vaskeza lađa se razbila u paramparčad. Onda su na mornare navalile gladne ajkule. Kokren je veštim okretima uspeo da se približi mestu potonuća i da iz vode spase dvojicu mornara i jednog psa! Šta je sa tajnom riznice vicekralja Perua, pitao se. Nije li ona ipak potonula sa tvrdoglavim kapetanom i njegovom Santa Varvarom?

Kokren je mornare podvrgao ispitivanju i oni, zavedeni njegovim obećanjima da će im poštedeti živote i dobiti deo plena, pristadoše da pokažu mesto na kome je blago zakopano. Pored mornara, do skrovišta blaga u šumi, Tomasa Kokrena je odveo i pas. Našavši se ponovo na poznatoj obali on je, veselo mašući repom, prvi dotrčao do mesta gde je verni kapetan Vaskez pohranio riznicu. Kako se kasnije pokazalo, mornare je čekala sasvim drugačija sudbina. Pohlepni Kokren je pogubio suvišne svedoke.

U domu lordova 

 

Joakin Pesueli, vicekralj Perua

Šta sad da radi sa riznicom, pitao se kontraadmiral. Uzeti blago sa sobom značilo je da ga kao trofej preda upravi Oslobodilačkog pokreta - to se uopšte nije uklapalo u njegov plan. U najboljem slučaju, njemu i posadi bi pripala desetina vrednosti celokupnog nalaza. Zbog toga je odlučio da blago ne dira već, kad mu to prilike dozvole, dođe po njega.
 
Budući da je mesto gde je blago bilo zakopano, osim njega, video još samo verni ađutant, nije bilo opasnosti da ga neko od posade jedrenjaka prijavi kako nije hteo da uzme riznicu ili je pak prisvoji. Posadi je rekao da je blago potonulo zajedno sa španskom galijom, kako su mornari pogubljeni, jer su ga lagali u nameri da spasu gole živote. Tomas Kokren nije uspeo da ostvari svoje namere. Ovenčan slavom, ponovo se našao u službi engleske Krune gde je dobio viši, admiralski čin.
 
U penziju je otišao sa lordovskom titulom i više nije voleo da se pominje tamna strana njegove biografije. Do kraja života je uživao kao privilegovan član engleskog društva, sa foteljom u Domu lordova, gde je učestvovao u svakodnevnom bistrenju visoke politike.

Izvor: Vesti online




Нема коментара:

Постави коментар