Blago onom ko je oženi: Šta ova mala radi na motoru je prosto neverovatno!

Kada spomenete u istoj rečenici devojke i motore, verovatno vam padne na pamet recimo neki sajam, gde one rade kao hostese.

Međutim, neke cice koje zanimaju motori su mnogo više od lepuškastog lica, što ova mlada dama i te kako dokazuje.

Istina, ne možemo da tvrdimo da je ko zna koliko lepa s obzirom da nosi kacigu, ali to uopšte nije ni bitno jer je u našim očima trenutno kraljica.

Pogledajte snimak pa ćete razumeti i zašto:

Izvor: Srbija danas

Osvojio 3.000 dinara na kladionici, pa ženi celu noć puštao pesmu "Gde si bila kad sam bio niko": Reagovala policija!

Stanovnici sarajevskog naselja Mojmilo su prijavili policiji komšiju R. B., iz čije kuće se čula glasna muzika od 20 do 01 sat iza ponoći.

Odmah po dolasku na lice mesta, policijska patrola je jasno i glasno čula kako se iz njegove kuće čuje jedna od najpoznatijih pesama Dejana Matića  "Gde si bila kad sam bio niko",te su pozvonili, zamolili gospodina da smanji muziku i pitali ga čemu tolika galama, na šta je on odgovorio da svojoj supruzi pušta namerno baš tu pesmu, jer je osvojio 3.000 dinara (50 KM) na kladionici, pošto mu ona već mesecima zvoca kako nikad ne dobije ni marke.

Žena je zatečena u prilično čudnom stanju kako gleda u zid, ali nepovređena, dok je on nastavio da peva uporedo sa pesmom koja se u trenutku dok su policajci bili u kući, čula ali tiho, sa zvučnika.

Nakon upozorenja da će, ako budu morali doći još jednom, tada morati da mu pišu kaznu, policajci su se udaljili sa lica mesta, a jedan od  prvih komšija je javio da se sad čuje, ali malo tiše, pesma Mitra Mirića “Ne može nam niko ništa jači smo od sudbine”.

*Ova priča kruži po bosanskim portalima i najverovatnije je izmišljena.


Izvor: Srbija danas

Dva Francuza preko Lamanša podmornicom na pedale

Dva francuska inženjera krenula su u petak popodne preko Lamanša podmornicom na pedale, koju su sami projektovali i izgradili, objavio je njihov tim za podršku uz fotografije iz britanske luke Plimut.

Njihovo putovanje do 250 kilometara udaljenog francuskog mesta Sen Malo trajaće čitavih sedam dana, do petka, 12. avgusta. Antoan Delafarg (34) i Mišel d'Lagar (35), ljubitelji sporta i prirode, smenjivaće se u okretanju pedala podmornice koja plovi brzinom od tri kilometra na sat, a kažu da može zaroniti do dubine od čak 100 metara.

Njihov podvig nazvan "Riba pilot" se može pratiti i na sajtu MarineTraffic koji u realnom vremenu identifikuje pozicije i prati kretanje brodova, te i dva broda koji prate dvojicu podmorničara.

Pored sportskog dostignuća, cilj dvojice inženjera je da "istraže Kanal i donesu slike koje će ukazati na izazove održivog upravljanja".

Ova dva inženjera koji kažu da imaju iskustva u naftnoj industriji, tvrde da "izbliza poznaju sve veće teškoće pri vađenju fosilnih goriva i pri upravljanju njegovim uticajem na životnu sredinu".

Dostojan romana Žila Verna, njihov izazov je tehnički. Oni kažu da su izgradili "prvu podmornicu na ljudski pogon" i da su stavili akcenat na njene "hidrodinamičke performanse", ali priznaju da će "greške u dizajnu platiti svojim znojem".

Dvojica avanturista su ponijela dehidrirane obroke, imaju rezervu od 200 kilograma kiseonika i 200 litara vode.


Izvor: Nezavisne

Ženski Indijana Džons: Devojka surfuje tokom erupcije

Avanturistkinja Alison Til često svojim podvizima izaziva sudbinu, i baš zna da uživa u tome.

Devojka koju je "Tajm" nazvao ženskim Indijanom Džons odlučila je ovog puta da se poigra ni manje ni više nego s "eruptirajućim" vulkanom.

Naime ona je uzela dasku za surfanje i krenula da uživa u moru i to u podnožju vulkana Kilauea na Havajima. Ništa ne bi bilo čudno da baš u tim trenucima vulkan nije "bljuvao" lavu na sve strane.

U svakom slučaju, ovoj hrabroj surferki se, na sreću, ništa nije dogodilo, a sudeći po njenim izrazima lica ona je baš uživala u ovoj avanturi.

Izvor: Nezavisne

Neverovatna genetika: Da li ste znali – šta nasleđujemo od mame, a šta od tate

Da li ste znali da se izrazito upečatljive crte kao što je veliki nos, prenose sa jedne na drugu generaciju?

Isto je i sa velikim ušima, koje se u najvećem broju slučajeva nasleđuju od oca, dok za veliki nožni palac možemo da zahvalimo majci, ističu genetičari.

Da devojčice češće liče na očeve a sinovi na majke, delimično ima naučno uporište.

Dečaci od majke nasleđuju samo jedan iks hromozom, bogat „naslednim materijalom“ koji određuje fizički izgled, dok je očev iks hromozom siromašan takvim genima.

Kod devojčica je situacija potpuno obrnuta.

One dobijaju po jedan iks hromozom od oba roditelja bogat genima za određivanje fizičkog izgleda, koji im omogućavaju podjednake šanse da liče i na oca i na majku.

Boja očiju takođe zavisi od kombinacije gena. Međutim, tu postoji jedna zakonitost po kojoj je nemoguće da roditelji sa izrazito tamnim očima dobiju plavooko dete.

Za razliku od njih, osobe sa smeđom kosom i očima mogu da dobiju potomka sa plavim okicama, mada su češći drugačiji primeri.

Ljudi svetle kose i očiju najčešće imaju plavooke ili zelenooke naslednike.

Boja kose takođe zavisi od genetske kombinatorike, pa tako, ukoliko su oba roditelja svetlokosa i dete će naslediti svetlu nijansu.

Ako jedan roditelj ima tamnu a drugi svetlu kosu, dete će biti tamnokoso ili će dobiti „srednju“ nijansu.

A, ako jedan od roditelja ima kovrdžavu kosu, velika je verovatnoća da i dete ima takvu kosu.


Izvor: Novosti

Put u onostrano: Ispovest 8 ljudi koji su umrli i vratili se u život

Smrt je nepoznanica i nikad neće biti egzaktnih saznanja šta se dešava sa umom i dušom nakon gašenja života, ali postoje svedočanstva ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Dok neki smatraju da su u pitanju halucinacije, drugi tvrde da su autentična.

1. Meni je to bilo kao da sam pao u duboki san. U njemu je sve izgledalo svetlo i šareno, osećaj kao da traje satima, ali kad sam se vratio ispalo je da sam bio mrtav manje od 3 minuta. Radnje ili konkretnih stvari iz sna se nisam sećao, samo osećaja. Ništa od toga nije imalo smisla, ali osećao sam mir, gotovo optimističan mir. Kad sam se vratio sve mi zvučalo kao da sam usred gomile ljudi. To je trajalo par sekundi, a onda sam shvatio da sam se probudio u potpuno tihoj sobi. Povratio mi se i vid. Sve je bilo usporeno, kao kad upalite onaj stari televizor, pa treba vremena da se slika stabilizuje. U početku je sve tamno i mutno, a zatim sve svetlije i izoštrenije. tada sam primetio da mi je celo telo utrnulo od vrata naniže, ali se osećaj u dlanovima i stopalima vratćao, toplota se širila iz središta tela ka ekstremitetima. Bio sam jako zbunjen i dezorijentisan. Bilo mi je teško da se setim šta sam radio pre nego što sam umro, čak i ko su ljudi koji stoje oko mene, a pogotovo gde se nalazim. Posle 5 minuta sve se vratilo u normalu, osim ludačke, bubnjajuće glavobolje.

2. Moj mlađi brat ima dijabetes, tip 1 i kad je imao oko 10 godina pao je u hipoglikemijski šok. Sećam se da je grupa bolničara trčala uz stepenice i a neko govori „Napad je prestao, ali nema pulsa“. Uneli su ga u Hitnu i odjurili, a mojim roditeljima su u bolnici rekli da je pravo čudo što su uspeli da ga ožive na putu do bolnice. Kad sam ga posetila, pitala sam ga kakav je bio osećaj, na šta mi je on odgovorio: „Sve je počelo da mi zvuči glasnije i glasnije, dok odjednom nije počelo da bledi pa sam plutao na jednom od onih naduvanih jastuka iz akvaparka, sam, bez igde ikoga. I bilo je lepo. Jel možemo da odemo tamo kad me puste odavde?“

3. Nije bilo nikakvog uzbuđenja, straha ili borbe, zapravo nisam uopšte bio svestan šta se događa. Samo nekako sklizneš u san i izblediš iz postojanja. Sve je nekako nestvarno, kao da postoji, ali ne postoji. Kao da isovremeno znaš da nešto nije u redu, ali ti iz nekog razloga to nije bitno. Znate li onaj osećaj kad sanjate da ste budni, da ste se probudili, ustali, oprali zube, doručkovali, a onda se odjednom zaista probudite i shvatite da ste još u krevetu, ali totalno dezorijentisani i zbunjeni? Povratak je nalik tome, znaš da je sve još pre sekundu bilo skroz drugačije i teško je objasniti ili shvatiti šta i kako. Kao da je sve oko tebe stvarno, ali ipak nisi sto odsto siguran da si u pravoj stvarnosti.

4. Pre dve godine bio sam klinički mrtav 8 minuta, rekli su mi da je to bila posledica predoziranja heroinom. Osećaj je bio prijatan, ali to je možda bila posledica činjenice da sam bio baš odrađen, međutim u isto vreme bilo je i jezivo. Imao sam osećaj da više nemam ni jedne jedine brige na svetu. Srce je kucalo kao ludo, sav sam se oznojio i sve mi je delovalo kao ubrzan snimak. Sećam se kako je neko u hitnoj uzviknuo „Gubimo ga!“, taman pre nego što sam umro. Poslednji put sam izdahnuo i samo mirno nestao. Kad sam se probudio u bolnici, prošlo je već nekoliko sati, sve mi se vrtelo. Bio sam užasno zbunjen i dezorijentisan, nisam dobro video do sledećeg dana. Sve u svemu nije bilo baš toliko strašno, ali nikomene bih poželeo slično iskustvo. I, naravno, više ne konzumiram heroin.

5. Osećao sam se kao da padam. Samo beskrajno padanje, iako sam već ležao na tlu. Sledeće sekunde kao da sam se probudio. Bolničari oko mene, mama i prijatelj. Kad su me oživeli, imao sam utisak da sam se samo probudio, kao i svaki drugi dan. Nije to bilo baš ugodno dremanje, više kao onih us***ih 10 minuta, posle kojih ne znaš ni gde si, ni ko si, ni koji je dan.

6. Osećaj je kao da zaspiš. Osetiš tamu kako se približava, ali ne na neki zastrašujuć način, nisi baš potpuno svestan šta se događa i onda odjednom, samo tako, nema te više, a nisi shvatio da si otišao. Ako se probudiš, sve ti je mutno i zbunjujuće.

7. Imaš osećaj da toneš u najdublji san u životu (što je i istina), a kad se budiš zbunjen si do bola i uopšte nemaš pojma što se događa, samo vidiš da su svi užasno zabrinuti za tebe. Uhvati te nervoza, uplašiš se jer ne shvataš šta, kako i zašto, ali ipak na neki način to ne utiče toliko na tebe. Svestan si osećaja i nije te preterano briga. Stalno sam se budio, pitao koliko je sati i ponovo padao u tamu. Nemam nikakvih sećanja sa druge strane, sa onostranog, samo osećaj neverovatnog umora i želja za spavanjem, kao da će spavanje sve srediti.

8. Prošlog 4. jula sam skoro umro. Trajno. Katapultiran sam sa motora, glavom napred. Probušeno plućno krilo, slomljena ključna kost se zabila u njega. Ležao sam pokraj puta i umirao. U tom momentu doživeo sam ono što obično zovu „iskustvo tik do smrti“. Osećaj je bio kao da tonem u tamni bazen pun vode, sve oko mene bilo je crno, a svet je postajao sve manji i manji. Polako toneš u nepoznato. Zvuci su postali daleki i slabi, kao da se sve udaljava i na neki čudan način osećao sam samo mir. Bol je nestajao, a i svi problemi sveta s njim. Sećam se uspomena na porodicu i prijatelje. Onda, iznenada, izbaci te nešto nazad u život. Mora da je sve trajalo samo nekoliko minuta, ali meni je izgledalo kao da je prošlo više sati.

Smrt je nešto što nas sve čeka, a ovo iskustvo me naučilo da cenim danas, sada i trenutno.

Izvor: Beograd in

Put u onostrano: Ispovest 8 ljudi koji su umrli i vratili se u život

Smrt je nepoznanica i nikad neće biti egzaktnih saznanja šta se dešava sa umom i dušom nakon gašenja života, ali postoje svedočanstva ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Dok neki smatraju da su u pitanju halucinacije, drugi tvrde da su autentična.

1. Meni je to bilo kao da sam pao u duboki san. U njemu je sve izgledalo svetlo i šareno, osećaj kao da traje satima, ali kad sam se vratio ispalo je da sam bio mrtav manje od 3 minuta. Radnje ili konkretnih stvari iz sna se nisam sećao, samo osećaja. Ništa od toga nije imalo smisla, ali osećao sam mir, gotovo optimističan mir. Kad sam se vratio sve mi zvučalo kao da sam usred gomile ljudi. To je trajalo par sekundi, a onda sam shvatio da sam se probudio u potpuno tihoj sobi. Povratio mi se i vid. Sve je bilo usporeno, kao kad upalite onaj stari televizor, pa treba vremena da se slika stabilizuje. U početku je sve tamno i mutno, a zatim sve svetlije i izoštrenije. tada sam primetio da mi je celo telo utrnulo od vrata naniže, ali se osećaj u dlanovima i stopalima vratćao, toplota se širila iz središta tela ka ekstremitetima. Bio sam jako zbunjen i dezorijentisan. Bilo mi je teško da se setim šta sam radio pre nego što sam umro, čak i ko su ljudi koji stoje oko mene, a pogotovo gde se nalazim. Posle 5 minuta sve se vratilo u normalu, osim ludačke, bubnjajuće glavobolje.

2. Moj mlađi brat ima dijabetes, tip 1 i kad je imao oko 10 godina pao je u hipoglikemijski šok. Sećam se da je grupa bolničara trčala uz stepenice i a neko govori „Napad je prestao, ali nema pulsa“. Uneli su ga u Hitnu i odjurili, a mojim roditeljima su u bolnici rekli da je pravo čudo što su uspeli da ga ožive na putu do bolnice. Kad sam ga posetila, pitala sam ga kakav je bio osećaj, na šta mi je on odgovorio: „Sve je počelo da mi zvuči glasnije i glasnije, dok odjednom nije počelo da bledi pa sam plutao na jednom od onih naduvanih jastuka iz akvaparka, sam, bez igde ikoga. I bilo je lepo. Jel možemo da odemo tamo kad me puste odavde?“

3. Nije bilo nikakvog uzbuđenja, straha ili borbe, zapravo nisam uopšte bio svestan šta se događa. Samo nekako sklizneš u san i izblediš iz postojanja. Sve je nekako nestvarno, kao da postoji, ali ne postoji. Kao da isovremeno znaš da nešto nije u redu, ali ti iz nekog razloga to nije bitno. Znate li onaj osećaj kad sanjate da ste budni, da ste se probudili, ustali, oprali zube, doručkovali, a onda se odjednom zaista probudite i shvatite da ste još u krevetu, ali totalno dezorijentisani i zbunjeni? Povratak je nalik tome, znaš da je sve još pre sekundu bilo skroz drugačije i teško je objasniti ili shvatiti šta i kako. Kao da je sve oko tebe stvarno, ali ipak nisi sto odsto siguran da si u pravoj stvarnosti.

4. Pre dve godine bio sam klinički mrtav 8 minuta, rekli su mi da je to bila posledica predoziranja heroinom. Osećaj je bio prijatan, ali to je možda bila posledica činjenice da sam bio baš odrađen, međutim u isto vreme bilo je i jezivo. Imao sam osećaj da više nemam ni jedne jedine brige na svetu. Srce je kucalo kao ludo, sav sam se oznojio i sve mi je delovalo kao ubrzan snimak. Sećam se kako je neko u hitnoj uzviknuo „Gubimo ga!“, taman pre nego što sam umro. Poslednji put sam izdahnuo i samo mirno nestao. Kad sam se probudio u bolnici, prošlo je već nekoliko sati, sve mi se vrtelo. Bio sam užasno zbunjen i dezorijentisan, nisam dobro video do sledećeg dana. Sve u svemu nije bilo baš toliko strašno, ali nikomene bih poželeo slično iskustvo. I, naravno, više ne konzumiram heroin.

5. Osećao sam se kao da padam. Samo beskrajno padanje, iako sam već ležao na tlu. Sledeće sekunde kao da sam se probudio. Bolničari oko mene, mama i prijatelj. Kad su me oživeli, imao sam utisak da sam se samo probudio, kao i svaki drugi dan. Nije to bilo baš ugodno dremanje, više kao onih us***ih 10 minuta, posle kojih ne znaš ni gde si, ni ko si, ni koji je dan.

6. Osećaj je kao da zaspiš. Osetiš tamu kako se približava, ali ne na neki zastrašujuć način, nisi baš potpuno svestan šta se događa i onda odjednom, samo tako, nema te više, a nisi shvatio da si otišao. Ako se probudiš, sve ti je mutno i zbunjujuće.

7. Imaš osećaj da toneš u najdublji san u životu (što je i istina), a kad se budiš zbunjen si do bola i uopšte nemaš pojma što se događa, samo vidiš da su svi užasno zabrinuti za tebe. Uhvati te nervoza, uplašiš se jer ne shvataš šta, kako i zašto, ali ipak na neki način to ne utiče toliko na tebe. Svestan si osećaja i nije te preterano briga. Stalno sam se budio, pitao koliko je sati i ponovo padao u tamu. Nemam nikakvih sećanja sa druge strane, sa onostranog, samo osećaj neverovatnog umora i želja za spavanjem, kao da će spavanje sve srediti.

8. Prošlog 4. jula sam skoro umro. Trajno. Katapultiran sam sa motora, glavom napred. Probušeno plućno krilo, slomljena ključna kost se zabila u njega. Ležao sam pokraj puta i umirao. U tom momentu doživeo sam ono što obično zovu „iskustvo tik do smrti“. Osećaj je bio kao da tonem u tamni bazen pun vode, sve oko mene bilo je crno, a svet je postajao sve manji i manji. Polako toneš u nepoznato. Zvuci su postali daleki i slabi, kao da se sve udaljava i na neki čudan način osećao sam samo mir. Bol je nestajao, a i svi problemi sveta s njim. Sećam se uspomena na porodicu i prijatelje. Onda, iznenada, izbaci te nešto nazad u život. Mora da je sve trajalo samo nekoliko minuta, ali meni je izgledalo kao da je prošlo više sati.

Smrt je nešto što nas sve čeka, a ovo iskustvo me naučilo da cenim danas, sada i trenutno.

Izvor: Beograd in

Najmisterioznije šifre istorije: Ovo su 10 tajnih kodova koji nikada nisu razbijeni

Mnogi spisi, prepiske i zapisi nisu nikada dekodirani jer niko nikada nije uspeo da razbije njihov šifrovan jezik.

Predstavljamo vam 10 najmisterioznijih kodova u istoriji čovečanstva.

10. Kineski kod na zlatnim polugama – 1933. poluge su deponovane u američku banku. Prikazuju kineska slova, slike i čudne simbole koji izgledaju nepovezano.

9. Kriptos – Ispred sedišta CIA u Virdžiniji nalazi se skulptura Džima Sanborna napravljena 1990. godine. Ironija je u tome što deo koda na njoj ne mogu da razbiju kriptografi koji rade u CIA.

8. Dorabela – Ser Edvard Elgar, slavni engleski kompozitor (1857-1934) 1897. godine je poslao kratko šifrirovano pismo prijateljici Dori Peni. Iako je verojatno reč o banalnoj poruci, niko dosad nije uspo da je dešifruje.

7. Statut Rohonča – U 19. veku Rohonč je bio gradić na zapadu Ugarske, dok je danas u Austriji. Statut grada napisan je na mešavini jezika, pisan sdesna na levo, a u njemu se čak nalaze i rune. Zna se da u statutu postoji 42 slova i 200 simbola. Neki smatraju da je reč o prevari.

6. Beleške Rikija Mekkormika – Kriminalac koji je živeo sa majkom jedva je znao da napiše svoje ime. Kada je otkriveno njegovo mrtvo telo, u džepu su bile beleške zapisane kompleksnim kodom. Beleške su pisala dva različita čoveka pa se veruje da je Mekkormik bio samo poštar.

5. Pamflet Beale – objavljen je 1885., a autor pamfleta je Tomas Džeferson Beale. Sastoji se od tri šifrovana teksta. Drugi od njih je dešifrovan i govori o zakopanom blagu. Ali, ostatak teksta govori o njegovoj tačnoj lokaciji, a on nije dešifrovan. Procenjuje se da bi takvo blago moglo biti vredno oko 63 miliona dolara.

4. D’Agapejefova šifra – pojavila se 1939. u prvom izdanju Kodova i šifri, knjige o kriptografiji. Niko dosad nije uspeo da ga dešifruje.

3. Disk sa Faistosa – Arheolog Luiđi Pernier vodio je misiju u grčkom Faistosu. U ruševinama drevne palate pronašao je neobičan artefakt – glineni disk, čija se starost procenjuje na 1950. do 1400. godinu pre Hrista. Na njemu su ucrtana 242 simbola čije značenje nije poznato.

2. Šugborou – 1982. godine Šugborou Hol, velika vila u Engleskoj, postala je poznata po kipu pastira u uglu parka. Na kipu je pismo u šifri koju niko nije uspeo da razbije. Neki smatraju da je rešenje u slici iznad koda, na kojoj dvojica pastira pokazuju uzdignuti palac. Drugi idu toliko daleko da veruju da kod skriva lokaciju Svetog grala.

1. Vojničev priručnik – nazvan je prema britanskom antikvaru Vilfridu Vojniču koji ga je posedovao od 1912. do smrti. Priručnik je malena knjiga iz, verovatno, ranog 15. veka. Napisana je na 240 stranica čudnim jezikom koji niko nije uspeo da dekodira. Sadrži razne ilustracije koje mogu da se podele u četiri kategorije – botaničke, farmakološke, astrološke (koji sadrže astronomske prikaze nepoznate u tom razdoblju) i “biološke”, koji prikazuju crteže ljudi uhvaćenih u neobične strukture napravljene od cevi.

POGLEDAJTE VIDEO: 

Izvor: Beograd in

Pronašli su ženu zakopanu u zemlji. Kada su videli šta se nalazi ispod nje, noge su im se odsekle

Često možemo čuti o nevjerovatnim stvarima koje se dešavaju širom sveta, posebno kada su u pitanju ljudi koji se nađu u smrtonosnim situacijama.

Naime, jedna grupa spasilaca u Јapanu nakon razornog zemljotresa u zemlji je pronašla mrtvu ženu. Iako su znali da se radi o osobi koja je mrtva već duže vreme, prizor koji su videli posebno ih je zainteresovao.

Nakon što su detaljnije očistili zemlju, primetili su da se ispod žene nalazi platnena vrećica u kojoj se nalazio mali dečak! Da stvari budu još zanimljivije, u vrećici su pronašli i mobilni na kojem se jasno videla poruka: "U slučaju da preživiš, znaj da ću te uvek voleti".

Bez obzira na smrtonosni potres, ova majka je dala sve od sebe da bi zaštitila svoje dete. Nažalost, nekada ni majčina ljubav nije dovoljna da se pobedi ono najgore…

Izvor: Kurir

Ovo nije pornić, već najbolje pranje automobila ikada!

 Da se sve sija i blista...

Oskudno obučene devojke iz beloruskih gradova Minska, Bresta i Grodna učestvovale su na takmičenju pranja automobila na festivalu "Sandej 2016" u Belorusiji.

Cilj takmičenja nije bio samo da se opere automobil, nego i da se zadatak obavi na zavodljiv i senzualan način. 

Pobednik je tim koji prikaže najerotskije izvođenje pranja automobila. 

 Procenite sami ko je zaslužio glavnu nagradu... 

Izvor: Vesti online

Ovo sigurno niste znali: Koji papa je koristio kokain?

Ovo su pet najzanimljivijih činjenica za danas. Saznajte nešto novo svakog dana na našem portalu.

1. Afrikanci imaju najviše genetskih razlika od svih ostalih ljudi na svetu.

2. Leto na Uranu traje 42 zemaljske godine.

3. Četiri od 100 planinara, koji pokušaju da osvoje Mont Everest, ne vrati se s planinskog vrha.

4. Leonardo da Vinči je prvi došao na ideju kontaktnih sočiva joč 1508. godine.

5. Papa Leo XIII, koji je bio papa od 1878. do 1903, imao je uvek uz sebe pljosku punu vina pomešanog s kokainom.

Izvor: Telegraf

Kameleon ili dve žene? Ako odmah uvidite šta je, onda nemate problema sa ovim delom ličnosti

Za ovo delo, umetnik iz Italije Džon Stoter izdvojio je 10 sati rada. On je osmislio i napravio neverovatnu optičku iluziju zbog koje ćete se zapitati da li je sa vašim vidom sve u redu.

Stoter, koji je muzičar, umetnik i bavi se bodi-pejntom (slikanje po telu) snimio je i video kako bi pokazao, odnosno razotrkio svoje delo.

Na prvi pogled izgleda da je stvarno reč o kameleonu. Međutim, to su zapravo dve devojke.

Pogledajte i video i sve će vam biti jasno:

Izvor: Srbija danas

Ožalile ga: Muškarac umro, a žena i ljubavnica mu dale umrlicu u u istim novinama!

Leroj Blek iz Čikaga preminuo je ove nedelje od raka pluća, a američku javnost šokirala je činjenica da su mu supruga i ljubavnica dale umrlicu u istim novinama, jednu pored druge.

U prvoj piše da je Blek za sobom ostavio ženu Bearetu i sina Džeza, kao i dvoje dece iz prethodne veze.

Ispod nje, u drugoj umrlici pokojnik se oslovljava nadimkom "Eksplozija" (Blast), a kao ožalošćeni se navode "sin Džez, šestoro braće i sestara i dugogodišnja devojka 'princeza' Hol".

Nije poznato da li su ove dve žene znale jedna za drugu.

 
Izvor: Srbija danas

Grom udario u drvo pa pronašli ćup zlatnika

Tokom nevremena koje je noćas pogodilo Aranđelovac, u dvorištu porodice Mitrović grom je udario u stari hrast.

Začuo se strahovit udarac groma, a zatim i jak prasak u našem dvorištu. Grom je pogodio u hrat koji ima preko sto godina. Videlo smo da ga je grom unštio, ali do jutros drvo nisam pomerao. Izašao sam sa motornom testerom, i krenuo da sečem grane, a zatim sam u samom korenu drveta, video nešto čudno.

Razgrnuo sam zemlju, i video sam ćup, koji je pun zlatnika. Kada smo izbrojali u njemu se nalazi tačno 2000 komada, a vrednost se procenjuje na 300 000 evra, možda i više. Tek ćemo videti posle procene, rekao je za naš portal Marko Mitrović.

Portal Aranđelovac INFO otišao je na lice mesta i sve fotografisao.

Izvor: Aranđelovac INFO

Imate li ove serijske brojeve: Neke novčanice od 50 evra mogu vas učiniti znatno bogatijim!

Novčanica od 50 evra, veorvali ili ne, nekada ne vredi samo toliko.

Naime, neke novčanice mogu dostići i do 10 puta veću cenu na Internetu, a razlog za to je serijski broj u njihovom gornjem desnom uglu.

Kolekcionari širom sveta neumorno licitiraju i spremni su da za jednu retku novčanicu plate mnogostruko više.

Pa sledeći put kada vam ruku dopadne jedna, pažljivo je pogledajte. Možda baš vi postanete bogataš.

Izvor: Balkans Press

Nakon što je žena umrla, sigurnosne kamere snimile prizor od kojeg se ledi krv u venama!

Kada izgubimo voljene osobe, ne znamo šta se dešava s njima nakon što napuste ovaj svet. Dok neki ljudi veruju da njihova duša odlazi na drugi svet, drugi su uvereni da njihov život počinje i završava na zemlji.

Ovaj nedavni video iz kineske bolnice, možda bi mogao dati čvrste dokaze o tome šta se događa kada neko umre.

Nadzorna kamera u bolnici koja pokazuje pacijenta čiji se život bližio kraju, snimila je nešto šokantno, sto bi nam moglo otvoriti oči, i poljuljati sva naša ubeđenja.

Izvor: Magazin

Ukradeni Mercedes 500K na aukciji za 7,7 miliona evra

Kompanija Mercedes-Benz je proizvela samo 29 primeraka modela 500K među kojima je i onaj koji će biti prodan na aukciji, a njegova priča je zanimljiva.

Krajem Drugog svetskog rata savezničke snage su pronašle automobil sakriven na imanju Hansa Prima, nemačkog industrijalca koji je poslan u zatvor 1945. godine. Automobil je prevezen u SAD, gde je ostao 66 godina. Nakon dugog vremenskog perioda ga je holandski ljubitelj automobila Frans van Hare vratio u Evropu 2011. godine nakon što ga je kupio za 3,7 miliona dolara.

Van Hare je nedugo nakon kupovine odlučio pokazati svoj automobil na automobilističkom događaju u Esenu u Nemačkoj. Tada su njegov Mercedes 500K Special Roadster zaplenila policija zbog problema s vlasništvom. Primovi unuci su tvrdili da je automobil ukraden od njihovog dede te da još uvek imaju vlasnička prava.

Zbog spora je automobil zaplijenjen, a onda je usledila pravna bitka između Van Harea i Primove porodice. Sud je 2012. godine odlučio u korist Primovih nasljednika, jer savezničke snage nisu imale pravo uzeti automobil, odnosno ukrasti.

Danas Primova porodica želi prodati automobil, a aukcija će biti održana u Francuskoj 3. septembra. Aukcijska kuća Bonhams procenjuje da će automobil biti prodan po ceni od 7,7 miliona evra, a moguće je da ta suma bude i veća.

Mercedes 500K Special Roadster iz 1937. godine je prodan za 9 miliona evra u februaru ove godine.



Izvor: Klix

Neki ni automobil ne mogu da voze kao on bajs!

 To kako on proklizava nikada niste videli, ali ako se potrudite možda ga nekad i stignete

Neki su izgleda prosto rođeni za vozače, skreću kao munje i nijedna krivina i siruacija im nije problem. Naravno, sve to bi bilo lakše kada biste vozili automobil.

Međutim, ovaj mali je postao pravi hit jer ovo što on uspeva da uradi sa bajsom nekome za života ne bi pošlo za rukom. Vozi, skreće i zaobilazi kao pravi Šumaher.

Ako se usudite, pokušajte da budete kao ovaj mali car!

Izvor: Espreso

Ovako se veseli na Balkanu: Pevačici gosti skidaju gaće, pipkaju je i ljube

"Ja te pesmom zovem", pevala je ova gospođa dok su je gosti pipkali i ljubili joj stražnjicu.

Nije poznato gde je tačno snimljen ovaj video.

U glavnoj ulozi je kafanska pevačica kojoj nije smetalo što joj gosti zadižu suknju i ljube stražnjicu.

U jednom trenutku strastveno je poljubila jednog gosta i tako na tren prekinula svoje maestralno izvođenje.

Objavljen je bio još jedan, nešto duži video, na kojem je pevačica ostala gotovo potpuno gola, a gosti su se dodatno raskalašili, ali je uklonjen.

Nedostaje još samo onaj kultni natpis na šanku 'Molimo, ne dirajte pevaljku masnim rukama'.

Pogledajte kako je to izgledalo:

Izvor: Pravda

Ilija Čolović (103) nastariji rudar na Balkanu

Penzionisani rudar iz Jelašnice kraj Niša Ilija Čolović sa 103 godine jedan je od najstarijih stanovnika naše zemlje i najstariji je rudar na Balkanu.

Čolović je rođen 19. novembra 1913. godine u okolini Drniša u Dalmaciji, u Jelašnicu se doselio 1946. godine, a uprkos teškom rudarskom poslu, deda Ilija, kako ga svi u selu zovu, odličnog je zdravlja, za koje su kako kaže zaslužni dobri geni i način života.

Goste dočekuje na vratima i bez muke priseća se značajnih događaja u životu polaska u školu, odlaska u Celje u vojsku, prvog silaska u rudarsko okno, ženidbe, rođenja ćerke i sina.

Naveo je da je rudarskim poslom počeo da se bavi sa 18 godina, po uzoru na oca i petoricu starije braće.

"Penziju sam stekao radeći više od tri decenije u rudnicima širom nekadašnje Jugoslavije Ibarskim rudnicima, Trepči, Kopaoniku, Jelašića brodu i u rudniku u Jelašnici. U penziji sam od 1964. godine", rekao je Čolović.

On je rekao da je rudarski posao u vreme kada se njime bavio bio "izuzetno težak i opasan", da su se često dogadjale nesreće. "Moje kolege su stradale zbog nepažnje, otrovnih gasova u jamama, loše opreme. Pre rata nisi smeo nikome ni da se žališ na težak posao, niti da tražiš veću platu. Odmah bi dobio otkaz", naglasio je Čolović.

Kako je dodao vlasnici Ibarskih rudnika su u znak odmazde zbog toga što su zaposleni zatražili povišicu od dva dinara sve rudare iz dve smene zaključali u okno.

"Držali su ih zatvorene deset dana bez hrane i vode. Kad su ih pustili svi su bili polumrtvi, a medju njima je bio i moj stariji brat. Srećom ja sam bio u trećoj smeni koja je bila slobodna", izjavio je Čolović i dodao da se pokušaj dobijanja veće plate završio otpuštanjem svih rudara i njihovim ukrcavanjem uz pratnju 250 žandara na prvi voz koji je naišao.

Čolović je kazao da je rad u rudniku u Jelašnici bio veoma težak, jer se ugalj kopao ručno na dubini od 200 metara, na visokim temperaturama sa malo vazduha, a da su rudari radili u donjem vešu i čizmama prekidajući rad samo onda kad je trebalo izbaciti znoj iz čizama, ali uprkos tome "niko nije radio na silu" već su se takmičili ko će iskopati više rude.

Čolović je rekao da je posle Drugog svetskog rata u rudniku u Jelašnici radilo od 600 do 700 ljudi, uglavnom iz okolnih sela, ali i prostora čitave nekadašnje Jugoslavije. Plate su bile dobre, a rudari su odmah nakon zapošljavanja dobijali stan u rudarskoj koloniji.

Sin Ilije Čolovića, Zoran (68) prisećajući se tih dana kazao je da je Jelašnica sve do zatvaranja rudnika 1965. godine bilo najnaprednije selo u ovom delu zemlje i da je već 1946. imalo svoj bioskop i veliku salu u kojoj su se održavale različite proslave poput proslave Dana rudara, kao i Nove godine...

Čolovići objašnjavaju da se nakon zatvaranja rudnika sve promenilo. Mladji rudari su otišli iz Jelašnice u potrazi za poslom, a u selu su ostali samo penzioneri.

Izvor: Beta

Da li ste ikada videli luđi oglas od ovog?

Pogledajte jedan od najluđih oglasa ikada napisanih:

 Ljudi na sve moguće načine žele da skrenu pažnju i zainteresuju potencijalnu osobu svojim oglasom. Ali pravo je pitanje da li je tvorac ovog oglasa malo preterao u tome. 

 Izvor: Srbija Press

Remi Gajar na Olimpijadi!

Davno, davno... jedan momak je rešio da isproba olimpijske sportove na ulici.

Za skok u dalj mu je poslužio šljunak s gradilišta, bacanje kugle je izvedeno uz pomoć voćke iz piljare, pecaroški štap je „glumio“ koplje, a on... on je nekoliko puta dobio batine za ovo bavljenje sportom, ali i postao najpoznatiji šaljivdžija kojeg je svet video.

Uživajte u starom snimku koji je Gajar objavio na svom Facebooku u čast OI u Riju.

 Rémi GAILLARD

Izvor: Mondo

Legenda o Vukanu Periću: Vratio se kući sa svoje sahrane

Kažu da klinička i "prava" smrt nemaju baš puno zajedničkih strana. Pimera onih koji su se nakon smrti  "vraćali kući" sa svoje sahrane malo je, ali ih je bilo...

Prema rečima Murata Musabegovića iz Vogošće, jedan od takvih slučajeva 1960. godine zabeležen je i u njegovoj opštini.

- Vukan Perić, sin Lazara, rođen 1929. godine u vogošćanskom naselju Budišići, šezdesetih godina važio je za vrlo zanimljivog šereta - priča Murat Musabegović.

“Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega”

Vukan je, kako dodaje Musabegović, znao zbijati šale na tuđi ali i vlastiti račun.

- Jednog dana 1960. godine, prijatelje, poznanike i radne kolege iz firme UNIS-ENERGOTEHNIKA u Vogošći, gde je radio, naprasno je šokirala vest o njegovoj, iznenadnoj, smrti - nastavlja Musanbegović.

Kažu da se na njegovoj sahrani okupio do tada najveći broj građana jer ne dešava se svaki dan da, bukvalno, preko noći, neko umre u "cvetu mladosti".

Nakon oproštajnih govora sveštenik je pozvao one koji su se,celivanjem pokojnika, hteli oprostiti od njega. Radnici pogrebnog preduzeća skinuli su poklopac sa sanduka.

- Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega – ispričao je Musabegović.

Neki su padali u nesvest, drugi bežali glavom bez obzira

Radnici pogrebnog preduzeća i oni koji su se nalazili u neposrednoj blizini odra počeli su padati u nesvest.

Drugi su, ipak, videvši da pokojnik ustaje iz sanduka svojim nogama "dali vetar" i pobegli sa groblja glavom bez obzira.

- Čekajte i mene - slušali su za sobom "pokojnikove" povike, priča Musanbegović.

Kako priča Musanbegović, “pokojnik”, se pričestio ostavljenom rakijom i krenuo kući, vukući sanduk sa sobom. Uz put su mu neki, ne znajući za njegovu sahranu, otpozdravljali čudeći se mrtvačkom sanduku koji je vukao.

- Nešto su mi se leđa od ležanja ukočila. Vi sednite i počastite se, a ja ću da se odmorim malo, rekao je gostima koje je zatekao u svojoj kući. Svi od reda počeli padati u nesvest – priča Musanbegović.

Vukanu je bilo čudno šta se dešava u kući. Pitao je da li mu se jedna od četiri kćerke udaje.Tek kada su se okupljeni pribrali objasnili su mu o čemu se, zapravo, radilo.

Rekli su mu kako su ga malopre "ispratili" na groblje, te im nije jasno kako je vaskrsao. Ne verujući da je živ štipali su ga po raznim delovima tela.

Ispostavilo se, da se Vukan Perić izvesno vreme nalazio u stanju kliničke smrti. Kako je do toga došlo i kako se on ponovo vratio među žive nikada u potpunosti nije razjašnjeno. Tek, godinama kasnije njegov slučaj se prepričavao po selima i prelima.

Vukan je na tavanu svoje kuće brižno čuvao pogrebni sanduk, čistio ga i glancao s vremena na vreme, kako je sam volio reći, da mu se nađe pri ruci ako zatreba. Minuli rat u Bosni i Hercegovini izbrisao je tragove na putu kojim je on krenuo. Gde je on danas? Da li je živ? Malo ko to zna.

Izvor: Novosti

Jede dnevno 5 puta i ne može da hoda: Najdeblji dečak na svetu ima 192 kilograma, a lekari kažu da je ve u redu

Desetogodišnji dečak Arja Permana iz Indonezije težak je 192 kilograma, što ga čini najdebljim detetom na svetu. Iako s njegova ishrana sastoji iz riže, ribe, supe i soje, Arja ima u proseku 5 obroka dnevno i unosi kličinu hrane dovoljnu za dva čoveka.

Dečak je zbog gojaznosti morao da napusti školu, jer se zadiše posle samo par koraka, a od odeće nosi samo ogrtač "sarong" jer roditelji više ne mogu da mu nađu odgovarajuću odeću.

Prema izveštajima lokalnih medija, mnogi meštani okolnih sela dolaze da posete i vide Arju koji je zbog gojaznosti postao "mala" turistička atrakcija.

Tokom ramazana, desetogodišnjak je probao da se pridržava posta, ali nije uspeo zbog jakih bolova u stomaku.

Nakon što su ga doktori upozorili da je njegovo stanje opasno po život, roditelji su mu uveli striknu dijetu na braon pirinču.

Izvor: Newsweek

Bizaran posao: Prodaje svoje korišćene gaćice i dobro zarađuje na tome!

Ona je studentkinja koja ima 20 godina i svoje gaćice prodaje preko Interneta oko mesec dana, možda nešto duže. Još uvek joj je malo čudno to što radi, ali kako kaže, još uvek se prilagođava.

Imala je posla sa raznim momcima i niko od njih nije zapravo ponosan na to što radi, ali oni ne mogu protiv sebe.

To je fetiš.
Vole jak miris, a mnogi nemaju devojke, pa im tako nešto daje osećaj bliskosti.

Na ovaj način, studentkinja koja je odlučila da ostane anonimna, uspeva da plaća svoje račune i druge troškove. Da li biste se usudili nekada na ovako nešto?

Izvor: Dnevno RS

Pijana devojka u bikiniju nogama razbila šoferšajbnu policijskih kola

Neuspešan pokušaj bekstva jedne devojke iz policijskog automobila snimljen je kamerom.

Ona je privedena u bikiniju nakon što je pijana izazvala svađu kod bazena.

Policija ju je smestila na prednje sedište policijskog automobila. Dok je jedan policajac razgovarao telefonom, naslonjen na automobil, devojka je golim stopalima razbila šoferšajbnu.

Izvor: Blic

Ovaj olimpijac pre ulaska bazen svaki put ocu pokaže srednji prst, a za to ima dobar razlog

Dvadesetjednogodišnji plivač Santo Kondoreli ipak ima jedan ritual koji je drugačiji od ostalih. Naime, on se pred ulazak u bazen okrene ka kameri i pokaže srednji prst. Ali, taj prst nije upućen javnosti već jednoj osobi – njegovom ocu.

Evo i zašto: kada je bio mlađi on bi se uvek jako uplašio na startu. Trema bi ga u potpunosti savladala zbog čega bi ostao nepomičan, a tati je odmah na pamet pala jedna ideja.

“Rekao sam mu dosta! Svaki put kad dođeš na strart opusti se. Nemoj razmišljati o takmičenju. ON me je pitao kako da to učini, a ja sam odgovorio da pokaže da ga je baš briga. Stoga me je pre jednog takmičenja pogledao na tribinama, pokazao mi je srednji prst i to je ostalo sve do danas“, rekao je njegov otac Džozef.

Do sada je zahvaljujući ovom neobičnom ritualu imao sreće, a videćemo da li će ga ta sreća pratiti i na Olimpijskim igrama.

Izvor: Bulevar B92

Zgrada koja odsjajem topi kuće i automobile

Voki Toki, poznata i kao najomraženija zgrada u Londonu, zaradila je i pre zvaničnog otvaranja neslavan nadimak „Voki Sprža” (Walkie Scorchie), kada su građani ulice u susedstvu počeli da pronalaze svoje automobile sa otopljenom karoserijom i probušenim gumama, bicikle sa spaljenim sedištima, a korisnici poslovnih prostora oštećenja na fasadama, granitnim pločicama i trotoaru.

Novinari koji su došli da snime spornu lokaciju poneli su tiganj, i na skromnom londonskom suncu uspeli da u trenutku isprže jaje od toplote koju je indukovao odsjaj zgrade. U međuvremenu, na podu frizerskog salona, tik do vrata, počeo je da kulja dim. Za sve je, kako su ustanovili, kriva ogromna konkavna površina zgrade koje se ponaša kao džinovska lupa i koncentriše toplotu Sunca na određeni mali prostor.

Zanimljivo je da ovaj fenomen za stručnjake u građevini nije nov. Pre nekoliko godina, sličan problem se pojavio na bazenu hotela Vdara u Las Vegasu. Uglačana fasada zgrade napravljena od ogledala ponašala se kao gigantski parabolični reflektor koji je koncentrisao sunčevu toplotu na specifičnu metu - okolinu bazena. Nekoliko turista se požalilo da im je kosa spaljena, a tašne i plastične čaše za piće su se topile kao na ringli.

Arhitekte zgrade Voki Toki su izjavile da su bili svesni rizika koje nosi iskrivljeni dizajn velike staklene površine, ali su nakon opsežnih ispitivanja i solarne analize ustanovili da je konstrukcija bezbedna. Dok problem ne bude rešen, grad je zatvorio parking mesta na spornoj lokaciji, a vlasnicima oštećenih automobila i objekata je nadoknađena šteta.

Izvor: Medias

Drevni tibetanski test ličnosti: Tri pitanja koja ispunjavaju želju

Jedan od najinteresantnijih testova ličnosti je test koji je sastavio sam Dalaj Lama. Bilo to istinito ili ne, test je kažu jako tačan, a mnogi tvrde da im se i želja ispunila...

Ne postoje tačni i netačni odgovori, pošto je reč o zabavnom upitniku. Saznaćete kakva ste osoba i koji su vam pravi prioriteti, iako toga možda niste ni svesni.

Pre rešavanja testa zamislite neku konkretnu želju, a nemojte unapred da gledate odgovore, jer ćete sve pokvariti!

(1) Poređajte sledećih pet životinja po redu od najdraže do najmanje omiljene:

a. krava
b. tigar
c. ovca
d. konj
e. prase

(2) Napišite po jednu reč koja najbolje opisuje sledeće životinje:

a. pas
b. mačka
c. miš
d. kafa
e. more

(3) Setite se nekoga ko vas poznaje i važan vam je, a možete ga povezati s jednom od sledećih boja. Ne ponavljajte dvaput svoj odgovor. Svakoj boji dodajte samo jednu osobu:

a. žuta
b. narandžasta
c. crvena
d. bela
e. zelena

(4) Na kraju, napišite svoj omiljeni broj i omiljeni dan u nedelji.

Gotovo!

Evo tumačenja:

(1) Ovako se opisuju prioriteti u životu:

Krava označava karijeru.
Tigar označava ponos.
Ovca označava ljubav.
Konj označava porodicu.
Prase označava novac.

(2) Životinje opisuju vaš život

Opis psa označava vašu ličnost.
Opis mačke označava ličnost vašeg partnera.
Ppis miša označava ličnost vaših neprijatelja.
Opis kafe označava vaš doživljaj ljubavnog života.
Opis mora prikazuje vaš način življenja.

(3) Boje označavaju

Žuta: Neko koga nikad ne zaboravljate.
Narandžasta: Neko koga možete da smatrate pravim prijateljem.
Crvena: Neko koga stvarno volite.
Bela: Vaša srodna duša.
Zelena: Osoba koju ćete pamtiti do kraja svog života.

(4) Ovaj intrigantni test podelite onom broju osoba čiji ste broj naveli kao omiljeni, a vaša će želja postati stvarnost na svoj omiljeni dan u nedelji.
 
Izvor: Prva

Kad divlja svinja uleti na plažu...

Neobičan slučaj dogodio se na severu Poljske, kada je iz šume dolutala divlja svinja i napravila haos na plaži.

Incident se odigrao u Karviji, a na snimku možete videti kako životinja besno tera kupače sa plaže.

Srećom, niko nije povređen, a muškarci na plaži uspeli su da je oteraju nazad u šumu.

Pogledajte!

Izvor: Mondo

Ljudska glupost nema granice: Ofarbali psa da liči na Pokemona!

Igrica Pokemon Go zaludela je čitav svet, a zarad nje ljudi su spremni na sve i svašta.

Nekoliko dece stradalo je na ulici jureći Pokemone, a uprkos tome ludilo se nastavlja. Vlasnici jednog psa su pokazali koliko su odlepili za igricom kada su svog ljubimca obojili u žutu boju kako bi ličio na Pokemon junaka Pikačua.

Ljubitelji životinja su zgroženi ovim postupkom, a na internetu se pojavio snimak sa nesrećnom životinjom. Mnogi su negativno ocenili ovaj postupak, jer je pas mogao da se otruje od ovoliko velike količine farbe.

Izvor: Kurir

Kinezi tvrde da su otkrili najveću rupu na svetu

Kinezi tvrde da su otkrili najveću rupu na svetu. Kineska televizija CCTV objavila je sredinom sedmice da je otkrivena "Zmajeva rupa", 300 metara duboka pećina u Južnom kineskom moru.

Kako javlja Business Insider, radi se o teritoriju koje trenutno predstavlja jedno od najopasnijih mesta na zemlji, a oko kojeg se već godinama spore Vijetnam, Malezija, Indonezija, Bruneji, Filipini, Tajvan i Kina.

Ispostavi li se da je tačna ova vest kojom se hvali Kina, njihova zmajeva rupa bi sa prvog mesta skinula dosadašnjeg rekordera, rupu Dean’s Blue, koja se nalazi u Bahamima I koja je duboka202 metra.

“Dubinu rupe utvrdili smo serijom kalibracija i bez obzira kojom se služili, sve su pokazale kako je rupa duboka 300 metara”, objasnio je Jang Zuošeng, profesor s Kineskog univerziteta okeana.

Izvor: YouTube