Interesovanje za Džeka Trboseka i Aušvic ne jenjava. Zašto nas nasilje, ubistvo i smrt toliko zanimaju ako se kose sa našim moralnim uverenjima? Neki naučnici smatraju da nam prihvatanje realnosti u kojoj živimo pomaže da se suočimo sa smrću i ostalim strahovima.
Profesor Džefri Podošen sa Frenklin i Maršal koledža u Pensilvaniji pozabavio se upravo ovim pitanjima. Njegove kolege s drugih koledža pridružile su mu se na neobičnom traganju: pokušaju rasvetljavanja motiva zločina porodice Menson i misteriji svojevrsnog "hodočašća" ljudi intrigiranih ovim ubistvima ka Mensonovoj kući.
Istraživački tim je najviše vremena utrošio u pokušaju da odgovori na pitanje kako je Čarls Menson uspeo da manipuliše tolikim brojem ljudi. Eroticizam, okultizam, satanizam i razvrat karakterišu sve događaje u vezi sa ovom porodicom, a ekstremi u koju god krajnost išli uvek ostavljaju utisak.
Istraživački tim je došao i do zaključka da je većina turista imala osećaj "već viđenog", kao i da većina njih smatra da ova ubistva pokreću važno pitanje u ulozi žene u svetu. Kada se suočimo s estetikom mračnog dolazi do emotivne i kognitivne promene. Čini se da nam suočavanje pomaže da prihvatimo ono što se dešava u realnosti. Znatiželja, strah i nesigurnost javljaju se kao nužni faktori koje nas nagone na suočavanje, što dalje olakšava prihvatanje distopije, odnosno realnosti u kojoj živimo.
Istraživači postuliraju i stanovište da su nam tabu teme, ali i tabu radnje toliko prijemčive upravo iz razloga što u nama bude osećanje krivice. Naravno, ne radi se o individualnom osećanju, već o kolektivnom.
Aristotel, Markiz de Sad i Frojd zagovarali su stanovište da je svako od nas sadista u duši. Pa u skladu sa tim, kako bismo zadovoljili "pritajeno zlo", skloni smo da gledamo i čitamo nasilne sadržaje. S druge strane, ova naša sklonost se može posmatrati i kao borba protiv zla - iskustvo kao prevencija prakse.
I sam Aristotel se bavi fenomenom uživanja (ako su scene krvoprolića bile strogo zabranjene u antičkom pozorištu), koje je povezivao sa osećanjem katarze. Sve dok svesno suočavanje sa zločinom budi našu savest, znači da u čoveku i dalje ima - čovečnosti.
Ulice Londona zalio je krvlju Džek Trbosek
Izvor: Nacionalna geografija
Нема коментара:
Постави коментар