Sudnji dan je dolazio i prolazio mnogo puta.
No, jedno predviđanje kraja sveta ima posebnu težinu, jer ga razmatraju ozbiljni naučnici. I to već više od pola veka, piše Dejli mejl.
Asteroid "1950 DA" snimljen pomoću Aresibo radio teleskopa 3. marta 2001. godine
Stručnjaci američke agencije za istraživanje svemira (NASA) odavno prate asteroid "1950 DA", čija putanja ukazuje da postoji velika verovatnoća da će se sudariti sa Zemljom 16. marta 2880. godine.
Ta „velika“ verovatnoća je samo 0,3 odsto. Naizgled smešno. Ali to je čak 50 procenata veći rizik nego svih drugih asteroida do sada.
Ova stena, prečnika oko 1,1 kilometar, putuje brzinom od 15 kilometara u sekundi.
Prikaz ukrštanja putanja Zemlje i asteroida, napravljen 2002. godine
Blizina kojom će proleteti pored Zemlje je nikad manja. Kao što rekosmo, toliko da naučnike neće iznenaditi ako se "1950 DA" zabije u Atlantski okean brzinom od oko 54.000 kilometara na čas.
Snaga tog sudara će biti 44.800 megatona TNT-a.
Simulacija cunamija koji bi izazvao udar, izrađena od strane naučnika sa Univerziteta „Kalifornija“, iz Santa Kruza. Talas visine 122 metra bi udario u obalu
Tokom duge istorije naše planete asteroidi te veličine su padali na nju. Jedan sličan je pre 65 miliona godina okončao eru dinosaurusa.
Zanimljiva je predistorija "1950 DA". Iz imena se nazire da je otkriven 1950. Tačnije 23. februara te godine. Praćen je 17 dana, a zatim se izgubio sa vidika.
Nije ga bilo pola veka! A onda se pojavio 31. decembra 2000. godine. Obratite pažnju na sledeći podatak – te novogodišnje noći se navršilo tačno 200 godina od noći kada je identifikovan prvi asteroid, Cerera (ili Ceres).
Otkriveno je da "1950 DA" ima trajektoriju koja, tog 16. marta 2880. godine, u vremenskom okviru od 20 minuta, ne isključuje u potpunosti sudar.
Optička posmatranja su dovela i do saznanja da se okreće oko svoje ose jedanput na svaka dva časa i 10 minuta, što je druga najbrža rotacija među svim primećenim asteroidima te veličine.
Opstanak nam nije ugrožen
I pored svega naučnici ističu da nema razloga za zabrinutost.
Ako bude trebalo, "1950 DA" će biti preusmeren – metod za to je neverovatno jednostavan!
Samo treba površinu ove leteće stene posuti kredom, ugljem ili staklenim perlama. Ostalo će uraditi Sunce, jer će se promeniti reflektivnost asteroida, što će omogućiti našoj zvezdi da ga „gurne“ s puta.
Grafički prikaz orbita svih 1.400 asteroida koji kruže oko Zemlje, i potencijalno su opasni
Planetarni naučnici će se u međuvremenu potruditi da dobiju bolje podatke o rizicima udara.
Opasnost vreba sa svih strana
Trenutno postoji 1.400 potencijalno opasnih asteroida koji mogu proći „tik“ pored Zemlje.
Smatraju se opasnim jer su „pristojne“ veličine: najmanje 140 metara u prečniku, a opseg kroz koji prolaze je 7,5 miliona kilometara.
NASA ih trenutno prati i predviđa njihovu budućnost i mogućnost sudara sa Plavom planetom. Deo tih napora je i razvijanje infracrvenog senzora koji će poboljšati mogućnosti njihovog praćenja. Zove se "NEOcam" (Near Earth Object Camera).
Kada bude lansiran u orbitu, teleskop će biti pozicioniran na mestu koje je četiri puta udaljenije od Meseca.
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар