Veliku plamteću jamu koja gori već preko 40 godina domaće stanovništvo naziva “Vrata pakla”. Po tome kakav utisak ostavlja ostavlja na posetioce pre bi se, međutim, moglo reći da ju je samo nebo poslalo Turkmenistanu.
"Odmah pomislite na svoje grehe"
“Oduzima vam dah. Odmah pomislite na
svoje grehe, i dođe vam da se pomolite”, kaže Gozel Jakulijeva(34), koja
je u posetu ovoj znamenitosti došla iz glavnog grada Ašgabata.
Plamteći krater u srcu pustinje
Krater u srcu Karakuma, jedne od
najvećih svetskih pustinja, do sada nije video baš mnogo stranaca, ali
turkmenistanske vlasti se nadju da će to uspeti da promene i da će
upravo ova znamenitost predstavljati ulaznicu male bivše sovjetske
republike u svet turizma.
Čak i 25 godina nakon pada SSSR još
uvek jedna od najizolovanijih zemalja u svetu, Turkmenistan godišnje
ugosti samo 12.000 do 15.000 turista iz oko 50 zemalja. Tamošnji
turistički radnici veruju, međutim, da bi bi Vrata pakla, koja po
susednom selu zovu još i krater Dverze, mogla da postanu pravi mamac za
strane turiste.
Budući mamac za turiste
-Ova “beživotna” pustinja uskoro bi
mogla da postane neizmerno zanimljiva destinacija za različite tipove
turizma – od eko-turizma do ekstremnih sportova- kaže jedan od
zvaničnika Državnog komiteta za turizam Turkmenistana.
Karakum, ili “Crni pesak”, prekriva 80
odsto ove republike u Centralnoj Aziji . Leti temperatura iznosi preko
50 C, dok zimi padaju ispod – 20.
Krater se može posmatrati sa samog ruba
Jama u kojoj sagoreva prirodni gas
nalazi se oko 270 severno od prestonice, putokaza nema, ali sve koji su
zainteresovani vodiči vode do mesta na kom se pruža očaravajuć pogled.
Plamen probija kroz bočne strane kratera, a vrelina i urlik vatrene
stihije deluju opčinjavajuće. Uprkos očiglednoj opasnosti, mesto nije
ograđeno, pa ljubitelji ekstremnih uzbuđenja mogu da zavire preko same
ivice, mada je to opasno, jer se pesak na rubovima ponekad urušava.
Gas je zapaljen pre 40 godina, greškom sovjetskihnaučnika, i još uvek gori
Sam fenomen predstavlja rezultat
pogrešne računice sovjetskih naučnika. “Sovjetski geolozi počeli su na
ovom mestu da buše tražeći gas 1971. Ali oprema za bušenje im je
iznenada propala kroz podzemnu kavernu, duboku provaliju koja se tu
formirala.
Oprema se survala, ali niko nije
povređen. Bojeći se da bi iz kratera mogao izvirati otrovan gas,
naučnici su odlučili da ga zapale, misleći da će gas brzo da sagori i da
će plamen nakon toga zamreti – objašnjava turkmenistanski geolog
Anatolij Bušmakin.
To se, međutim, sve do sad
nije dogodilo, a ovo mesto predstavlja moćan simbol ogromnih
turkmenistanskih rezervi gasa, koje važe za četvrte u svetu.
Izvor: Blic
Нема коментара:
Постави коментар