Veliki asteroid izgoreo iznad Atlantika

Asteroid je prošao daleko od obale Brazila oko 13:55 sati po lokalnom vremenu 6. februara. Dok je goreo, začula se eksplozija jednaka eksploziji 13.000 tona eksploziva. Radi se o snažnijoj eksploziji od one koja se dogodila iznad Čeljabinska u Rusiji 2013. godine.

Ipak ranija eksplozija je bila mnogo snažnija, jednaka eksploziji 500.000 tona eksploziva. Tada je bilo povređeno oko 1.000 ljudi, uglavnom zbog stakla slomljenih prozora.

Vatrena kugla iznad Atlantika je verovatno prošla neprimećeno, a u potpunosti je izgorela na 30 km iznad površine okeana i to 1.000 km od brazilske obale NASA je podatke objavila u svom izveštaju o vatrenim kuglama i bolidima.

Podaci pokazuju da oko 30 malih asteroida prečnika od 1 do 20 metara izgore u Zemljinoj atmosferi svake godine. S obzirom na to da je veća površina Zemlje prekrivena vodom, asteroidi padaju u okean, a ne u naseljena područja.

Izvor: 021

Pravo čudo: Britanka rodila blizance različite boje kože

Hana Jarker iz Sejla u Širem Mančesteru rodila je bliznakinje sa različitom bojom kože, što se, prema rečima lekara, dešava jednom u milion slučajeva.

“Bebe su bile identične kada su rođene, njihova koža bila je ružičasta.

Međutim, oko treće nedelje počele su sve više da se razlikuju, uključujući i boju njihovih očiju”, rekla je 20-godišnja Jarker za Sputnjik.

“Anaja tako sada ima svetle oči i put, dok je Mila nasledila tamniji ten od svog oca Kajla Armstronga, koji je mulat. I on i ja bili smo šokirani kada su bebe počele da se menjaju”, dodala je.

Za razliku od jednojajčanih blizanaca, koji se razvijaju iz istog oplođenog jajeta koje se deli na dve jednake celine, dvojajčani blizanci razvijaju se u odvojenim amniotskim kesama i preuzimaju različite gene od oba roditelja.

"Ljudi se uvek iznenade kada ih vide i počnu da pitaju razna pitanja poput ‘Da li su njih dve zaista sestre?’ ili ‘Da li su u srodstvu?’. Pojedini ljudi me čak pitaju da li su njih dve uopšte moja deca”, otkrila je Janrerova.

Izvor: B92

Izvor: B92

Izvor: B92

Srpska posla: Tužili priju, prijatelja i njihove goste jer su puno popili i pojeli na svadbi!

Sud presudio da se izmire i podele troškove postupka povedenog jer su nevestini roditelji tužili priju, prijatelja i njihove goste jer su na svadbi mnogo pojeli pečenja, sarmi i torti.

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu, posle nekoliko godina suđenja, okončan je postupak u kome su mladini roditelji tužili priju, prijatelja i njihove goste zbog "mnogo pojedenog pečenja, sarmi i torti"

- Bio sam presrećan kad mi je sin rekao da hoće da se ženi - započeo je u sudnici svoju priču mladoženjin otac Radovan D.

- Zabavljao se sa devojkom skoro dve godine i mislio sam, red je da se uzimaju.

Ona lepa, umiljata, mislio sam iz dobre kuće... Dogovori Radovan D. tako sa suprugom Jelenom da sinu naprave svadbu "da se pamti u selu".

Novca je bilo, oboje su radili skoro 30 godina u Nemačkoj. Radovan je taksirao, a Jelena radila u kuhinji.

- Nisam žalio para. Za svadbu 100 prasića, isto toliko jaganjaca, 50 teladi, 200 živine, 100 kila krompira, isto toliko luka... - ispričao je mladoženjin otac. - Tone piva, vina i rakije, desetine torti. Dogovorio sam i muziku sa tri pevačice. Odštampali smo i poslali pozivnice gostima. Budućoj snajki kupismo venčanicu i cipele baš iz Pariza, zlatnog nakita da je okitimo ko jelku.

Međutim, kako tvrdi, i pre nego što svadba dođe, mladini roditelji, koji su takođe bogati, nešto su "zatezali".

- Tvrdoglavi ljudi, neće šator, hoće kafanu. Neće pečenje, već roštilj. A posle došli i sve pojeli - priča Radovan.

- Primetio sam tad da je moja porodica bolje darivala kumove, starojka, članove mladine porodice nego što je to uradila suprotna strana.

Nije mi bilo pravo, ali moja Jelena zapela da ćutim. Na sudijino pitanje kako je na kraju došlo do sukoba između njega i prijatelja Žike, Radovan D. odgovori: - Smučio mi se i on i njegova žena, kumovi, svatovi.

Moji, brate, došli, igrali, pevali, nadavali para, a njegovi se stisli i samo jeli. Pa samo prija za ručak pojede četiri velike sarme i isto toliko parčadi pečenja, da ne pričam o kolačima i tortama. Žika jeo za trojicu, a ni ostali nisu zaostajali...

I sve bi to, kako Radovan D. veli, on i otrpeo, da se Žika, jednom prilikom u kafani, polupijan, nije hvalio kako je troškove svadbe podneo više on nego prijatelj.

- Lagao je! Ono što je dao za svadbu, on, njegova žena i svatovi odneli su u stomacima!

Ako hoćete, verujte mi na reč, zovite svedoke... - kaže Radovan. S druge strane, njegov prijatelj Žika u sudu je izjavio:

- Istina je da sam malo preterao u hvalisanju, ali nisam ja kriv što su Radovanovi svatovi žgoljavi, kilavi i slabi na jelu.

Moji su, brate, drugačiji. A da sam znao da će Radovan da me tuži zbog ića i pića na svadbi, jeo bih i pio još više! I nikada ne bih dao ćerku za onog njegovog žgoljavog sina.

Nego, zaljubila se deca, a i beba je bila na putu... Na kraju, sud presudi - prijatelji moraše da se izmire i rukuju u sudnici i zajednički podele troškove sudskog spora, kao što su i za svadbu.

Njihova deca su se samo jednom, i to držeći za ruku maloletnog sina, pojavila na suđenju kao svedoci.

Izjaviše kako ih je sramota roditelja koji se zbog sarmi i torti povlače po sudovima, kao i to da ne žele da učestvuju u njihovom prepucavanju, jer imaju srećan brak i sina.


Izvor: Večernje novosti

Biblijsko predskazanje? Sekao je drvo motornom testerom, a onda je potekao potok krvi!

 Da li je ovo još jedno Božije upozorenje?

Da li se momenat biblijskog predskazanja bliži: "Krv će kapati sa drveća, kamenje će progovoriti, narodi će biti zbunjeni, zvezde će promeniti kretanje"?

Često smo svedoci raznoraznih pojava koje se tumače kao nekakva predskazanja, od krvavih reka pa do raznih proroka koji prognoziraju "tamnu" budućnost.

Međutim, na Internetu se pojavio jedan potpuno neverovatan video snimak u kome čovek motornom testerom seče drvo koje izgleda kao da krvari. Zapravo scena je potpuno bizarna, jer bukvalno teče lokva krvi.

Da li je ovaj snimak neka vrsta montaže, ili nas Majka priroda ovakvim gestom želi upozoriti da čuvamo biljni svet, pogledajte pa sami procenite?

Ipak, ako se okrenemo nauci, postoji tvrdnja da je ovo takozvano "Bloodwood" drveće. Zapravo postoje dve varijante ovog drveća: "standardna krvava" koja rastu na jugu Afrike, i "krvava pustinjska" koja možemo naći u Australiji. Obe vrste imaju jedinstveni, tekući biljni sok crvene boje, koji neopisivo liči na krv.

Ova vrsta drveća se često koristila u domorodačkoj medicini za lečenje raznih bolesti, ali u moderna vremena, ovo drveće se ceni kao materijal za visokokvalitetnu stolariju koja se od njega izrađuje.


Izvor: Srbija danas

Ovih 7 stvari ne smete dopustiti drugima da vam rade: Petu sasecite u korenu!

Kad god imate posla s teškim ili prijateljski nastrojenim osobama, bitno je da zauzmete stav.

Ovo je vaš život. Možda ne možete kontrolisati sve što vam drugi rade, ali možete odlučiti da nećete stajati u nekom uglu „podvijena repa“! Možete odlučiti da njihova dela i postupci neće uticati na vaše srce i um. A, iznad svega, možete odlučiti pored koga ćete hodati sutra, a koga ćete ostaviti iza sebe danas. Idući stvari nemojte dozvoljati drugim ljudima da vam rade:

1. Ne dozvoljavajte drugima da vas uvlače u nepotrebne svađe

Nemojte nikada gubiti vreme pokušavajući da se objašnjavati ljudima koji su već nekoliko puta pokazali da nemaju razumevanja za vas.

Svoju inteligenciju i sopstvenu vrednost nikada nemojte definisati po broju svađa iz kojih ste izašli kao pobednik već po onome koliko puta ste rekli da svađa nije vredna vašeg vremena.

2. Ne dozvoljavajte drugima da vas uvuku u njihovu negativnost

Pozitivnost je izbor. Birajte mudro.

Budite dovoljno mudri da se udaljite od negativnosti koja vas okružuje, jer ona nikada nije vredna ni vas ni vaše dobrobiti.

3. Ne dozvoljavajte drugima da vas maltretiraju

Nasilničko ponašanje je pogrešan način ponašanja. Ne postoji sloboda na ovom svetu koja drugoj osobi garantuje pravo napada vašu ličnost.

Imajte na umu da niko nema moć učiniti da se osećate malima ukoliko mu vi to ne dopustite.

4. Ne dozvoljavajte prijateljima da budu neiskreni prema vama

Ako nisu iskreni onda vam i nisu pravi prijatelji. Ne možete birati krvne srodnike, ali prijatelje itekako možete.

Budite pravi prijatelj prema svima koji to zaslužuju, a samo prave i iskrene prijatelje držite uz sebe.

5. Ne dozvoljavajte jednim te istim ljudima da vas stalno lažu

Ako uhvatite nekoga u laži onda i progovorite!

Neki ljudi će pokušati da vas stalno lagati, kako bi ostvarili svoje lične interese.

Osoba koja vas laže nije dobra osoba. Distancirajte se od nje što pre!

6. Nemojte dozvoljavati ljudima da vas iskorišćavaju

Ponekad ljudi ne primećuju stvari koje radite za njih sve dok ih ne prestanete raditi. To nije u redu. Shvatite to.

Vi zaslužujete bolje! Vi zaslužujete ljude s kojima se možete smejati, ljude koji vas ne uzimaju zdravo za gotovo i ljude koji vas neće ostaviti na cedilu.
 
7. Nemojte dozvoliti drugima da vas uvere kako su promene loša stvar

Ono što ne možete promeniti obično promeni vas.

Promene se dešavaju s razlogom. Nosite se s njima.

To neće uvek biti lako, ali će se na kraju isplatiti.


Izvor: Dnevne

Niko ne može da objasni čudo: Svake godine misteriozni oblak spušta se na pravoslavni manastir na vrhu planine Tavor

Svake godine misteriozni oblak spušta se na pravoslavni manastir na vrhu planine Tavor, gde se Isus Hrist preobrazio pred apostolima, ali meteorolozi nemaju odgovor za to.

Sergej Mirov, koji u ime radne grupe Saborne bogoslovske komisije učestvuje u istraživanju ruskih i izraelskih meteorologa, kaže da su naučnici zaključili da takva magla ne može da se formira na tako suvom vazduhu i temperaturi.

Sergej Mirov: Naučnici kažu da takva magla ne može da se formira na tako suvom vazduhu i temperaturi 

Mirov kaže da se „blagosloveni oblak“ spušta samo na području pravoslavnog manastira. Tokom praznične službe nad vernicima se rasprši upadljiva sfera, „a zatim se oblak pojavi nad krstom crkve Preobraženja, koji potom raste u dimenzijama i spušta se na vernike prekrivajući ih i izlivajući na njih životvornu vlagu“.

Preobraženje Gospodnje

Interfaks podseća da je su Pavel Florenski, ruski akademik sa Ruske akademije prirodnih nauka i šef radne grupe o čudotvornim znacima, i njegov tim, uz pomoć savremene visokoprecizne opreme, istražili pojavu Svetog Ognja u crkvi Groba Gospodnjeg u Jerusalimu na Veliku subotu uoči Vaskrsa.

„Zaključak je jednostavan: pojava Ognja praćena je snažnim piezoelektričnim fenomenom u crkvi, slično onom koji se javlja tokom oluje sa grmljavinom, ali bez oluje. Dakle, to znači da se ovaj događaj može smatrati čudotvornim“, rekaoje Florenski.

Pavel Florenski: Ovaj događaj može da se smatra čudotvornim

Već u 4. veku carica Jelena Ravnoapostolna sagradila je hram u čast Preobraženja Gospoda na planini Tavor. Na kraju 11. veka krstaši su, pošto su pokorili nekadašnju jevrejsku provinciju Palestinu, pronašli nekoliko hramova i manastira na Tavoru i pretvorili ih u rimokatoličke. Pobedom Saracena nad Palestinom na kraju 12. veka svetinje na Tavoru bile su uništene. Dugo je ova sveta planina bila nenaseljena, i samo su na dan Preobraženja pravoslavci i katolici obavljali crkvene službe na ruševinama hramova.

Oblak se spusti na pravoslavni Hram Preobraženja Gospodnjeg na Tavoru 

Godine 1849. patrijarh Kiril II Jerusalimski počeo je da se zalaže za dobijanje dozvole od turske vlade da se izgradi hram na Tavoru. Odluka je sprovedena tek 1860. godine, kada je hram izgrađen na ruševinama drevne grčke crkve. Iznad vrata hrama nalazi se natpis na grčkom jeziku: „Na drevnim ruševinama na planini Tavor sagrađen je sveti hram posvećen Preobraženju Gospoda i Spasa našega. Hram je izgrađen pod okriljem patrijarha Kirila II Jerusalimskog, a o trošku bratstva svetog Groba Gospodnjeg.“

U Rusiji se takođe nalazi spomen na slavno Preobraženje Gospoda na planini Tavor. U moskovskoj crkvi Svih žalosnih i u crkvi u selu Novospaskij (Dedenevo, moskovska provincija) čuva se davno doneto kamenje s Tavora.

Izvor: Vesti online

Kupio je napuštenu farmu: Kada je razvalio zavarena vrata ogromnog ambara, šokirao se!

Jedan čovek iz Njujorka otišao je u penziju. Želeo je da svoj novac iskoristi mudro i odlučio je da kupi kuću i nekoliko hektara zemlje u Portugalu.

Skromna farma bila je prazna 15 godina. Vlasnik i njegova žena su umrli i nije bilo naslednika. Kuća je prodata za plaćanje poreza. Bilo je nekoliko zainteresovanih kupaca, ali veliki ambar imao je zatvorena čelična vrata koja su bila čvrsto zavarena. Niko nije želeo da ide u dodatni trošak kako bi video šta ima unutra, a nije bio i neki u odnosu na imovinu. Tako da niko nije dao ponudu za to mesto.

Čovek iz Njujorka kupio je imanje u pola cene, preselio se i spremao da sruši ceo ambar. Radoznalost ga je ubijala. On i njegova žena kupili su svu moguću opremu kako bi rasekli vrata i videli šta ima unutra.

Šta je našao unutra?

Fiat kabriolet, Ford Cortina MKII, Mercedes Benz 180/190, Lotus Super 7 serija IV, Lotus Elan FHC, Opel GT, Alfa Bertone, neke predratne stvari, američke barže iz 70-ih, Austin A40 Somerset i bezbroj redova automobila!

Izvor: Vesti online

Fotografija koja je obišla svet: Mališan je optužen da je veštac, a ona ga je spasila

Anja Rigner Loven, Dankinja koja nekoliko godina pomaže deci u Nigeriji, na svom Fejsbuk profilu objavila je fotografiju koja je dirnula ljude širom sveta.

Na fotografiji koja je ovih dana obišla svet, a koja je postavljena u januaru, vidi se izgladneli, mršavi, nigerijski dečak kojeg ona poji vodom iz flaše.

Kako je objasnila, dečak ima samo dve godine, i nakon što je optužen da je veštac, izbačen je na ulicu, gde je osam meseci bio primoran da živi od ostataka hrane.

Mališan, kojem je kasnije dato ime Houp (Nada) pronađen je u veoma lošem stanju, praktično na korak do smrti, a njegovo telo bilo je prekriveno crvima.

Nakon što ga je uočila, dala mu vodu i hranu, Anja je dečaka umotala u ćebe i odnela u najbližu bolnicu, gde mu je ukazana pomoć i data krv kako bi se što pre oporavio.

“Njegovo stanje sada je stabilno. Sam uzima hranu i dobro reaguje na terapiju koja mu se daje”, napisala je Anja, dodajući da je se "snažni, mali dečak" čak i igra sa njenim sinom.

Anja se inače nalazi na čelu fondacije koja pomaže deci u Nigeriji. Samo dan nakon što je na Internetu zatražila pomoć za lečenje dečaka, dobila je milion dolara donacija.

“Sa tim novcem ne samo da ćemo Houpu pružiti najbolju negu već ćemo napraviti bolnicu i sačuvati mnogo dece od torture”, napisala je ona.

Inače, na stotine dece u Nigeriji bude prepušteno samo sebi nakon što budu optuženi da su vešci.

Izvor: Bulevar b92

Kad Majkl Džekson reguliše saobraćaj

Njegovo ime je Ranđit Sing i on svoj posao saobraćajnog policajca na prometnoj raskrsnici u komercijalnom centru Indora u indijskoj državi Madja Pradeš obavlja sa puno ljubavi i posvećenosti. Sugrađani ga obožavaju, a on tvrdi da svoj moonwalk na raskrsnici izvodi kao deo strategije policijske efikasnosti.

„Umesto da se okrenem i vratim nazad, ja koristim mesečeve korake (moonwalk) korake da zabavim učesnike u saobraćaju. Na taj način ih navodim da poštuju pravila.”

Da je veliki fan Majkla Džeksona, besmrtne pop ikone koja je proslavila ovaj korak u plesu, nije potrebno naglašavati. Pored karakterističnog koraka unazad, Ranđit je usavršio posebnu plesnu koreografiju koju svakodnevno izvodi na prometnoj saobraćajnici dok istovremeno obavlja svoj posao. Izvesno je da i sam doprinosi prometu, jer mnogi biraju baš ovu rutu da bi ga videli i sebi ulepšali dan. Njegov performans je najbolji lek za nervozu i haos, koji su neizbežni na indijskim gradskim ulicama. Ima ogroman broj pratilaca na Fejsbuku i redovno gostuje u televizijskim emisijama. Na ulicama Indora je već 6 godina i čini se da je kombinujući ljubav prema plesu i svoj posao pronašao sjajan način da se odbrani od stresa usred haotičnog okruženja.

„Čovek treba da ostavi svoj pečat u svemu što radi. Ja to činim dok uređujem saobraćaj na putu”, rekao je jednostavno policajac Sing.

Pored brojnih obožavalaca među sugrađanima, Ranđit Sing uživa i veliko poštovanje kolega. Mnogi mladi policajci su izjavili da su još tokom školovanja dolazili da vide neobičnog Ranđita, a neki od njih priznaju da sada pokušavaju da kopiraju njegov stil na raskrsnicama na kojima rade.

Ranđit Sing je dobitnik 42 nagrade i 10 priznanja koja su mu dodelile lokalna samouprava i mnoge privatne organizacije. Svi se slažu da su njegova energija i stil jedinstveni i neponovljivi.

Izvor: Medias

Ovo je najokrutniji komunistički zatvor na svetu: U njemu zatvorenici nisu smeli da leže i pričaju

Ramnicu Sarat je komunistički zatvor u Rumuniji koji je važio za jedan od najbrutalnijih i najokrutnijih. On je bio mesto na koje su po kazni išli svi koji bi se usprotivili vladajućem režimu. Tamo ih je čekalo mučenje koje je za cilj imalo da im “izbije liberalne ideje”.

Radnici u zatvoru birani su iz redova komunističke partije i svi su imali isti zadatak, koji su napismeno dobijali od direktora zatvora: sve izdajnike, konspiratore, sabotere i neprijatelje treba naterati da “pišaju krv”.

Svim zatvorenicima je bilo strogo zabranjeno da napuštaju ćeliju, osim kada im je naređeno. Medicinsku pomoć su dobijali u retkim situacijama, a čuvarima je strogo zabranjeno bilo da pokazuju bilo kakve znakove humanosti.

Dan im je počinjao u pet sati ujutru, a završavao se u 22 časova. U tom periodu, zatvorenici nisu smeli da leže na krevetima, već su morali da stoje uspravno ili da sede na stolici u ćeliji okrenuti ka vratima kako bi ih čuvari kontrolisali.

Takođe, oni nisu smeli da prilaze prozorima ili da razgovaraju međusobno jedni sa drugima. Ukoliko bi ih posetio lekar ili čuvar, oni bi morali da se okrenu ka zidu i odgovore samo na postavljeno pitanje.

Na krevetu u samici nije bilo dušeka, pa su zatvorenici spavali samo na okviru kreveta, a bile su im prepolovljene dnevne porcije hrane.

Za hranu su zatvorenici dobijali uglavnom bistru supu, kupus, krompire i ponekad grašak. Obroci nisu imali više od 600 kalorija dnevno, čime se zapravo išlo na izgladnjivanje.

Izvor: Telegraf

Zabranjeno dalje istraživanje: Tajne džinova i Ledene odaje u Rumuniji

Rudnik Rozija Montana je mesto na kom je pronađeno mnoštvo otkrića od kojih je najinteresantniji skelet dugačak 10 metara koji je otkriven 1976. godine.

Pre oko 5.500 godina u tom regionu je sagrađena i podzemna odaja od strane Agatirza. Grupa geologa je 2012. godine pratila zlatnu žilu do tog mesta. Oni su kopali dok nisu došli do same odaje.

Na njihovo veliko iznenađenje, pronašli su nadgrobni spomenik koji nije bio napravljen od običnog kamena.

Geolozi su uzeli uzorak, a laboratorijski rezultati su pokazali da je spomenik napravljen od 55% zlatne prašine od 50 karata, 15% granitne prašine i 30% volframa. Takođe, analiza je otkrila da je spomenik napravljen pomoću tehnologije kakva danas još nije otkrivena.

Ledena odaja

Čuvena podzemna odaja poznata kao „Ledena odaja“ ili „Odaja 13“, mesto je gde je pronađeno ovo neverovatno otkriće i nalazi se ispod sela Korneja. Brojna otkrića su napravljena na ovom mestu 1976. godine, ali su označena kao neobična i šokantna za to vreme, te je odaja kasnije zatvorena.

Spomenik nije bio jedina neobična stvar pronađena u odaji. Bio je tamo i džinovski skelet dugačak 10 metara. Div je tamo zakopan nakon smrti, pošto su mu noge skupljene sa strane. S obzirom na nedostatak adekvatne opreme za analizu skeleta, on je poslat u Moskvu. Međutim, od tada se nije čulo ništa o njemu.

Što se tiče spomenika, nova serija istraživanja je planirana za 2012. godinu. On je ponovo iskopan i izvršena su merenja koja su pokazala da je širok 6 metara, dugačak 12 metara i visok 3 metra.

Teži gorovo 1.700 tona i sadrži oko 900 tona čistog zlata. Radi poređenja, rudari bi morali da rade preko 20 godina da bi iskopali toliku količinu zlata. Poslednje što se zna o spomeniku jeste da je isečen na 80 manjih delova kako bi mogao lakše da se prenese, ali je nepoznato gde je poslat.

Jedan od arheologa koji je radio u Odaji 13 je poslao niz fotografija spomenika jednom paleolingvisti. On je uočio smaragdni bareljef duž čitave površine artefakta.

Tekst je napisan u tri paralelna reda, počevši od gornjeg levog ugla i spuštajući se dijagonalno, formirajući spiralu oko vučije glave i završavajući se u donjem desnom uglu.

Paleolingvista veruje da je u pitanju pelasgijski zapis i da ovakav pronalazak ima veliku kulturološku i istorijsku vrednost. Ipak, spomenik je i pored toga isečen i istopljen. Država je dobila 19 delova spomenika, odnosno 31%, prema lokalnom ugovoru o ekstrakciji zlata.

Podizanjem spomenika je otkriven ulaz u jednu jamu. Ta jama duboka 4 metra je sadržala spiralno stepenište koje se spušta nadole i mlečnoljubičastu svetlost koja je dopirala iznutra.

Daljom istragom je utvrđeno da su stepenici isečeni pomoću lasera, a niko nije uspeo da utvrdi izvor ljubičastog svetla.

Paleolingvista je jedini bio dovoljno hrabar da siđe u jamu, ali se nikada nije vratio iz nje.

Vojska je kasnije zacementirala jamu i ulaz u Odaju 13. Oni koji su se našli u odaji su primorani da potpišu sporazume po kojima nikada neće progovoriti o onome što se nalazi u odaji, a jama iza spomenika je ostala večna misterija.

Rumunske legende o divovima

Zavisno od regiona Rumunije iz kojeg legende potiču, postoje različita imena za divove. Na primer, u oblasti Boziorul ih zovu „tartari“. U planini Buzauluj u Skajeniju su pronađeni veoma visoki skeleti od preko 2,4 metra.

Znajući za lokalne legende, ljudi iz oblasti su odmah pomislili na tartare. Prema jednoj od legendi, planinska formacija poznata kao „Stubovi Tainite“ je napravljena od strane tih divova u prošlosti. Smatra se da su isti ti divovi napravili dve podzemne odaje ispod planine.

Sa planine Tainita se može videti čudna formacija koja podseća na niz kamenih stolica. Pošto se nalaze veoma visoko i na nedostupnom mestu, lokalci veruju da su ih tartari napravili kako bi sedeli na njima dok bi se sastajali.

Prema jednoj legendi iz okruga Hateg, postojale su dve žene divovi koje su sagradile gradove u Devi i na vrhu Oštećene planine. Priča se da je ona koja je sagradila grad u Devi shvatila da je onaj drugi grad mnogo lepši, te da je iz besa bacila plug na grad i oštetila vrh planine. Tako je planina dobila ime.

U regionima poput Teleormana, Đurđua i južne Muntenje, divovi su poznati kao „džidovi“. Postoji lokalna legenda koja govori o heroju Novaku koji se borio protiv džidova.

Kada je div pobeđen, on je pokušao da pobegne i da se spasi, ali je usput ostavio trag u zemlji koji je od tada poznat kao Novakova brazda. U tom regionu ima još nekih formacija za koje lokalci veruju da su ih sagradili divovi.

Džinovska otkrića u Rumuniji

U regionu Đurđu su napravljena brojna arheološka otkrića. Na primer, u Argedavi je kralj Burebista sagradio svoj prvi grad (pre nego što je ujedinio Dačane u toj oblasti). Međutim, mnogo je interesantnije otkriće iz perioda između 1940. i 1950. godine. Arheolozi su tada iskopali 80 čovekolikih skeleta koji su bili visoki 4-5 metara.

Ovakvi džinovski skeleti su pronađeni i u drugim delovima države, kao na primer u Pantelimonu u Lebadi.

Slična otkrića su napravljena i u Plovragi, u Setateni, blizu manastira Crni princ, ali i u planini Bučegi, gde su pronađeni ogromni podzemni tuneli.

Dakle, skeleti divova su pronađeni svuda po Rumuniji.

Veruje se da se njihov glavni dom nalazio u Maramuresu, u Tvrđavi Oncesti. U Argedavi je pronađeno bar 80 skeleta divova visine preko 5 metara. Iako veliki broj ovih otkrića iznenadno „nestane“ odmah nakon toga, ima još jako puno neiskopanih skeleta rumunskih divova.


Izvor: Webtribune

Ovo je jedina država na svetu kojoj je više stalo do sreće nego do politike: Upoznajte Butan!

Butan je jedina zemlja na svetu u kojoj je vlast uverena da je sreća najvažniji cilj kojem teži celo stanovništvo. Koliko im je to važno, govori podatak da je pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava.

Iz tog razloga se, svakoj osobi u zemlji u sklopu popisa stanovništva, između ostalog, postavlja i pitanje "jeste li srećni?"

U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

U Butanu ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda. Umesto toga, za blagostanja u zemlji koristi se drugačiji indikator – bruto nacionalna sreća.

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma.

Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Stoga, sreća se smatra glavnim prioritetom nacionalne politike. Vlada Butana čak je osnovala i Ministarstvo sreće, koje do sada nije imala ni jedna zemlja na svetu.

Butan, koji je prema svim pokazateljima uistinu jedinstveno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Za ovo je zaslužna činjenica da do sada nisu iskusili ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Njihov zakon brani ubijanje životinja tako da su većina stanovnika vegetarijanci. Takođe je zabranjen uvoz pesticida što znači da poljoprivredni proizvodi uopšte ne sadrže štetne sastojke.

Još jedan zanimljiv aspekt života u Butanu je da se šume ne seku – stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Središnji i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni – ta područja su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom.

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu.

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

Butan je uspeo da zadrži većinu svog prirodnog bogatstva iz vrlo jednostavnih razloga: lov je zabranjen, a krčenja šuma gotovo i nema. Ovo kraljevstvo (parlamentarna monarhija) proizvodi dovoljno da samo sebe izdržava.

Kralj i kraljica Butana

Izvor: Stil

U najužoj ulici na svetu prolaz pešaka reguliše semafor

U srcu najstarije četvrti Praga, istorijske Male Strane, nalazi se ulica tako uska da dve osobe ne mogu da se mimoiđu.

Ulica se zove Vinarna Čertovka i zapravo je prolaz širok 50 cm i dug oko 10 metara. Nakazi se u blizini Karlovog mosta. Deo ulice zauzimaju stepenice koje vode od ulice Luzickeho seminare do restorana Čertovka na kraju Čertovka kanala.

Za lakše kretanje pešaka, a pomalo i kao atrakcija, na oba kraja ulice je postavljen semafor koji signalizira kada je prolaz slobodan, a kada se u njemu nalazi pešak. Najveći broj prolaznika kroz ovu ulicu su turisti, koji jednako uživaju u fotografisanju slobodnog prolaza, kao i situacija kad se „saobraćaj zaguši”.

Jedna od neprijatnijih situacija se desila pre nekoliko godina, kada je korpulentni nemački turista poželeo da ruča baš u restoranu Čertovka i tom prilikom se zaglavio u ulici. Osoblje restorana je pokušalo da mu pomogne gurajući ga u pravcu iz kog je došao, ali nisu uspeli sve dok nisu doneli sapun i „podmazali” nesrećnika koji je morao da odustane od ručka u kultnom restoranu.

Izvor: Medias

Hodajuće palme, mit u koji je ceo svet poverovao

Nedavno objavljeni članak na sajtu BBC-a o hodajućim stablima palme koja raste u srcu rezervata Sumako Biosfera u blizini ekvadorske prestonice Kito preneli su svi svetski mediji. Tvrdnje da se stabla palme kreću pomoću svog korenja zvučale su neverovatno, ali su bile podržane svedočenjima priznatih naučnika.

Uostalom, narodno ime palme Socratea exorrhiza, hodajuće palme, sve je govorilo. Bizarna ideja da je ovo stablo razvilo jedinstvenu sposobnost kretanja nastala je zbog činjenice da naučnici nisu uspevali da objasne specifičan izgled njenog korenja, nalik štulama. Palma koja raste u Centralnoj i Južnoj Americi pušta karakteristično dugo i snažno korenje iznad zemlje.

Začetnik ideje koja je masovno prihvaćena i u naučnim krugovima bio je Džon H. Brodli, koji je 1980. godine postavio teoriju da su ove palme razvile sposobnost da se pomere sa mesta gde su proklijale ukoliko starije stablo padne na mladicu i obori je. Brodli je smatrao da je ovo udaljavanje od prepreka, koje su najveća pretnja mladim sadnicama, jedinstvena veština preživljavanja.

Decenijama su turistički vodiči u kišnim šumama objašnjavali turistima da ovo drveće hoda, tako što pušta svoje korenje u pravcu u kojem želi da ide, najčešće iz senke na mesta koja su dobro izložena Suncu. Napušteno korenje se, govorili su, postepeno suši i tako forsira stablo da se kreće u pravcu novog korenja. Verovalo se da ovaj proces traje nekoliko godina, dok je slovački paleobiolog Peter Vrsanski tvrdio da se drveće kreće brzinom od čak nekoliko centimetara na dan.

Čini se da je ceo svet bio do te mere kontaminiran Tolkinovim Gospodarima prstenova, da je poverovao u ovu priču o šumskoj trci za najbolje mesto pod Suncem. Nažalost, priča o drveću koje hoda je samo mit.

Prva istraživanja koja su opovrgla tvrdnje o hodajućem drveću objavio je 2005. godine biolog Gerardo Avalos, direktor Centra za studije održivog razvoja na Kostarici i stručnjak za palmu Socratea exorrhiza. Detaljna studija je pokazala je da se drveće ne kreće, iz prostog razloga jer se korenje ne pomera. Istina je da delovi korenskog sistema odumiru i novi se rađaju, ali stablo ne menja svoje mesto.

Zapravo je sasvim suprotno. Ovo čudno korenje održava stabilnost drveta koje raste u močvarnim predelima gde je povećana erozija tla. Korenje nalik štulama zaista obezbeđuje više sunčeve svetlosti palmama, ali ne tako što ih šeta po šumi, već što im daje mogućnost da rastu u visinu bez povećanja obima stabla, što bi bilo neophodno kod klasičnog korenskog sistema.

Izvor: Medias