Šuškalo se da jedan
nomadski narod u Papui Novoj Gvineji živi u zabačenim šumskim pećinama.
Kada smo ih pronašli, poslali su iznenađujuću poruku savremenom svetu.
Pogledajte ostale slike
Jedan Meakambut drži ručno izrađena koplja i strele, koje su posebno napravljene za lov na ptice i divlje svinje.
Ovaj Meakambut peče palačinke nad otvorenom vatrom, koristeći plod koji uspeva u ovoj oblasti: sago, palmu koja daje praškastu masu sličnu kukuruznom brašnu i koja, pored kalorija, sadrži tek nešto malo proteina i vitamina.
Držeći čvrsto stopalima podlogu za potpalu i koristeći parče bambusa za trenje, jedan pripadnik Meakabuta pokušava da zapali vatru na nakvašenom terenu. Ovaj metod izazivanja vatre se praktikuje širom Papue Nove Gvineje.
Stanovnici ovog područja su generacijama obeležavali zidove pećina iscrtavajući na njima obrise svojih šaka. Ovi obrisi su načinjeni bojama na bazi gline, ali u ostalim pećinama grimizne mrlje ukazuju na krvavi ritual inicijacije mladića.
Krećući se kroz svoje okruženje, Meakambuti su stalno na oprezu, uvek u potrazi za izvorima hrane. Obližnje reke nude sitnu ribu koju muškarci love drvenim kopljima.
Na dvodnevnom putovanju do najbliže zdravstvene ustanove, Pasu Ejo nosi svoju petnaestogodišnju ženu Lidiju, obolelu od upale pluća. „Život nomada je težak”, kaže prevodiocu vođa grupe, Džon Ejo. „Putovanje kroz planine je veoma zamorno.”
Kao što pokazuje njegova okićena brada, Pasu Ejo je ponosan na tradiciju svoga naroda. Ali nomadski život uzima danak i bolest se često završava smrću. Mnogi Meakambuti se pitaju da li bi nastanjivanje u selima donelo svetliju budućnost.
Izvor: National Geographic RS
Нема коментара:
Постави коментар