Burmanski piton, jedna od najvećih vrsta zmija, ima urođeni smisao za orijentaciju te može da se vrati „kući“, čak i ako je od nje udaljen nekoliko desetina kilometara, piše danas londonski Indipendent.
Burmanski piton (Python bivittatus), poreklom je iz Azije, a na slobodi ih ima i u močvarama američke savezne države Floride, gde su ih verovatno bacili vlasnici kojima su postali teret.
Naučnici sa Koledža „Dejvidson“ na Floridi, pratili su kretanje 12 odraslih burmanskih pitona iz Nacionalnog parka „Everglejds“.
Šest od tih 12 su odneli od 21 do 36 kilometara od njihovih domova.
Pomoću radio-predajnika koje su im ugurali pod kožu, pratili su kretanje zmija, njihovu putanju i brzinu.
Čim su oslobođeni, svi pitoni su odmah krenuli natrag, ka močvari gde su stigli kako koji – neki posle 94, a neki tek za 296 dana gmizanja.
Ispostavilo se da se dislocirani primerci kreću mnogo brže od ostalih.
Naučnici sa Koledža „Dejvidson“ na Floridi, pratili su kretanje 12 odraslih burmanskih pitona iz Nacionalnog parka „Everglejds“.
Šest od tih 12 su odneli od 21 do 36 kilometara od njihovih domova.
Pomoću radio-predajnika koje su im ugurali pod kožu, pratili su kretanje zmija, njihovu putanju i brzinu.
Čim su oslobođeni, svi pitoni su odmah krenuli natrag, ka močvari gde su stigli kako koji – neki posle 94, a neki tek za 296 dana gmizanja.
Ispostavilo se da se dislocirani primerci kreću mnogo brže od ostalih.
Naučnici su tako zaključili da burmanski pitoni imaju „unutrašnji kompas“ i „istančan osećaj“ za prepoznavanje teritorije.
Burmanski pitoni, koji mogu biti duži i od pet metara, svašta love za ishranu: ptice, jelene i aligatore koje dave i gutaju u jednom komadu.
Burmanski pitoni, koji mogu biti duži i od pet metara, svašta love za ishranu: ptice, jelene i aligatore koje dave i gutaju u jednom komadu.
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар