Kako su avioni smanjili svet

 

Prvi let na Floridi

Prvog januara 1914. godine P.E. Fansler kupio je od američkog pionira avijacije Tomasa Benoista „leteće brodove“, kako bi skratio dan i po dugačko putovanje između gradova na Floridi, Sankt Peterburga i Tampe, piše Bi-Bi-Si.

Iz sadašnje perspektive njegov potez i ne bi predstavljao ništa specijalno, ali uticaj koji je napravio prvim komercijalnim letom „letećeg broda“ ostaće upamćen.

Bivši gradonačelnik Sankt Peterburga Abram Fejl olakšao je svoj novčanik za tadašnjih 400 dolara (9.300 u današnjem novcu), kako bi imao čast da bude prvi putnik. Skromna letelica, sposobna da dostigne brzinu od tek 100 kilometara na sat, završila je put za 20 minuta.

 

„Sikorski Ilja Muromet“ korišćen je i kao bombarder u Prvom svetskom ratu

To je bio skromni početak novog doba vazdušnog putovanja. Taj jedan putnik pre sto godina učestvovao je u pokretanju industrije koja sada prevozi osam miliona ljudi svakodnevno, a u 2013. godini premašila je brojku od tri milijarde.

Ruski „Sikorski Ilja Muromet“, napravljen 1913. godine, imao je revolucionaran dizajn, četiri motora i mogao je da ponese 16 putnika.

Ipak, sve do 1935. godine i konstruisanja legendarnog „daglas di-si 3“ vazdušni saobraćaj bio je prilično ograničen.

 

„Daglas di-si 3“

Od te godine, međutim, „Dakota“ je, kako je avion popularno nazvan, sve promenila. Osim što je bio potpuno konstruisan od metala i imao udobna sedišta za putnike, što je omogućavalo dugačke vožnje, kabine i unutrašnjost su bile potpuno izolovane od spoljašnjeg pritiska, dozvoljavajući tako letove iznad oblaka izbegavajući turbulenciju.

Razvoj komercijalnih letova zastao je tokom Drugog svetskog rata, zbog očiglednih razloga. Ipak, neverovatni razvoj ratnih letećih mašina, od dvokrilaca do aviona na mlazni pogon za samo šest godina, imao je velikog uticaja kasnije.

 

"de Havilland Comet"

Oko deset godina nakon kraja rata, tačnije 1957. godine, desilo se nešto neverovatno. Prvi put je u jednoj zemlji - Sjedinjenim Američkim Državama - više ljudi prevezeno vazdušnim nego železničkim saobraćajem.

Ubrzo je došlo doba mlaznog pogona, a na scenu je tada stupila i Velika Britanija sa de Havilland Comet avionom, prvom putničkom letelicom na mlazni pogon koja je prešla Atlantik oktobra 1958. godine. Samo tri nedelje kasnije, „Boing“ je izbacio „707“.

 

„Boing 747“

„Ali sve do dolaska širokih putničkih aviona sedamdesetih godina, poput „boing 747", avio-industrija nije mogla da ponudi preterano ekonomičan vid transporta“, kaže aviacioni stručnjak i pisac Brus Hejls Barton, dodajući da su veći avioni značili više sedišta, što je dalje dovelo do smanjenja cena karata.

Na kraju, Evropa se uključila u trku sa „Erbasom“, čiji je model „a320“ bio prvi putnički avion sa auto-pilotom, što je po mišljenju stručnjaka unelo mnogo novina i doprinelo bezbednosti letelica.

 

„Erbas a380“

Kada se pogledaju modeli „erbas a380“, trenutno najveća putnička letelica, a i „787 drimlajner“ kojeg „Boing“ sprema za nebesku trku, neverovatno je gde je čovečanstvo došlo za samo 100 godina i skromnog leta na Floridi.

Izvor: RTS