Kažu da klinička i "prava" smrt nemaju baš puno zajedničkih strana. Pimera onih koji su se nakon smrti "vraćali kući" sa svoje sahrane malo je, ali ih je bilo...
Prema rečima Murata Musabegovića iz Vogošće, jedan od takvih slučajeva 1960. godine zabeležen je i u njegovoj opštini.
- Vukan Perić, sin Lazara, rođen 1929. godine u vogošćanskom naselju Budišići, šezdesetih godina važio je za vrlo zanimljivog šereta - priča Murat Musabegović.
“Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega”
Vukan je, kako dodaje Musabegović, znao zbijati šale na tuđi ali i vlastiti račun.
- Jednog dana 1960. godine, prijatelje, poznanike i radne kolege iz firme UNIS-ENERGOTEHNIKA u Vogošći, gde je radio, naprasno je šokirala vest o njegovoj, iznenadnoj, smrti - nastavlja Musanbegović.
Kažu da se na njegovoj sahrani okupio do tada najveći broj građana jer ne dešava se svaki dan da, bukvalno, preko noći, neko umre u "cvetu mladosti".
Nakon oproštajnih govora sveštenik je pozvao one koji su se,celivanjem pokojnika, hteli oprostiti od njega. Radnici pogrebnog preduzeća skinuli su poklopac sa sanduka.
- Šta se ovde događa, začuo se glas iz kovčega – ispričao je Musabegović.
Neki su padali u nesvest, drugi bežali glavom bez obzira
Radnici pogrebnog preduzeća i oni koji su se nalazili u neposrednoj blizini odra počeli su padati u nesvest.
Drugi su, ipak, videvši da pokojnik ustaje iz sanduka svojim nogama "dali vetar" i pobegli sa groblja glavom bez obzira.
- Čekajte i mene - slušali su za sobom "pokojnikove" povike, priča Musanbegović.
Kako priča Musanbegović, “pokojnik”, se pričestio ostavljenom rakijom i krenuo kući, vukući sanduk sa sobom. Uz put su mu neki, ne znajući za njegovu sahranu, otpozdravljali čudeći se mrtvačkom sanduku koji je vukao.
- Nešto su mi se leđa od ležanja ukočila. Vi sednite i počastite se, a ja ću da se odmorim malo, rekao je gostima koje je zatekao u svojoj kući. Svi od reda počeli padati u nesvest – priča Musanbegović.
Vukanu je bilo čudno šta se dešava u kući. Pitao je da li mu se jedna od četiri kćerke udaje.Tek kada su se okupljeni pribrali objasnili su mu o čemu se, zapravo, radilo.
Rekli su mu kako su ga malopre "ispratili" na groblje, te im nije jasno kako je vaskrsao. Ne verujući da je živ štipali su ga po raznim delovima tela.
Ispostavilo se, da se Vukan Perić izvesno vreme nalazio u stanju kliničke smrti. Kako je do toga došlo i kako se on ponovo vratio među žive nikada u potpunosti nije razjašnjeno. Tek, godinama kasnije njegov slučaj se prepričavao po selima i prelima.
Vukan je na tavanu svoje kuće brižno čuvao pogrebni sanduk, čistio ga i glancao s vremena na vreme, kako je sam volio reći, da mu se nađe pri ruci ako zatreba. Minuli rat u Bosni i Hercegovini izbrisao je tragove na putu kojim je on krenuo. Gde je on danas? Da li je živ? Malo ko to zna.
Izvor: Novosti
Нема коментара:
Постави коментар