Tradicija sakupljanja meda iz nepalskih „zlatnih košnica“ stara je hiljadama godina, ali možda neće još dugo trajati, pošto populacija pčela polako opada, usled toga što klimatske promene prete delikatnom ekosistemu, potražnja za ovim medom sve je veća.
Ni sve veći broj turista ne pomaže u održavanju ove delikatne tradicije.
Fotograf Endrju Njuvej očaran je hrabrošću lokalnih ljudi, koji se svake godine pentraju. „Morao sam da odem tamo i zabeležim sve pre nego što ova neverovatna tradicija nestane“, objašnjava Njuvej.
Ritual je izuzetno opasan i ponekad smrtonosan. Ne noseći nikakvu zaštitnu opremu, lovci se penju na litice pomoću merdevina od kanapa i sakupljaju med iz ogromnih košnica, nalik gnezdima, od Apis Laboriosa, najveće medonosne pčele.
Fotograf Endrju Njuvej očaran je hrabrošću lokalnih ljudi, koji se svake godine pentraju. „Morao sam da odem tamo i zabeležim sve pre nego što ova neverovatna tradicija nestane“, objašnjava Njuvej.
Ritual je izuzetno opasan i ponekad smrtonosan. Ne noseći nikakvu zaštitnu opremu, lovci se penju na litice pomoću merdevina od kanapa i sakupljaju med iz ogromnih košnica, nalik gnezdima, od Apis Laboriosa, najveće medonosne pčele.
Pčele umiruju pomoću dima, ali neke se ipak odluče da ljudi nisu dobrodošli. Lovci su se navikli i razvili tolerantnost na ubode.
Lokalni Nepalci koriste dva štapa bambusa po osam metara dugačka. Jedan služi za vađenje saća iz košnica, a drugi da ih drži na bezbednoj udaljenosti od stena i da drži korpu u koju se stavlja saće.
Iako je „lov na med“ postao manje-više uređen poslednjih godina, a lovci su profesionalci koji opslužuju po nekoliko sela tokom sezone, ovakav događaj predstavlja veoma značajan verski ritual za Gurung narod.
Lokalni Nepalci koriste dva štapa bambusa po osam metara dugačka. Jedan služi za vađenje saća iz košnica, a drugi da ih drži na bezbednoj udaljenosti od stena i da drži korpu u koju se stavlja saće.
Iako je „lov na med“ postao manje-više uređen poslednjih godina, a lovci su profesionalci koji opslužuju po nekoliko sela tokom sezone, ovakav događaj predstavlja veoma značajan verski ritual za Gurung narod.
Pre svakog lova, ovca se žrtvuje kako bi se udovoljilo planinskim bogovima, a za one koji poginu tokom rituala se smatra da se nisu dovoljno molili.
Odgovorni lovci sakupljaju med i saće tokom proleća i jeseni i obavezno ostavljaju trećinu košnica netaknuto kako bi se populacija pčela obnovila do sledeće godine. Jesenji med se čuva za korišćenje, ali prolećni, koji se takođe zove i crveni med zbog intenzivne boje, postao je veoma popularan u Japanu, Kini i Koreji.
Odgovorni lovci sakupljaju med i saće tokom proleća i jeseni i obavezno ostavljaju trećinu košnica netaknuto kako bi se populacija pčela obnovila do sledeće godine. Jesenji med se čuva za korišćenje, ali prolećni, koji se takođe zove i crveni med zbog intenzivne boje, postao je veoma popularan u Japanu, Kini i Koreji.
Beskrupulozne agencije u želji za zaradom angažuju neke lovce da tokom cele godine sakupljaju med, što drastično remeti populaciju pčela. Zbog ovakve prakse, poslednjih godina pripadnici Gurung naroda sve manje meda sakupljaju. Nekada su od jesenjeg sakupljanja dobijali i do 50 galona meda, a sada tek 20.
„Gurung plemena su nekada posedovala ove litice. Ali zbog toliko novca koji je u igri, vlada daje određenu zemlju privatnim preduzetnicima u zakup, koji su došli da izvuku što više meda, čak i na uštrb populacije pčela“, objašnjava Njuvej.
„Gurung plemena su nekada posedovala ove litice. Ali zbog toliko novca koji je u igri, vlada daje određenu zemlju privatnim preduzetnicima u zakup, koji su došli da izvuku što više meda, čak i na uštrb populacije pčela“, objašnjava Njuvej.
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар