Kanjon Pčinje

Reka Pčinja izvire ispod Dukat planine na krajnjem jugoistoku Srbije. Nepunih dva kilometra od Trgovišta, na desnoj obali reke, se izdižu moćne kupaste stene koje stanovnici nazivaju Vražiji kamen.

Kamene kupe su visoke pedesetak metara i na vrhu jedne od njih se nalazi mala crkva iz četrnestog veka. Crkva je posvećena Bogorodici. Meštani dolaze u crkvu ali se nerado venčavaju i krste decu u crkvi. Priča se da su se u crkvi venčali bogat mladić I sirota devojka uprkos protivljenju roditelja. Kada je venčanje obavljeno, gočobija je udario u goč, da počne slavlje. Konj ispod mladoženje se uplašio i propeo i on je pao u ponor. Mlada je skočila za njim.

 

Postoji i priča po kojoj su majstori za dana napravili crkvu pored reke a đavoli su je preko noći podigli u ženskim maramama na stenu. 

Od Vražijeg kamena reka lagano teče do sela Barbace koje liči na živi muzej nekog davnog vremena. Kuće su napravljene od blata i pruća i na njima se suši paprika i duvan. 

Odmah iza sela, kod stare vodenice, počinje meandrirani deo kanjona Pčinje. Rečni kanjon je živopisan i lepo izgleda sa visova Kozjaka. Posle pet kilometara krivudavog toka dolina se polako širi i pojavljuje se veštačko jezero pored manastira Prohor Pčinjski. 

Nekad davno je po ovim šumama lovio bogati vizantiski vlastelin. Kažu da je u lovu ranio srnu koja je našla utočište kod isposnika Prohora. Isposnik je zamolio vlastelina da poštedi srnu a ona će ga zauzvrat jednog dana učiniti carem. Vlastelin je kasnije stvarno postao car Diogen Četvrti i na mestu gde je sreo Prohora podigao je 1068. godine bogomolju. U crkvi je sahranjen isposnik Prohor. Crkva je više puta paljena ali deo u kome se nalaze mošti isposnika Prohora uvek je ostajao pošteđen. 

Izvor: Super odmor