Rusi = ludilo!

 Diplomirani ludak

Od Rusa smo navikli na razne ludorije, ali ovaj momak vodi na listi ludih! Pogledajte šta je uradio!

Sa istoka Evrope, iz Rusije, pre svega, gotovo svakodnevno gledamo razne video snimke neustrašivih, hrabrih ili ludih momaka koji ne prezaju ni od čega. Strah je za njih nepoznato osećanje.

Penjanje na najviše zgrade i objekte bez ikakve zaštite i pomagala, skakanje u ambise bez padobrana i raznorazne ludorije gotovo su postali zaštitni znak Rusa.

A evo novog snimka, koji preti da pomuti "slavu" prethodnih. Kaskader Aleksandaer Černikov, koji ima 22 godine, odlučio je da napravi neviđeni skok - sa vrha zgrade i to zapaljen!

Na početku snimka vidi se kako ga druga osoba pali vatrom, a onda on skače, pravi salto i doskače u gomilu snega.

Momku nije bilo ništa, a za ruske medije je izjavio da je sve ovo dobro isplanirao:

"Nedelju dana sam ražio lokaciju za skok. Konačno sam našao adekvatnu zgradu koja je bila okružena snegom", rekao je on i dodao da je bio obmotan posebnim materijalom kako bi se zaštitio od vatre. Mada, na nogama je imao samo obične cipele.

Pogledajte video:

Izvor: Mondo

Kako kradu pare sa vaše kreditne kartice

Jedan bračni par odlučio da ispriča javnosti kako je naseo na neverovatno uverljivu telefonsku prevaru i ostao bez dinara.

Jedan britanski bračni par je samo jedan telefonski poziv koštao neverovatnih 7.000 funti, piše DailyMail.

“Sve je počelo u petak uveče. Telefon je zazvonio, supruga se javila a osoba koja je zvala predstavila se kao policijski inspektor Džejn Sejmur”, kaže neimenovani Britanac.

On kaže da je takozvana inspektorka pitala njegovu suprugu da li je tog dana bila u dve Apple-ove radnje u Londonu koja su poprilično udaljene jedna od druge. Kada je žena odgovorila da nije, inspektorka je rekla da je neko kupovao skupe stvari u tim radnjama koristeći njenu kreditnu karticu i da su kupovine obavljene u razmaku od četiri minuta.

Svesna da je nemoguće stići od jedne radnje do druge za tako kratko vreme, žena je poverovala inspektorki koja joj je rekla da je neko najverovatnije klonirao njenu karticu.

Osmišljeno do detalja

“Supruga me je zvala i zamolila da pričam sa inspektorkom koja me je odmah upitala da li su sve kartice kod nas. Kada sam odgovorio da jesu rekla je da je najverovatnije neko upao u sistem i pokrao sve podatke o karticama”, dodaje Britanac.

Inspektorka je savetovala da mu ona odmah blokira kartice, i da se pokrene policijska istraga. Britanac je postao sumnjičav jer mu je bilo nelogično da zahteva da se blokiraju sve kartice koje imaju. Inspektorka kao da je osetila sumnju u njegovom glasu rekla mu je da pozove policiju da je proveri, što je i učinio.

“Prekinuo sam vezu, ponovo podigao slušalicu i pozvao policiju. Sve je delovalo normalno. Normalno je telefon zvonio, službenik se brzo javio i prosledio moj poziv u odeljenje gde je inspektorka rekla da radi gde su me kasnije povezali sa njom”.

Nikada ne otkrivajte svoj PIN

Inspektorka je rekla će odmah blokirati kartice samo da joj je potreban PIN.

“Oklevao sam. Znate da PIN ne sme niko da zna, međutim ona mi je rekla da ne moram ni da joj kažem PIN već samo da ga ukucam na telefonu a tehnička ekipa će proslediti elektonske informacije. Kasnije sam shvatio da je snimila ton.”

Nakon jednočasovnog razgovora sve je bilo gotovo. Inspektorka je obećala da će poslati kurira po kartice, i da će im u roku od tri dana stići nove.

Kurir je došao posle nekoliko minuta, a bračni par je u koverti predao kartice i nadao se najboljem. Međutim, inspektorka ih je ponovo pozvala da ih obavesti da im “upravo” neko povlači novac sa računa.

Kako je razgovor tekao, inspektorka je nabrajala lokacije bankomata na kojima se navodno podiže novac. Za to vreme su lopovi sa pravim karticama i PIN kodovima zaista i pokrali novac sa svih računa a bračni par je, obuzet inspektorkom i verujući da je sve uredu, zaboravio da nazove banke.

Ujutro kada su pozvali policiju da bi se čuli sa inspektorkom shvatili su da je sve prevara. U pravoj policiji su im rekli da ta inspektorka ne postoji i da nažalost nisu prvi koji su naseli na ovu prevaru.

Na sreću ovog bračnog para, banke su imale razumevanja i vratile im pokradeni novac.


Izvor: Vesti net

Neverovatno: Pogledajte kako je kit ošamario devojku perajem

U blizini obale meksičkog poluostrva Baha, grupa studenata se zaputila u razgledanje kitova, ali izgleda da se kitovima to nije dopalo, jer je jedan od njih svojim repnim perajima ošamario devojku po imenu Čelsi, koja se nalazila u čamcu.

Ovaj snimak koji je objavljen na Jutjubu je za kratko vreme dostigao preko 1,6 miliona pregleda i postao hit na društvenim mrežama.

I dok su svi uzbuđeno posmatrali kitove koji su isplivali na površinu u blizini čamca, niko nije očekivao da će im jedan od njih, dužine oko 3 metra, prirediti poseban doček.

Devojka srećom nije pretrpela nikakve povrede, osim šoka i uspomene koju retko ko ima priliku da dobije.

Pogledajte video:

 Izvor: Telegraf

Upoznajte Boneca: Ovo je prvo magare pčelar na svetu!

Upoznajte Boneca, prvog magarca pčelara na svetu. Živi u Brazilu i pomaže svom vlasniku Manuelu Juraciju u pravljenju meda. Boneco ne voli svoje pčelarsko odelo, ali izgleda veoma umiljato u njemu, piše portal nationalgeographic.rs

Ipak, ovo nije samo zabavan hobi za Juracija i Boneca. Pčelarstvo im je u krvi. Brazilski region u kojem žive je suviše suv za obradu zemlje, tako da se veliki broj lokalnog stanovništva okrenuo pčelarstvu i proizvodnji meda kako bi sastavio kraj sa krajem. Juraci je zapravo jedan od 120 pčelara u malom gradu Itatira, koje se nalazi na severoistoku zemlje.

On je ujedno i jedan od najproduktivnijih proizvođača zahvaljujući Bonecu i njegovom ručno pravljenom pčelarskom odelu. Odelo predstavlja toliku razliku da je Unija proizvođača meda zatražila od Juracija da napravi odela i za druge magarce pčelare.

Ljudi koji najverovatnije ne vole Boneca su oni kojima se više sviđa Baz, labrador pčelar. Baz čini više od prevoženja meda. Njegov nos predstavlja moćan alat koji može da nanjuši američku pestu, desturktivnu bolest pčela. Bazov vlasnik je takođe napravio odelo za psa koje uključuje providnu membranu koja čuva glavu.

Izvor: Kurir

Blam: Evo zašto ne treba ulaziti u helikopter bez gaćica

 Fotografija koja je postala hit na društvenim mrežama jasan je dokaz zašto bi muškarci trebalo da vole helikoptere.

Ovde jedino nije jasno zašto je dama sa slike odlučila da baš tog dana kada će poleteti helikopterom ne obuče donji veš. Možda je zaboravila kakvu moć ima strujanje vazduha, a možda je htela da upozori ostale da ne izbegavaju nošenje gaćice.


Izvor: Kurir

„Pisma kamikaza“, čuvanje sećanja na vrhunsku žrtvu

 

Kamikaza je danas reč koja se obično dovodi u vezu sa nečim fanatičnim i samoubilačkim. Mnogim ljudima požrtovani japanski piloti zauvek su promenili sliku o Zemlji izlazećeg sunca.

Međutim, ne može da se ne postavi pitanje: Šta je nateralo desetine hiljada mladih Japanaca da se prijave kao piloti samoubice koji su obrušavali svoje avione i zakucavali ih u savezničke brodove u Drugom svetskom ratu?

Novinar Bi-Bi-Sija imao je priliku da baš to pitanje postavi nekadašnjem kamikazi. U Nagoji u centralnom Japanu živi Tadamasa Itatsu, rastom omaleni, ali izuzetno energični 89-godišnjak sa velikim osmehom na licu.

Uprkos tome što je teško pomisliti da je ovaj simpatični starac nekada bio fanatični pilot-samoubica, on se marta 1945. godine borio da odbrani ostrvo Okinava.

Stotine američkih i britanskih ratnih brodova i nosača aviona plovilo je prema malom ostrvu, a on je jedan od onih koje su njihovi komandanti upitali da li bi želeo da se prijavi u ozloglašene „specijalne“ jedinice.

„Ukoliko bi zauzeli Okinavu, američki avioni bi mogli da koriste ostrvo kao bazu za bombardovanje glavnih japanskih ostrva. Mi, mladi Japanci smo to morali da sprečimo. U martu 1945. godine normalno je bilo da ste kamikaza. Svakoga koga su pitali je prihvatio“, seća se Itatsu.

Unutrašnjost njegovog doma je svetilište njegovim palim kolegama. Zidovi su prekriveni fotografijama mladih ljudi u kombinezonima. Prema njegovim rečima, oni nisu bili fanatici, već su iskreno verovali da svojim potezom mogu da spasu Japan od katastrofe.

„Razum vam govori da imate samo jedan život i zašto biste želeli da ga izgubite. Zašto bi to rado uradili? Ali u to vreme svi su želeli da se prijave. Trebali su nam ratnici da zaustavimo invaziju. Bili smo u tome rešeni i nismo se dvoumili“, ističe ponosni Japanac.

Sramota života

Srećom, Itatsu nije poginuo. Dok je leteo prema svojoj meti, motor mu je otkazao i pao je u vodu. Vratio se u svoju jedinicu, ali se rat završio pre nego što je stigao da ponovo pokuša.

Dugo godina posle rata nikome nije rekao za to, jer ga je bila sramota što je preživeo. Često je pomišljao i na samoubistvo, ali nikada nije skupio hrabrosti.

Ipak, sedamdesetih godina počeo je da traži porodice svojih palih kolega, tražeći od njih pisma i fotografije. Njegova kolekcija postala je srž onoga što je danas poznato kao „Pisma kamikaza“.

„Draga majko, jedino mi je žao što nisam uspeo da ti pomognem više pre nego što poginem. Ali umreti kao carski ratnik je velika čast. Molim te nemoj da žališ“, piše u jednoj poruci.

Veliki broj Japanaca imao je tradicionalno stvoren obrazac ponašanja koji je uslovljavao neverovatnu poslušnost prema caru.

Ipak, neki od njih imali su drugačiji pogled na svet.

„Sutra, onaj koji veruje u demokratiju će napustiti ovaj svet. Možda izgleda usamljen ali njegovo srce puno je satisfakcije. Fašistička Italija i nacistička Nemačka su poražene. Autoritarizam je kao kuća građena od šupljeg kamenja“, navodi Rjodži Uehara.

Itatsu smatra da „Pisma kamikaza“ treba da dobiju status kulturne baštine. „Ona su blago koje treba da se čuva i prenosi na buduće generacije“, kaže bivši kamikaza.

„Ne gledam na prošlost sa žaljenjem. Ljudi koji su poginuli uradili su to svojevoljno. Nekada sam mislio da je velika nesreća to što sam preživeo. Stvarno sam želeo da poginem sa njima. Umesto toga moram da usredsredim svoje napore kako bi održao sećanje na njih“, zaključuje Itatsu.

Božji vetrovi

Kamikaze je složenica nastala od reči „kami“ (Bog) i „kaze“ (vetar). Božanskim vetrom nazvani su cikloni koji su 1274. i 1281. godine uništili invazionu flotu Kublaj-kana i sprečili ga u njegovoj nameri da zauzme Japan.

Sve piloti-samoubice u Drugom svetskom ratu su podvrgavani specijalnom treningu. Pre samog poletanja svaki pilot je prolazio kroz posebnu ceremoniju.

Od vojske bi primio posebna odlikovanja, potom bi najbližima napisao oproštajno pismo i popio svoj poslednji sake.

Svaki pilot bi pre izvršenja samoubilačkog čina leteo u pravcu planine Kaimon, najjužnije tačke Japana gde bi salutirao „Sajonara“ i zauvek se oprostio od zemlje za koju će dati život.

Uspešno obavljen zadatak podrazumevao je smrt. Simbol im je bio beli šal.


Izvor: RTS

Papagaj pomogao u rešavanju ubistva

Pre nedelju dana u indijskoj državi Akra ubijena je žena, a iz njene kuće ukraden je vredan nakit. U početku istrage policija nije pronašla nikakve dokaze.

Međutim, nekoliko dana kasnije pronašli su svedoka. I to papagaja!

Rođaci 55-godišnje pokojnice primetili su da svaki put kada se pomene ime njenog nećaka Ašutoša, papagaj snažno trese kavez i krešti.

Posebno burne reakcije je imao kada je nećak ulazio u kuću.

Porodica je prijavila policiji koja je u Ašutošovoj kući našla ukradeni nakit i oružje kojim je žena ubijena.

„Papagaj nam je neverovatno pomogao jer nismo imali nikakav trag na početku istrage“, rekao je načelnik policije u Akri Šalab Matur.


Izvor: RTS

Misterija meksičkih okruglih piramida

 

Piramide su same po sebi vekovima bile velika misterija, međutim u Meksiku se kriju neke potpuno drugačije piramide...

Dok mnogobrojni turisti obilaze zaostavštinu Maja u Meksiku, centralni Meksiko krije neverovatne tajne o kojima malo znaju i sami Meksikanci. Na severu grada Teučitlan u provinciji Halisko nalazi se aktivno arheološko otkriće.

Kompleks, koji je zaostavština naroda Teučitlan osnovan je nege između 200 i 400 godine. Ono što ovo nalazište čini posebnim jesu unikatne okrugle piramide "Gaučimontones".

Narod i kultura kojem su ove piramide pripadale izgubljn je u vremenu. Tokom proteklih vekova mnogobrojno kamenje pomereno je sa originalnog mesta, a ono što je i ostalo celo prekrio je pesak.

Američki arheolog Fil Veigand otkrio je zaostavštinu naroda Teučitlan 1970. godine, ali je tek 1996. godine započeto pravo arheološko istraživanje. Od tada arheolozi su uspeli da dođu do piramida i njihove okoline, ali se predpostavlja da zemlja krije još mnogo toga.

Turistima je dozvoljen obilazak ovih piramida. Oni se na njih mogu penjati i isprobavati čudesno širenje zvuka poput onog u amfiteatrima, pa se pretpostavlja da su upravo govornici stajali na vrhu ovih piramida kada su se obraćali narodu. Zvuk se sa naviše piramide širi i do 100 metara.

Jedna od teorija je da su ljudi iz čitavog Meksika dolazili ovde da učestvuju u religigioznim ceremonijama.
Tada bi lider stao na jednu od ovih piramida i obraćao se narodu.

Na slici ispod, pogledajte kako je nekada izgledao Taučetlan.

 

Izvor: Prva

Da li i dalje postoje ljudožderi?

Verovali ili ne, kanibalizam još nije iskorenjen! Niko vas nije upozorio gde biste ovih dana mogli da postanete glavno jelo na ognjištu plemena ljudoždera? Na sledećim egzotičnim destinacijama to vrlo lako može da se desi.

Jugoistočna Papua Nova Gvineja

Pleme Korovai jedno je od poslednjih na svetu koje praktikuje kanibalizam - na redovnoj dnevnoj bazi. Ako uzvodno pratite tok reke Ndeiram Kabur velike su šanse da ćete postati ručak nekom od ovih plemena.

Pleme topli mozak vračeva smatra posebnom poslasticom. On se jede iz magijskih razloga, jer kad godi bi umro neki član plemena uvek se pretpostavljalo da je to zbog delovanja crne magije, a ne zbog prirodne smrti. Zbog toga je trebalo naći člana plemena u kojem se nalazi zli duh, ubiti ga i pojesti kako bi se spasili ostali.

Smatra se da su članovi jednog od ovih plemena pojeli Majkla Rokfelera, sina njujorškog guvernera Nelsona Rokefelera. On je davne 1861. godine nestao prilikom ekspedicije u kojoj je posmatrao članove ovih plemena. Njegovo telo nikada nije pronađeno. Kako i bi, kada je supa sa kostima najbolja supa!

Indija

Severnoindijsko hindu pleme Agori tvrdi da jede samo "volontere" koji doniraju svoje telo. Eto ti volonterizma na jednom novom nivou! Ali, 2005. godine članovi indijske nacionalne TV stanice koji su radili dokumentarac o ovom plemenu snimili su ih kako se goste raspadajućim telom koje je plutalo u reci Gang. A postoje i priče da kradu tela iz okolnih mrtvačnica.

Pretpostavlja se da pleme iskoristi cel otelo za pripremu hrane, a veruju da će ih ljudsko meso spasiti od starenja. Pleme je poznato i po tome što pravi predivne suvenire od ljudskih kostiju. Vrlo bizarno.

Fidži

Pre procvata turizma arhipelag Fidži je bio poznato i pod nazivom kanibalska ostrva. Ali, još nisu uspeli sve da uvere da su odustali od te tradicije. Plemena sa Fidžija jela su samo pripadnike protivničkih plemena. Kada bi pobedili protivničko selo žrtve bi raskomadali i pekli na otvorenoj vatri, pa bi se celo pleme gostilo u slavu pobede.

Ovaj čin je bio osvetničke prirode prema pripadnicima susednih plemena. Zanimljiva je činjenica da su ljude jeli samo u posebnim prilikama, ali i posebnim priborom. Imali su posebne viljuške za ovu priliku koje su danas retki primerci zanimljivi kolekcionarima.

Brazil

Pripadnici plemena Vari bili su poznati po svoj običaju koji je u dobrom delu podrazumevao i kanibalizam. Ali 1960. godine pojavili su se misionari koji su nametnuli svoju veru i uverili ih da kanibalizam nije baš dobra stvar. Kada je 1994. godine u Brazilu nastala velika kriza koja se posebno odrazila na život u favelama, zbog nedostatka hrane kanibalizam je vaskrsao. Ljude su bukvalno ubijali na ulicama kako bi se nahranili. Početkom 2012. godine u Brazilu se pojavila sekta koja je tvrdila da su sledbenici božanstva koje im je reklo da bludne žene moraju da pretvore u poslastice.


Izvor: Prva

Bizarno: Hteo seks sa mrtvom tinejdžerkom pa zaspao u kovčegu!

Jedan muškarac u Kambodži pronađen je u otkopanom grobu devojke koja je sahranjena prethodnog dana. Posle otkopavanja bio je toliko umoran da je zaspao u kovčegu.

Čin Čen (47) iz Kambodže je uhvaćen u nekrofiliji zahvaljujući meštanima koji su videli stopalo koje viri iz groba pa su alarmirali porodicu devojke čije je telo sahranjeno u kovčegu. Čen je policiji rekao da je prisustvovao sahrani sedamnaestogodišnjakinje, a nakon toga se iste večeri vratio i otkopao grob. Policija ga je uhapsila, privela i saslušala.

"Da, probao sam da imam seks sa njom, ali nisam mogao zato što je kovčeg bio premali", branio se Čen i potvrdio da je zatim od umora zaspao.On se trenutno nalazi u pritvoru i očekuje ga krivična prijava.


Izvor: Kurir

Rođeni predator: Ovo je pet najgledanijih napada pitona!

Pitoni izgledaju opasno, i to s razlogom. Kažu da napadaju samo u samoodbrani, mada je teško verovati da bi ih bilo ko napao...

Neverovatnim umećem snimljeno je na stotine napada ovih predatora koji ubijaju snagom, ali i zubima. Ipak, pet snimaka su se izdvojili kao najgledaniji među ovim brutalnim klipovima. Ne treba pominjati da je reč o snimcima koji su šokantni za mnoge, čak i kada ih gledate na ekranu...

Uznemirujuću snimci!

Izvor: Kurir

Čovek magnet: Sve mu se lepi za telo, opasnosti vreba u gvožđari, ali i kad telefonira

 

Talenat: Muhibija može da uz svoju kožu drži plastični Samsung Galaksi

Za obične ljude, kašika, viljuška ili bilo koji drugi deo kuhinjskog pribora nisu razlog za uzbuđenje, ali Muhibija Buljubašić u njima vidi priliku da prikaže svoj izuzetan dar. Pedesetšestogodišnjak iz Srebrenika kod Tuzle u Bosni i Hercegovini, kao magnet privlači metalne predmete, koji mu se lepe za lice i telo.

Svoj neobičan dar, za koji kaže da ga nije ni na koji način trenirao, otkrio je pre pet godina. Uveren je da njegovo telo emituje “posebnu energiju”, zbog koje mu se različiti predmeti lepe za kožu.

U početku je na telo stavljao samo metalne predmete, ali je ubrzo ustanovio da "posebna energija" privlači i plastične uređaje, poput mobilnih telefona i daljinskih upravljača.

 

Supruga Senija pomaže u demonstraciji fenomena: Sve može da stoji na njemu

Muhibija je prvo eksprimentisao sa metalnim priborom za jelo, da bi zatim prešao na druge predmete
 

Buljubašić je takođe otkrio da se mu se i daljinski upravljači drže na čelu i da to može da bude zgodno, jer "neće da se zaturi". On kaže da je razvio neobičan dar bez ikakvih priprema i treninga.
 
Zasad nema naučnih objašnjenja ove Muhibijine sposobnosti.

Izvor: Blic

Majka krava – božanstvo sa šest nogu!

 

U Indiji krava je sveta životinja. Još ako umesto četiri ima šest nogu...

Bez obzira na to što je došlo do mutacije i što su ovoj domaćoj životinji izrasla na nenormalnom mestu – vratu, mnogi veruju da dodirivanje dodatna dva uda donosi sreću i da je reč o božanskom znaku.

Zbog toga je vlasnik Laksman Bosale voda kroz čitavu zemlju. I svi obavezno stanu makar da bi je videli.

 

Tridesetpetogodišnji Laksman objašnjava to na sledeći način: „Krava je naša sveta životinja. Nazivamo je našom majkom. Ovim dodatnim nogama Bog nam pokazuje da moramo poštovati životinju i tražiti njen blagoslov“.

„Dodirivanje dodatnih udova majke krave će vam doneti sreću i ispuniti sve želje.“

Otkada je prošlog jula krenuo iz rodnog Solapura, u državi Maharastri, gde uzgaja krave, Bosale je obišao šest država i 15 velikih gradova.

 

Donacije ne vraćamo, čak i ako ne donese sreću!

„Ljudi su obično dolazili kod nas u kuću da bi je videli. Dolazili su i iz udaljenih mesta samo da bi dobili blagoslov. Zato sam rešio da obiđem sa njom celu Indiju, da bi ljudi iz svih krajeva mogli da vide ovo čudo i budu blagosloveni.“

„Krava je srž hindu religije. Ja samo pokušavam da pomerim te granice. Mnogi koji dolaze da je vide ostavljaju donacije, kao vid poštovanja. Prošao sam Maharastru, Gudžarat, Madhju, Pradeš, Harjanu i Utar Pradeš. Svuda su ljudi pozdravljali majku kravu i većina je želela da joj dodirne petu i šestu nogu“, dodaje Indijac.

 

Sada su stigli u Nju Delhi, prestonicu. Ali Laksman ističe da je to samo kratkotrajno zaustavljanje. „Planiram da je vodim po gradu nekoliko dana. Posle idemo dole u Mata Vajšo Devi (sveti hram), u Džamu i Kašmir. Želim da celo čovečanstvo ima beneficije od majke krave i njenih dodatnih udova.“

Izvor: RTS

Kako je izgledalo detinjstvo Kim Džong-Una?

 

Kenđi Fudžimoto opisao je medijima zanimljivo i dekadentno detinjstvo severnokorejskog lidera Kim Džong-Una.

Kenđi, bivši kuvar njegovog oca, danas živi u izgnanstvu, piše Express. Kaže da je Kim naučio da vozi u sedmoj godini, a da je u ranim tinejdžerskim danima u tajnosti pušio cigarete.

Od najranijih dana pokazivao je svoj "temperament" urlajući na ljude u kraljevskoj palati. S bratom je često igrao košarku. Dok je njegov brat bio ljubazan kapiten sportskog tima, Kim je više voleo da naređuje i viče na suigrače.

Dok su ljudi u Severnoj Koreji gladovali, Kim je odlazio u Japan kako bi kupovao egzotičnu hranu. Obožavao je da jede Big Mek, a zalivao ga je ogromnim količinama votke.

Uvek je dobijao skupe poklone, a pravila koja su važila za ostale nije se pridržavao.

Prvi auto koji je dobio bio je Mercedes-Benz i od tada vozi samo automobile te marke. "Mislim da ih sada ima više od deset i svi su otporni na metke", priča Kenđi.

Iako je Kimov otac dugo mislio da njegovog sina ne zanimaju žene, s 18 godina Kim je upoznao "brigadu zadovoljstva", grupu tinejdžerki koje su pružale razne seksualne usluge.

"Nikada nije imao devojku. Ali jednog dana u palati se našla jedna plesačica i Kim mi je rekao: ’Ona devojka ima zaista velike grudi'. Tada sam pomislio da je ipak zainteresovan za njih. Sada ima predivnu ženu", rekao je Kenđi.


Izvor: B92

Ono što izlazi iz ove pećine uliće vam jezu u kosti!

Zamislite sliku: Zalazak sunca tokom tople letnje noći u Teksasu. Iz ulaza mračne i duboke pećine izlazi nekoliko slepih miševa i lete ka nebu u kovitlajući se. Ubrzo potom iz pećine izlazi sve više i više šišmiševa. Već u sledećem momentu ima ih na milione i izgledaju kao reka na nebu.

Da li vam ovo zvuči kao scenario za neki horor film? Verovali ili ne takva scena se odigrava svake letnje večeri u Breken pećini u Teksasu. Čak 20 miliona slepih miševa svake večeri izlazi iz pećine u potrazi za insektima kojima se hrane.

Procene su da svake večeri, od marta do oktobra meseca iz pećine izleće 20 miliona slepih miševa, što se smatra za najveću koncentraciju sisara na jednom mestu na svetu.

Otvor pećine, koji je u obliku polumeseca, širok je 30 metara.

Pećina i 697 hektara okolnog zemljišta u vlasništvu je Bat Conservation International-a, neprofitne međunarodne organizacije koja radi na istraživanju i očuvanju staništa slepih miševa.

Celo područje oko pećine je u potpunosti namenjeno slepim miševima.  Svake večeri tokom letnjih meseci BCI organizuje turističke obilaske za turiste.

Ljudi koji su videli milione šišmiša koje izlaze iz pećine bili su potpuno šokirani, dok su im telo podilazili žmarci.

Pogledajte i video:

Izvor: Telegraf

Varate se ako mislite da je ovo zaleđeni vodopad!

Iako deluje na prvi pogled kao zaleđeni vodopad, Hjerve el Agua je zapravo jedno od najlepših prirodnih čuda u Meksiku, a možda i u svetu.

Reč je o prirodnom izvoru u Oksaki zbog kojeg stena sa koje teče izgleda poput zaleđenog vodopada.

Međutim, neobičan izgled stene potiče od taloženja minerala iz izvorske vode, piše “Hafington post”.

Na vrhu litice nalazi se tirkizno plavi bazen koji nudi prelep pogled na okolinu.

Evo  zašto je toliko izuzetan.


Izvor: Telegraf

Ovaj čovek prkosi gravitaciji

Dejmijen Volters je uspeo da uz pomoć svojih nogu suprotstavi gravitaciji i to bez pomoći savremene tehnologije.

Naime, Volters je u napuštenom skladištu uspeo da izvede neverovatan poduhvat nakon što je izračunao da je potrebno da se kreće brzinom od 13.8 kilometara na čas pri samom vrhu. Samim tim je postao prvi čovek koji se suprotstavio gravitaciji bez pomoći tehnologije i drugih pomagala.

Video-snimak na Jutjubu prikazuje i sve neuspele pokušaje. U početku je Volters koristio strunjače da bi ublažilo padove usled neuspelih pokušaja. Nakon nekoliko padova, rešio je da ih skloni i uspešno je obavio zadatak, i zaradio aplauz.

Pogledajte video:

Izvor: Telegraf

Mesto na kom se ruča i brčka u vodopadu u isto vreme

 

Ovaj resotran je deo odmarališta "Vila Eskudero" u San Pablu na Filipinima. On gostima nudi neverovatno iskustvo ručanja filipinskih specijaliteta dok vam oduzima dah penušavi vodopad u pozadini.

Možda mislite da restoran sa vodopadom nije ništa posebno, ali ono što je nesvakidašnje kod ovog restorana je to što se vodopad, praktično, nalazi u samom resotarnu, pa gosti dok uživaju u čarima domaće kuhinje, brčkaju noge.

 

"Vila Eskudero" nudi udobne sobe i egzotičnu atmosferu, ali ono po čemu je postala poznata, i ono što privlači turiste, je resotran koji omogućava brčkanje nogu tokom ručka pored vodopada. Zvuči neverovatno? Tako i izgleda. 

 

Švedski stolovi izrađeni od bambusa, oivčeni travnatom zavesom, nalaze se na samo par metara od Labazin vodopada.

Vodopad Labazin nije prirodni vodopad, već proizvod prve filipinske hidroelektrane.

Posle jela, gosti mogu da uživaju i opuste se u prirodnoj izvorskoj vodi...

Ako ikada posetite Filipine i provinciju Kvezon, obavezno posetite ovaj restoran, nećete se pokajati. Samo, naoružajte se strpljenjem, sigurni smo da je prilično velika gužva.


Izvor: Blic

Samo u Kini: Deda napravio „Lamborgini”!

 

Kineski poljoprivrednik Guo (50) napravio je od starog gvožđa i delova električnih bicikala malu repliku „lamborginija“.

Za automobilčić kojim je obradovao svog unuka trebalo mu je šest meseci rada. Izrada ga je koštala oko 850 dolara, a automobil na baterije može da pređe 60 kilometara pre novog punjenja!


Izvor: Alo

Ovako izgleda kada te zgrabi ogromna hobotnica!

 

Sigurno je da ronioci koji su slikali podvodni svet nisu ni pomišljali da ovako nešto može da im se dogodi!

Reklo bi se da ova hobotnica nije bila raspoložena za "foto-šuting" Pogledajte šta je zabeležila kamera:

Izvor: Večernje novosti

Ruskinje protestuju zbog zabrane čipkastog donjeg veša

Žene u Rusiji, Belorusiji i Kazahstanu izašle su na ulice da izraze negodovanje zbog zabrane uvoza donjeg rublja, koje sadrži manje od šest odsto pamuka, tvrdeći da je takva odluka još jedan rezultat pogrešne politike u postsovjetskim zemljama.

Novi zakon će stupiti na snagu 1. jula, a rezultat takve odluke će biti uklanjanje 90 odsto prodavanog donjeg rublja sa polica u tri zemlje.

„Čipkasto donje rublje je praktično nestalo sa polica”, izjavila je Alisa Sapardijeva, vlasnica prodavnice donjeg rublja u Moskvi.

U subotu je 30 žena uhapšeno noseći čipkaste gaćice na svojim glavama i uzvikujući „Sloboda gaćicama!”.
Protestantkinje tvrde da se država upliće u njihove privatne živote.

U obrazloženju zakona se tvrdi da je cilj zaštititi korisnike od proizvoda lošeg kvaliteta, pa zakon predviđa zabranu uvoza i prodaju donjeg rublja napravljenog od lošeg materijala, uključujući sintetičku čipku.

„Po mom mišljenju, devojke će i dalje nositi čipku, bez obzira hoće li se prodavati u Rusiji. Ovaj glupi zakon samo pokazuje koliko je neučinkovita naša vlada”, izjavila je dvadesetdvogodišnja Moskovljanka, dodajući da većina njenih prijateljica često putuje u inostranstvo radi kupovine.


Izvor: Večernje novosti

Lora u zemlji čuda: Devojka koja nestaje u gledalu!

 

Lora Vilijams (18) pravi neobične fotografije, a njena serija fotografija sa ogledalom na kojima ona postaje nevidljiva je postala hit na internetu.

  

Njene fotografije je do sada pogledalo oko 200.000 ljudi i retko koga su ostavile ravnodušnim. Serija sa ogledalom je nastala kada je našla ovalno ogledalo u kući svoje rođake.

"Zamislila sam da napravim fotografiju sa nečim što daje iluziju nevidljivosti. Želela sam nešto što deluje jezivo i privlači pažnju posmatrača”, rekla je Lora.

 

Ona je priznala da joj nije bilo lako, pošto je bila sama. "Bio je to izazov jer sam biila sama i nije bilo lako naći pravi fokus. Stalno sam ponavljala”, ispričala je Lora.

  

Ona je rekla da voli da zaintrigira posmatrača tako da ne shvati odmah šta je to što vidi.
 

Loru inspiriše njena okolina, ali i snovi koji su joj veoma živopisni i koje zapisjue u dnevnik.

 

“Inspiracija može da dođe bilo kada, a često se desi da je ja ne tražim, već da ona na neki način dođe do mene”, kaže devojka.

 

Izvor: Kurir