Živeo u šumi 27 godina: Nije video ljude, krao samo hranu da preživi

Kristofer Najt otišao je u divljinu pre 27 godina, na ivici šume sagradio kolibu i svoje dane provodio čitajući knjige i meditirajući, vraćajući se u civilizaciju samo da bi pod okriljem noći krao hranu od kampera. Za sve to vreme, pričao je sa samo jednom osobom – dok nije bio uhapšen tokom pljačke prošle nedelje.

Policiji je rekao da je počinio više od hiljadu provala, uzimajući samo ono što mu je bilo potrebno da bi preživeo. Postao je toliko uspešan i vičan u tome da je nastala legenda o “pustinjaku iz Nort Ponda”.

- To je bio mit ili legenda, da je pustinjak odgovoran za krađe. Ipak, ispostavilo se da je legenda istinita – rekla je Dajana Perkins Vans iz lokalne policije.

Čovek čiji je omiljeni roman “Robinzon Kruso” nema posebno duboko objašnjenje zbog čega je napustio svet ljudi i otišao u prirodu, ali se zna da se to dogodilo nakon havarije u Černobilju.

Od tog trenutka pa sve do sredine ’90-ih godina nije progovorio sa nekom drugom osobom, osim kada je prozborio nekoliko reči sa izletnikom na putu.

Život

Najt je srednju školu završio 1984. godine, a dve godine kasnije otišao je u divljinu. Nekoliko godina je živeo na jednom mestu, ali se onda preselio iz straha da će biti primećen. Od 1989. godine bio je u kolibi u kojoj i sada živi, uslovno rečeno, s obzirom da je u pritvoru.

Pustinjak iz Nort Ponda dao je sve od sebe kako njegov logor ne bi bio primećen ni sa zemlje ni iz vazduha, pa je čak i žutu lopatu prekrio crnom kesom. Nikada nije palio vatru, čak ni tokom najhladnijih dana, sve iz straha da će ga pronaći. Sve sjajnije predmete, kao što su metalne kante za otpatke, prekrivao je zemljom i prljavštinom i farbao u zeleno svoj šator.

Logor je pozicionirao tako da je okrenut ka istoku i zapadu, kako bi što bolje iskoristio sunce u toku dana. Na jesen se gojio više nego uobičajeno, kako bi jeo manje zimi i na taj način izbegavao češće izlete u grad, čime bi rizikovao ostavljanje tragova u snegu.

- Sve je radio proračunato – rekli su iz policije.

Najt je najčešće izlazio noću da bi krao hranu i druge potrepštine, koristeći se samo svetlošću mini-lampe. Tamnim tkaninama prekrio je kanape koje je razapeo među stablima, a neki od njih su duboko urasli u drveće. U šatoru se nalazio zemljani krevet, zajedno sa ostavom i radio-prijemnikom.

Na vrhu šatora nalazila se antena, čiji je kabl išao u šator. Neko vreme, kaže Najt, imao je i TV prijemnik, ali je otkrio da mu prebrzo troši baterije.

Sam logor je neverovatno sređen i čist, neki bi rekli i previše civilizovan za nekoga ko je očajnički želeo da pobegne od civilizacije. Tu su čak i mišolovke koje su trebale da spreče glodare da mu jedu hranu.

Svu hranu koju je jeo je krao i nije lovio – pokušao je da peca, ali je odustao jer mu je bilo potrebno previše truda.

Odmah pored šatora nalaze se kanapi na kojima je sušio veš, a tu je i tuš sa kanisterom za skupljanje kišnice.

Na pitanje koje je knjige čitao, odgovorio je: “Sve koje sam mogao da ukradem”.

- Sve što imam sam ukrao, osim ovih avijatičarskih naočara. Njih sam kupio 1986. godine – rekao je on policiji.

Neobični 47-godišnji pustinjak sada čeka odluku suda, nakon što mu je određena kaucija od 5.000 dolara.

Pogledajte video-snimak:

Izvor: Telegraf