Dejvid Tren (68), osnivač kompanije “Huj fong fud” koja proizvodi ljuti sos koji je potpuno osvojio Amerikance, još davne 1980. godine je kao Vijetnamac u Los Anđelesu pokrenuo biznis ne sluteći da će mu doneti milijarde.
Sos pod nazivom “Srirača” verzija je tajlandskog sosa “Si Rača” i vatreno je crvena mešavina, spakovana u prozirnu bočicu sa prepoznatljivim zelenim poklopcem i petlom kao zaštitnim znakom. Potpuno je pokorio prvo Kaliforniju, a zatim i čitavu Ameriku.
Ni posla ni sosa
Kada su komunisti Severnog Vijetnama zauzeli južni deo zemlje, Tren, koji je bio major Južnovijetnamske vojske, prebegao je u Sjedinjene Američke Države.
Nakon što se skrasio u Los Anđelesu, nije mogao da pronađe posao, a ni ljuti sos koji mu se sviđa.
Nije čekao povoljnu priliku, već je uzeo stvar u svoje ruke i napravio smesu u kofi, zatim je napunio bočice i gotov proizvod odvezao u kombiju mušterijama. Osnovao je kompaniju kojoj je dao ime “Huj fong fud”.
Previše ljut
U početku su mu svi govorili da mu je proizvod previše ljut, kao i da ga nikad neće prodati. Da bi poboljšao sos, prijatelji su mu savetovali da doda paradajz, a drugi da ga “zasladi” sa aromom piletine, međutim, on je ostao istrajan i nije promenio sastav.
- Ljuti sos mora da bude ljut. Mi ne pravimo majonez – rekao je Tren.
Tren se vodi taktikom da “i bogatom čoveku proda sos po ceni za siromašnog čoveka“. Sa takvom poslovnom strategijom i nakon više od dve decenije, Vijetnamac uspeva da zadrži cenu svog sosa konstantnom. Bočica od oko 820 mililitara košta četiri dolara u veleprodaji.
- Nikad mi nije bio san da postanem milijarder, počeli smo jer volimo svež, ljut čili sos – rekao je skromni Tren.
Kako je kompanija rasla, povezivali su se sa raznim distributerima i pažljivo motrili čitav proces.
Panika zbog nestašice
U 2007. godini kompanija je rasprodala sav sos i ostala bez papričica prekopotrebnih za smesu, tri meseca pred kraj godine. Građani koji vole sos uspaničili su se i pravili zalihe u strahu da će ostati bez svog omiljenog dodatka jelima.
Pod pritiskom mušterija, Tren je razmišljao da kupi obične papričice i rizikuje ljutinu i autentičan ukus svog proizvoda.
Odluka je bila teška, ali on je odlučio da sačeka da bi proizvod ostao kvalitetan. Objasnio je mušterijama da čekaju, a oni su to i učinili. Kompanija nije izgubila mušterije. Od tada proizvodi određenu količinu koja je uvek rasprodata unapred.
Kompanija kao porodica
Tokom godina mnogo kopija sosa se pojavilo, a Tren ne može da zaštiti naziv sosa, jer je to ime tajlandskog grada.
Međutim, Trena ne potresaju kopije i činjenica da se mnogi trude da naprave sličan proizvod, jer njegov biznis neprestano raste.
Zanimljivo je da kompanija “Huj fong fuds” nikad nije potrošila ni dolar na reklamu.
Takođe, Trena ne zanima da širi svoj posao, niti da pravi nove vrste ljutih soseva. Sina je postavio za predsednika kompanije, a ćerku za potpredsednicu, dok njegova žena zajedno s njim poseduje kompaniju.
- Ova kompanija mi je kao porodica, neko koga volim. Zašto bih delio svoju ljubav sa nekim? – pita se milijarder.
Izvor: Telegraf
Нема коментара:
Постави коментар