Ajnštajnov stav o religiji i nauci

Devojčica po imenu Filis napisala je pismo Albertu Ajnštajnu početkom 1936. godine, želeći da od njega dobije odgovor na pitanje da li se naučnici mole bogu, odnosno, da li je moguće „verovati“ i u nauku i u religiju.

Pitanje i odgovor objavljeni su u knjizi „Dragi profesore Ajnštajn: Pisma dece Albertu Ajnštajnu i nazad“, koju je uredila Alis Kalapris.

  

A evo šta je slavni naučnik odgovorio Filis i to posle samo pet dana: „Pokušaću da odgovorim što jednostavnije na tvoje pitanje. Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje su vezane za ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može uticati molitva, odnosno, želja koja se manifestuje natprirodno.“

 

Neki ga poštuju i ovako...

„Ipak, moramo priznati da je naše znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju uverenost u postojanje vrhovnog duha počiva na nekoj vrsti vere. Takvo verovanje i dalje je rasprostranjeno, čak uprkos poslednjim dostignućima u nauci“, stoji dalje u pismu.

„Ali isto tako, svako ko se ozbiljno bavi naukom ostaje uveren da se neka vrsta duha manifestuje u zakonima svemira i da je ona daleko superiornija od čoveka. Na taj način bavljenje naukom vodi do religioznih pobuda posebne vrste, koje su sigurno sasvim drugačije od religioznosti nekog naivnijeg“, zaključio je Ajnštajn.

Iako pismo ne otkriva mnogo o Ajnštajnovim ličnim uverenjima, njegovo objašnjenje jasno pokazuje njegovo oduševljenje i predanost nauci, nazivajući osećaj koji u naučniku izaziva izučavanje „religijskim“.

Izvor: RTS