Rodom iz Bile Tserkve (Bela Crkva) u današnjoj Ukrajini 1916., Ljudmila Pavličenko ostaće zapamćena kao najubojitija žena u istoriji. Sa 14 godina, Pavličenkova se sa porodicom doselila u Kijev, a 1937. je završila studije istorije na kijevskom univerzitetu. Hobi joj je bilo pucanje iz puške, što će joj dobro doći u ratnim godinama koje su usledile.
Kad je Nemačka napala Sovjetski savez, Ljudmila je bila među prvim ratnim dobrovoljcima. Nudili su joj da bude medicinska sestra, ali ona je to odbila i uskoro ubedila nadležne da joj je mesto među snajperistima.
Priključena je 25. diviziji Crvene armije gde je bila jedna od dve hiljade žena snajperista, od kojih će samo 500 preživeti rat.
Priznanje i slavu je stekla kod Odese, kad je za svega dva i po meseca ubila čak 187 nemačkih vojnika. Posle toga je 8 meseci boravila u Sevastopolju, a ukupan broj ubijenih Nemaca popeo se na 309, uključujući 36 nemačkih snajperista. U junu 1942. je i sama ranjena, a zbog rastućeg ugleda u javnosti vlasti su je penzionisale iz propagandnih razloga.
Ubrzo je otputovala u Kanadu i SAD gde je postala prva građanka SSSR-a koju je primio predsednik Frenklin Ruzvelt.
Po završetku rata nastavila je sa karijerom istoričarke, a umrla je sa 58 godina, 1974. Sahranjena je u Moskvi.
Izvor: Srbija danas
Нема коментара:
Постави коментар