Celo selo stalo u jednu vrbu!

Vrba stara 250 godina, omiljeno je mesto za okupljanje preostalih šestoro stanovnika sela Studena kod Bosanske Dubice. U šupljini debla ima mesta za svakog od njih.

Za vreme Drugog svetskog rata, kada bi u selo Studena došli neprijateljski vojnici, meštani bi se nagurali u vrbu i tamo ćutali.

„Videli smo ih kroz mali otvor na drvetu, a oni se na svu sreću nisu dosetili da zavire u vrbu. Tako smo ostajali živi", kaže 92-godišnja Milja Soldat.

Najstarija stanovnica Studene u okolini Bosanske Dubice s nostalgijom govori o seoskoj atrakciji, vrbi staroj 250 godina.

„Udala sam se pre više od 70 godina. Vrba je i tada bila ovde, ali ne ovako velika. Bili su to lepi dani. U selu je živelo pedesetak ljudi. Bilo je puno dece. Svi smo se okupljali oko vrbe, ispod čijeg korena izvire jedan od potoka u Studeni", govori Milja.

O vrbi govori kao o zaštitnici, jer je upravo stablo u Drugom svetskom ratu njenu porodicu čuvalo od protivničke vojske.

Tajnu o skloništu nisu nikome otkrili sve do kraja rata, ali zahvalnost je ostala pa vrbu i danas čuvaju, maze i paze. Ipak, puno se toga i promenilo.

Danas je u selu ostalo samo šestoro stanovnika. Prosek godina je viši od 80. Mladi su otišli i tek retko navrate da obiđu svoje rođake, koji zavise od njihove pomoći. Tek po koji meštanin preživljava od uzgoja ovaca.

 Dren nikao u krošnji vrbe

Situacija je teška, ali smeh uvek pomaže. Često se šale na račun vrbe. Naime, ptice su u krošnju donele dren, koji je tu i nikao.

Meštani su odmah preoblikovali izreku „kad na vrbi rodi grožđe" u „kad na vrbi rodi dren". Za to, kažu, imaju dokaz.

 Milja Soldat

Smeju se dok se okupljaju oko vrbe, ili se često šest Studeničana bez problema smesti u šupljinu debla.

Izvor: RTS