Sud presudio da se izmire i podele troškove postupka povedenog jer su nevestini roditelji tužili priju, prijatelja i njihove goste jer su na svadbi mnogo pojeli pečenja, sarmi i torti.
U Prvom osnovnom sudu u Beogradu, posle nekoliko godina suđenja, okončan je postupak u kome su mladini roditelji tužili priju, prijatelja i njihove goste zbog "mnogo pojedenog pečenja, sarmi i torti"
- Bio sam presrećan kad mi je sin rekao da hoće da se ženi - započeo je u sudnici svoju priču mladoženjin otac Radovan D.
- Zabavljao se sa devojkom skoro dve godine i mislio sam, red je da se uzimaju.
Ona lepa, umiljata, mislio sam iz dobre kuće... Dogovori Radovan D. tako sa suprugom Jelenom da sinu naprave svadbu "da se pamti u selu".
Novca je bilo, oboje su radili skoro 30 godina u Nemačkoj. Radovan je taksirao, a Jelena radila u kuhinji.
- Nisam žalio para. Za svadbu 100 prasića, isto toliko jaganjaca, 50 teladi, 200 živine, 100 kila krompira, isto toliko luka... - ispričao je mladoženjin otac. - Tone piva, vina i rakije, desetine torti. Dogovorio sam i muziku sa tri pevačice. Odštampali smo i poslali pozivnice gostima. Budućoj snajki kupismo venčanicu i cipele baš iz Pariza, zlatnog nakita da je okitimo ko jelku.
Međutim, kako tvrdi, i pre nego što svadba dođe, mladini roditelji, koji su takođe bogati, nešto su "zatezali".
- Tvrdoglavi ljudi, neće šator, hoće kafanu. Neće pečenje, već roštilj. A posle došli i sve pojeli - priča Radovan.
- Primetio sam tad da je moja porodica bolje darivala kumove, starojka, članove mladine porodice nego što je to uradila suprotna strana.
Nije mi bilo pravo, ali moja Jelena zapela da ćutim. Na sudijino pitanje kako je na kraju došlo do sukoba između njega i prijatelja Žike, Radovan D. odgovori: - Smučio mi se i on i njegova žena, kumovi, svatovi.
Moji, brate, došli, igrali, pevali, nadavali para, a njegovi se stisli i samo jeli. Pa samo prija za ručak pojede četiri velike sarme i isto toliko parčadi pečenja, da ne pričam o kolačima i tortama. Žika jeo za trojicu, a ni ostali nisu zaostajali...
I sve bi to, kako Radovan D. veli, on i otrpeo, da se Žika, jednom prilikom u kafani, polupijan, nije hvalio kako je troškove svadbe podneo više on nego prijatelj.
- Lagao je! Ono što je dao za svadbu, on, njegova žena i svatovi odneli su u stomacima!
Ako hoćete, verujte mi na reč, zovite svedoke... - kaže Radovan. S druge strane, njegov prijatelj Žika u sudu je izjavio:
- Istina je da sam malo preterao u hvalisanju, ali nisam ja kriv što su Radovanovi svatovi žgoljavi, kilavi i slabi na jelu.
Moji su, brate, drugačiji. A da sam znao da će Radovan da me tuži zbog ića i pića na svadbi, jeo bih i pio još više! I nikada ne bih dao ćerku za onog njegovog žgoljavog sina.
Nego, zaljubila se deca, a i beba je bila na putu... Na kraju, sud presudi - prijatelji moraše da se izmire i rukuju u sudnici i zajednički podele troškove sudskog spora, kao što su i za svadbu.
Njihova deca su se samo jednom, i to držeći za ruku maloletnog sina, pojavila na suđenju kao svedoci.
Izjaviše kako ih je sramota roditelja koji se zbog sarmi i torti povlače po sudovima, kao i to da ne žele da učestvuju u njihovom prepucavanju, jer imaju srećan brak i sina.
Izvor: Večernje novosti
Нема коментара:
Постави коментар