Igrali ste se potrage za izgubljenim blagom? E pa za ovim blagom koje vredi čitavo bogastvo čovečanstvo i dalje traga.
1. Jamašitino blagoTokom Drugog svetskog rata japanska vojska je redovno pljačkala Aziju kao bi prikupili dodatno bogatstvo za finansiranje svog ratovanja. Tako su japanski vojnici pljačkali kuće, banke i hramove u potrazi za dragocijenim predmetima.
Te, 1944. godine, viceadmiral Takehita prevozio je plen iz Singapura na Filipine. Međutim, Amerikanci su napali Filipine, zbog čega je veliki deo blaga ostao "zarobljen" na kopnu jer su Japanci morali brzo da pobegnu ne bi li se spasili. Svi oni koji su ostali i pomogli da se blago zakopa su poginuli. Po nekima je ovo samo legenda, pitajući se zašto bi Japanci prevozili blago na Filipine kada su već tada znali da Amerikanci spremaju veliki napad?
Ipak… u celoj ovoj čudnoj priči možda i ima istine. Jedan filipinski vojnik je pronašao pećinu ispunjenu sanducima sa zlatnim polugama i draguljima. On je uzeo nekoliko poluga zajedno sa zlatnim kipom Bude, a ubrzo je nakon toga i uhapšen. Pre nego što je suđenje završeno, vojnik je pronađen mrtav.
Dok neki tvrde da su Filipinci pronašli i da ga još uvek drže u tajnosti, drugi su opet skeptici i tvrde da ono uopšte ne postoji, a ima i onih koji ga još uvek traže. Vrednost Jamašitinog blaga neki procenjuju i na neverovatnih 100 milijardi američkih dolara!
2. Jantarna sobaNemački i ruski arhitekti 1701.godine započeli su sa izgradnjom veličanstvene sobe ispunjene jantarom (ćilibar, fosilna smola, koja se upotrebljava za izradu nakita i lakiranje) i ostalim draguljima kako bi je predstavili pruskom kralju. Jantarna soba završena je 1717. godine konačno završena i predstavljena Petru Velikom. Njegova supruga naredila je da se u nju doda još više dragulja, ali i da se ona prebaci u drugi dvorac.
Kada je prva selidba završena, legendarna Jantarna soba imala je još nekoliko putovanja do Drugog svetskog rata…
Zabeleženo je da je 1941. godine soba bila u selu Carkosje, koje su napali i opljačkali nacistički nemački vojnici. Iako su postojali određeni napori da se Jantarna soba sakrije, nemački vojnici su je ipak pronašli, demontirali i odneli u Konigsberg, u Nemačkoj – gde joj se izgleda zauvek izgubio svaki trag.
Nakon teških vazdušnih napada 1945. godine, verovalo se da je soba spaljena u jednom dvorcu, jer je u službenim zapisima pisalo da su pronađeni ‘žuti’ izgoreli ostaci.
Međutim, mnogi ljudi su nagađali da je soba možda preživela, ali se samo izgubila. Jedna od najpopularnijih teorija kaže da su je nacisti prevozili preko Baltika, kada je brod potonuo i ostavio je na dnu mora. Po drugima je, jedan deo prostorije je čak i pronađen, navodno je bio ratni trofej koji se vratio u Rusiju.
Zbog svoje jedinstvene lepote, Jantarna soba, se procennjuje na ogromno bogastvo, i veruje se da bi današnja cena dostigla i 250 miliona dolara!
Pre rata su je nazivali i osmim svetskim čudom, a i dan danas čovečanstvo i lovci na blaga, tragaju za tim blagom.
Uz pomoć originalnih crteža i starih crno-belih fotografija, replika Jantarne sobe je napravljena 2003. godine, a posvećena je Vladimiru Putinu i nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu na proslavi 300-te godišnjice grada Sankt Peterburga.
3. Faberžeova jajaSigurno ste čuli za bogato ukrašena Faberžeova jaja. To je kolekcija uskršnjih jaja koje je pravio Karl Petar Faberže za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. godine. Prvo jaje je ruski car Aleksandar III poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1885. godine.
Ipak, iz Carske kolekcije nedostaje 8 jaja od kojih svako vredi više od 30 miliona dolara.
Vrednost ovih jaja visoka je jer su pravljena od skupocenih metala, kao što su zlato i srebro, bakar, nikl i paladijum, a ukrašavana su dragim kamenjem poput: safira, rubina, smaragda i dijamanata.
Od 65 poznatih Faberžeovih jaja, 57 ih je preživelo do današnjih dana. Pedeset njih pripadaju "Carskoj kolekciji", od kojih su za 42 jaja poznate lokacije i vlasnici, a za preostalih 8 jaja još uvek čovečanstvo i lovci na blaga tragaju. Za sada postoje samo slike i dokumentacija o njima.
4. Izgubljeni rudnik zlata "Lost Dutchman’s Gold Mine"Rudnik zlata "Lost Dutchman’s Gold Mine" je po legendi vrlo bogat rudnik zlata skriven u jugozapadnom SAD-u. Rudnik je dobio ime po nemačkom imigrantu Jakobu Walcu, koji ga je navodno otkrio u 19. veku, a lokaciju rudnika je sa sobom odneo u grob.
Oko 1845. godine, Jakob Walc je stigao iz Nemačke u Ameriku i vrlo brzo postao još jedan "oboleli" od zlane groznice (velike potrage za zlatom). Priča kaže da je radio kao obični rudar u rudnicima u Arizoni, sve do 1870. godine kada je otkrio rudnik koji je bio izuzetno bogat zlatom. Po jednoj legendi, Walc je ostavio i nekoliko tragova na mestu gde se nalazi rudnik, a obećao je da će najmanje jednu osobu tamo dovesti dok je živ, mada nikada to nije učinio. Ovi mali komadići zagonetke su inspisirali hiljade ljudi da krenu u potragu za izgubljenim rudnikom, ali naravno, ovaj lov na blago i dan danas traje.
Ako rudnik zaista i postoji, ili nikada nije pronađen ili je to danas neki poznati rudnik sa nekim drugim imenom. Ipak na stotine lovaca na blago kao i običnih ljudi svake godine krene u potragu u Arizoni, uprkos činjenici da postoji šansa da se neki od njih nikada ne vrate kući…
Nije rijedak slučaj da lovci na ovaj rudnik jednostavno nestanu, ili da ih neko pronađe bez glave ili sa metkom u leđima (poslednji smrtni slučaj se desio 2010 godine).
Ovakvi bizarni slučajevi samo dodaju dozu misterije koja okružuje izgubljeni rudnik zlata, jer neki veruju da je uklet, a drugi opet da ga je neko već pronašao, te da je voljan čak i da ubije druge kako bi lokacija i dalje ostala svetska tajna.
5. Blago na ostrvu OakTri tinejdžera su 1795. godine otkrila da je je zemlja na jednom delu Oak ostrva Kanadi drugačija, odnosno mekša nego na ostalim delovima. Pošto verovatno nisu imali šta drugo da rade, oni su odlučili da na tom mestu počnu da kopaju ne bi li videli šta će se desiti. Na njihovo iznenađenje, otkrili su niz kamenih ploča sa oznakama.
Ipak nastavili su da kopaju, a na svaka 3 metra su nailazili na stabla drveća, a prestali su sa kopanjem tek kada su stigli na otprilike 10 metara.
Vest o njihovom otkriću se brzo proširila i uskoro je počeo lov na zakopano blago, iako niko i nije znao da li ono uopšte i postoji. Nekoliko grupa se uputilo na ostrvo Oak, kako bi okušali svoju sreću, a jedna od njih je toliko iskopala zemlje da je čak prouzrokovala poplave i veliku štetu na ostrvu.
Ova uporna grupa, pre nego što je odustala otkrila je kamen sa čudnim simbolima koji su prevedeni kao kao “četrdeset stopa ispod leži zakopano 2.000.000 funti.”
Kamen sa simbolima je nestao u 20. veku, niko nije siguran u njegovu autentičnost, niti u prevod, ali potraga za zakopanim blagom na ostrvu Oak još uvek traje.
Izvor: Pixelizam
