Jeste da zvuči kao naučna fantastika, ali na Saturnu i Jupiteru moglo bi da se nalazi i do 10 miliona tona dijamanata. Posmatranjem super-oluja na Saturnu u kombinaciji sa eksperimentima na modelima koji pokazuju kako se ugljenik ponaša u ekstremnim uslovima, naučnici su zaključili da obe planete pružaju stabilno okruženje za formiranje dijamanata.
„Danas znamo da je temperatura topljenja dijamanata 7.726 stepeni celziusa. Imajući u vidu da smo danas takođe mnogo bolje upoznati sa pritiscima i temperaturama na Saturnu i Jupiteru, možemo da zaključimo da velike količine dijamanata postoje na površinama dve najveće planete u Sunčevom sistemu“, kaže Kevin Bejns, planetarni naučnik na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
Prema ranijim teorijama, kosmičke fabrike za proizvodnju dijamanata bili su Uran i Neptun, zato što su naučnici smatrali da samo na tim planetama vladaju takvi uslovi, izuzetne temperature i pritisak, potrebni da pretvore atmosferski metan direktno u dijamante.
Za razliku od Urana i Neptuna, čija atmosfera se sastoji od priblično 15 odsto metana, taj gas čini manje od 0,5 odsto atmosfera Jupitera i Saturna.
Oluje na Saturnu
Međutim, džinovske oluje u gornjim slojevima oblaka na Saturnu, koje je spazila svemirska letelica Kasini, mogle bi da ključni sastojci da pokrenu formiranje dijamanata. Smatra se da u tamnim olujnim regionima, viđenim na infra-crvenim fotografijama, dolazi do toliko nasilnih oluja da one dovode do razbijanja molekula metana u ugljenik.
Kada se formira, nekristalizovani ugljenik „tone“ dublje u niže delove atmosfere dok se ne pretvori u grafit pod povećanim pritiskom. Grafit nastavlja da ponire još više dok ponovo ne dostigne sloj sa izuzetno visokim pritiskom čijim delovanjem se pretvara u dijamante.
„Ovim procesom se stvara hiljadu tona dijamanata godišnje, i ja procenjujem da je ovim putem stvoreno oko 10 miliona tona dijamanata“, ističe Bejns.
Što se Jupitera tiče, uslovi su još ekstremniji, a mogu dijamanti bi pod njihovim uticajem mogli čak da formiraju okean tečnih dijamanata.
„Ispod tog sloja, gde se dijamanti tope, atmosfera postaje toliko ekstremna da se tečni dijamanti pretvaraju u druge materijale“, objašnjava američki naučnik.
Oluje na Jupiteru
Unutrašnjosti Urana i Neptuna nikada ne dostižu temperature potrebne za topljenje dijamanta, tako da je to drago kamenje na tim planetama večno.
„Zato možemo da, sa određenom dozom sigurnosti, kažemo da su dijamanti večni na Uranu i Neptunu, ali nisu na Jupiteru i Saturnu“, kaže planetarni naučnik Mona Delitski.
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар