16.09.2012.

Tajne potonulih blaga (12): Pirati naših dana

Gusari gospodari Adenskim zalivom: Taoci koji su bili zatočeni 10 meseci

Da vreme gusarenja nije davno prošlo doba, iz dana u dan svedoče somalijski gusari. Ova izvanredno organizovana grupa pirata je u poslednjih nekoliko godina od otmica i pljački brodova inkasirala više od 100 miliona dolara.

Početkom 2011. godine su pogubili četvoricu nesrećnih Amerikanaca koji su odbili da plate visok otkup. Pirati praktično gospodare Adenskim zalivom, najprometnijim na svetu, ključnim za prevoz nafte sa Bliskog istoka u Evropu i SAD.   

 

Sve više talaca


Somalija je dopustila gusarima da pokrenu čitavu industriju, a oni se polako, kao organizovana kompanija, šire ne samo morem već i kopnom. Pirati godinama s lakima lađama od fiberglasa i, solju nagriženim kalašnjikovima, zapovedaju brodovima i uzimaju taoce. Dana 22. februara 2011. godine su u Arapskom moru usmrtili pomenutu četvorku. Nejasno je, mada se može pretpostaviti, zašto su to uradili jer njihov poslovni model počiva na dobijanju novca od otkupa.
 
Dva dana kasnije, opet su udarili i napali dansku jedrilicu. Oteli su troje dece, njihove roditelje i dva člana posade. U somalijskom zarobljeništvu, sredinom iste godine, nalazilo se više od 50 plovila, od tajlandskih do evropskih, sa više od 800 talaca. Ove brojke se svake godine povećavaju ipak, ozbiljna reakcija velikih pomorskih sila izostaje.

***********************************************************************************

Dve decenije bez mira


U doba kolonijalnog imperijalizma današnja Somalija je bila podeljena između Velike Britanije i Italije. Oba dela su ujedinjena u nezavisnu državu 1960. godine. Međutim, već drugu godinu nezavisnosti obeležila je borba za ujedinjenje područja naseljenih somalijskom manjinom u susednoj Keniji i Etiopiji sa maticom što je dovelo do pogoršanja odnosa sa susedima i zemljama Zapada, a približavanja SSSR-u. Posle haotičnih izbora 1969. general Mohamed Siad Bare je uveo vojnu diktaturu, proklamujući politiku "naučnog socijalizma", osnaživši veze i sa arapskim zemljama. Sovjetska podrška njegovom ekspanzionizmu je opala 1978. godine, a Somalija se našla na udaru pobunjenika sa bazama u Etiopiji.

Posle potpisivanja dogovora 1988. prema kojem su se somalijski susedi obvezali na prekid pomoći pobunjenicima, oni su se preselili u samu Somaliju i tamo započeli građanski rat koji, sa manjim prekidima, traje do danas. Bivši britanski Somaliland na severu proglasio je 1991. nezavisnost, uspevajući da očuva krhku stabilnost. Ostatak Somalije potonuo je u krvave sukobe klanova i vojnih vođa pred kojima su ostale nemoćne čak i američke i evropske mirovne snage, koje su 1993. morale da se povuku.

***********************************************************************************

Susret sa opasnim banditima u Somaliji opisan je u poslednjem poglavlju knjige "Somalijski pirati - unutar skrivenog sveta", prvom ovakve vrste, čiji je autor, Džej Bahadur živeo među njima. "Bili su neverovatno paranoični, mislili su da sam agent CIA", priča Džej o svom susretu sa piratima, kada se neočekivano pojavio u njihovom selu na vrhu vrleti u Somaliji, kako bi se raspitao o otetom brodu. Orošen kapima znoja od vrelog vazduha i nervoze, Bahadur je postavio pitanje piratima i tajno ih snimio pre nego što su ga njegovi telohranitelji izvukli sa tog negostoljubivog mesta.

Prvi progovorio o piratima: Džej Bahadur u Somaliiji

Bahadur je proveo nekoliko meseci u Somaliji, za vreme kada su pirati bili najaktivniji. Čitaoci u njegovoj knjizi prate razvoj piratskih grupica, od brbljivih napasnika koji za sebe tvrde da štite somalijske vode od ilegalnih ribarskih brodova, do trenutka kada se pretvaraju u opasne kriminalne bande, kakve su danas.
 
U knjizi govori i o zabludama da njih kontrolišu međunarodni kriminalni karteli, da su povezani sa islamističkim pobunjenicima ili da koriste sofisticiranu obaveštajnu mrežu. "Većina njih nema predstavu o svetu izvan njihovog delokruga kretanja", napominje Džej Bahadur. Iako je piratima plaćeno 1,8 miliona dolara za oslobađanje broda Viktorija, autor otkriva kako su stražari na brodu primili samo po 12.000 dolara. 

Najveći deo novca odlazio je poslodavcu koji je ulagao svoj novac u piratski biznis.

Zapadne zemlje, uključujući SAD, poslale su ratne brodove na plovidbu duž somalijske obale kako bi sprečili napade. No, kad gusari otmu brod, vlasnici prikupe otkupninu. Svota se kreće, u proseku, oko pet miliona dolara. Veći deo tog novca završi u rukama krajnjih korisnika, potrošača. Sve donedavno, taoci su se, iz cele priče, izvlačili nepovređeni, tek pomalo mršavi i bledi zbog boravka u ćeliji.
 
Međutim, u poslednje vreme, gusari postaju sve opasniji. Pojavili su se izveštaji o premlaćivanjima, a priča se i da vešaju taoce naglavačke. Pod pretnjom smrti teraju ih da im se pridruže u napadima. "Mislim da će doći do svojevrsne odmazde. Amerikanci će poći prvo na gusarske šefove, organizatore, pa možda čak i blokirati neke luke kojima se oni koriste", bio je uveren Franko Zafireli, evropski diplomata iz Najrobija u Keniji.

Pre su se gusari držali relativno blizu somalijske obale ali sada, uz pomoć otetih brodova koji služe kao plutajuće baze, napadaju brodove udaljene više od 1.200 km od obale. Crvena zona trenutno pokriva više od 2,5 miliona kvadratnih kilometara, područje teško za kontrolu, uprkos 34 patrolna broda iz 15 zemalja. Rekosmo, gusari su, kao organizovana kompanija, šire se i na tlu, omogućavajući zaradu za desetine hiljada Somalijaca: prevodioce, računovođe, mehaničare, kuvare, stražare, oružare, brodograditelje, kao i žene koje im spremaju čaj i prodaju koze.
 
U jednoj od najsiromašnijih država na svetu, gusari nisu samo preduzetnici, oni su žila kucavica posustale privrede. Upravo je u tome glavni problem. "Glavni uzrok svega ovoga je propast države," smatra navedeni diplomata.  

***********************************************************************************

Privatne valute


Zbog potpunog nedostatka državne kontrole somalijska privreda je među najliberalnijima u svetu, ali je Somalija i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja na planeti. Socijalni, zdravstveni i obrazovni sistemi gotovo ne postoje. Većina stanovnika bavi se primitivnim stočarstvom. Najviše se koristi američki dolar, a pošto nema centralne nacionalne banke neke kompanije i vlastodršci štampaju sopstveni novac.

***********************************************************************************

Propali dolari

 
Centralna somalijska vlada pala je 1990. godine pa sada na području ove države vladaju vojni diktatori, borci povezani sa teroristima iz Al Kaide. Glad je posledica čestih suša, Somalijom decenijama vlada patnja i smrt neviđenih razmera. SAD i ostale zapadne sile ulažu milione i milione dolara u somalijsku prelaznu vlast, u nadi da će ona uspeti da obnovi najneuspešniju svetsku državu i da izgradi privredu utemeljenu na ribarstvu i stočarstvu.

Oslobodila ih Vojska Francuske: Francuzi zarobljenici somalijskih pirata 2009. godine

Međutim, prelazna vlada je podeljena, nemarna i korumpirana. Islamistički pobunjenici drže veći deo zemlje pod svojom kontrolom i takvo stanje vlada prećutno toleriše. "Dok se stvari ne promene na tlu, moraćemo oštro da se obrušimo na gusare na moru", iskren je Sajrus Modi, upravnik Međunarodnog pomorskog zavoda u Londonu.  

Pomorski prevoznici su ogorčeni, kazuje on, jer premda strane mornarice presretnu i nakratko zatvore brojne pirate, uglavnom ih potom puštaju na slobodu. Vojna akcija je iznuđeno rešenje ali, ko da je povede i protiv koga? Gusari sa Somalije brzo napadaju i još brže nestaju u sigurnim pribežištima.

Izvor: Vesti online




Нема коментара:

Постави коментар