Kraljica cveća sa likom majmuna

Nije bilo potrebno previše mašte da narod orhideju koja prirodno raste isključivo u planinskim šumama Ekvadora, Kolumbije i Perua nazove majmunska orhideja. Središte njenog cveta zapanjujuće podseća na lice malog majmuna, a priroda je po ko zna koji put pokazala da joj ne treba publika. Svoje šale često izvodi daleko od ljudskog oka, a ovu orhideju krije u teško dostupnim planinskim šumama Južne Amerike.

Botaničari su, izgleda, po svaku cenu želeli da u imenovanju cveta izbegnu očiglednu sličnost sa nimalo elegantnim životinjskim rođakom, pa je njeno naučno ime Dracula gigas zbog, kako se smatralo, dve izdužene latice koje podsećaju na očnjake vampira. Iako bi ime dato po čuvenom grofu iz Transilvanije više pristajalo aristokratskom cvetu, taj podatak koji se često može naći u njegovim opisima ipak nije tačan. Dracula u imenu orhideje zapravo znači „zmaj” i to ime nosi nekoliko vrsta orhideje, uključujući Dracula simia i Dracula genus.

Kako je danas poznato preko 20000 vrsta zabune u nazivima su opravdane, a prava „majmunolika orhideja” je samo Platanthera integrilabia, čiji cvet predstavlja malu repliku celog tela i lica majmuna.

Ime Dracula gigas joj je dao botaničar Luer, 1978. godine, i do sada je identifikovano preko 120 podvrsta ove orhideje, najviše u Ekvadoru. Na planinama pokrivenim maglom, na nadmorskoj visini od 1000 - 2000 metara, rastu tokom cele godine bez posebne sezone cvetanja.

Veoma je teško kultivisati je van prirodnog staništa. Retki primerci koji uspevaju u baštama i domovima zahtevaju posebnu negu, hladno i pretežno senovito mesto da bi dostigli stadijum cvetanja.

Još jedna zanimljivost krasi Dracula gigas orhideju. Njen cvet ima jak, prijatan miris koji podseća na miris pomorandžine kore.

Oni koji su je videli u prirodi tvrde da fotografije ne mogu da dočaraju njenu lepotu i posebnost. Kada se malo udaljite od polja na kojima rastu, imate utisak da vas posmatra ogroman čopor malenih majmuna.

U svojoj knjizi Kradljivac orhideja (The Orchid Thief, 1988) Suzan Orlean demistifikuje kameleonsku prirodu orhideje i, podsećajući na cvet rajske ptice (Strelitzia reginae) i papagajskog cveta (Impatiens psittacina), ističe da mimikrija u biljnom carstvu nije retkost:

„Jedna vrsta orhideje liči na psa, nemačkog ovčara sa izbačenim jezikom. Druga je identična glavici crnog luka. Treća liči na hobotnicu, još jedna na ljudski nos. Neke su opisane kao cipele koje bi nosio kralj, druge kao Miki Maus i lice majmuna. Neke od njih u punoj snazi izgledaju kao da su mrtve”.

Izvor:  Medias

Beskoristan i neophodan - sat od 12000€ koji ne pokazuje vreme

Iako na prvi pogled izgleda kao klasičan ručni sat, proizvod švajcarske kompanije Hautlence nazvan Lavirint Igralište nema ni brojeve ni kazaljke. Umesto toga, dolazi sa mehanizmom minijaturnog lavirinta koji služi za igru.

Zašto je baš u obliku sata? Iz nekoliko razloga. Kompanija koja ga pravi je poznata po izradi luksuznih i kvalitetnih satova. Po rečima njenih predstavnika, luksuz je upisan u DNK  firme Hautlence, a satovi su njihov zaštitni znak. Drugi razlog je zanimljiva metafora. Za uspešne poslovne ljude, koji su uglavnom kupci kvalitetnih satova, vreme je najskuplji proizvod na svetu. Kupovinom Lavirint Igrališta, oni šalju poruku da sebi mogu da priušte vrhunski luksuz, ali i da mogu da priušte gubljenje vremena i uživanje u svim sferama života.

Lavirint Igralište dolazi u dva modela, u belom zlatu i sve popularnijem pink zlatu. Narukvica je napravljena od kože Luizijana aligatora i postavljena je satenom, a lavirint je u celosti napravljen od 18k zlata sa krunicama od kristala safira. Kuglica u lavirintu napravljena je od čiste platine.

Da bi pobedio u igrici, vlasnik Hautlence Lavirinta pomera ručni zglob dok kuglica ne upadne u jednu od dve rupe na bazi. Potom preko mehanizma za navijanje aktivira mali mehanički lift koji vraća kuglicu za sledeću rundu.

Ako ste ikada imali dilemu šta se poklanja ljudima koji imaju sve na svetu, Hautlence Lavirint bi možda mogao biti jedan od odgovora.

Izvor: Medias

Moderni Vikinzi dižu jedra

Prošlo je više od hiljadu godina od kako je Lejf Erikson izveo svoje čuveno putovanje od Evrope do velike nepoznate zemlje koju su Vikinzi nazvali Vinland, stotinama godina pre Kristofera Kolumba. Sada jedna skandinavska posada kreće na jednako opasno putovanje preko Atlantika.

Najveći vikinški brod na svetu sagrađen u moderno doba sada kreće na opasno putovanje preko Severnog Atlantika.

Brod „Zmaj Haralda Lepokosog“, nazvan po kralju Haraldu Harfagru, koji je ujedinio Norvešku devetstotih godina, trebalo je da isplovi iz vikinškog sela Avaldsnes u Haugesundu u Norveškoj u nedelju, ali je morao da sačeka da se poboljšaju vremenski uslovi.

„Moramo da sačekamo da dođe pravi trenutak između dva fronta niskog pritiska, što je isto ono što su radili Vikinzi u svoje vreme“, izjavio je švedski kapetan Bjorn Ahlander.

​Brod će se uputiti u Ameriku preko Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda i time odati počast čuvenom putovanju Lejfa Eriksona i njegovih Vikinga.

Ahlander, koji je ranije radio kao šef na naftnoj bušotini u Geteborgu, kaže da je samo vreme polaska ključna tačka za bezbedan prelaz preko Severnog Atlantika.

„Imamo samo mesec dana, jer je maj jedini vremenski period koji je manje-više oslobođen niskog pritiska i jakih vetrova. Tada su dobre šanse da se bezbedno pređe okean“, rekao je kapetan.

Iako će ih pratiti spasilački brod, mešovita posada koja broji 33 člana pripremljena je za opasno putovanje.

„Proći ćemo kroz najopasnije svetske vode, uključujući i južni deo Grenlanda, koji ima mnogo ledenih santi i gde vladaju niske temperature. Nemamo nikakvu zaštitu. Ovo je otvoreni brod. Ako se nešto desi, to neće biti šala“, dodao je Ahlander.

​Vikinški brod je opremljen savremenim navigacionim uređajima, ali i istorijskim alatkama, kao što je kapetanov dnevnik i magnetni kompasi.

„Svesni smo da sve može da otkaže, pošto se elektronska oprema i slana voda ne slažu baš najbolje. Zbog toga se oslanjamo i na navigacione metode Vikinga, srednjeg i 21. veka“.

Nakon prelaska Atlantika posada namerava da poseti Kvebek i Toronto u Kanadi. U Sjedinjenim Državama „Zmaj“ će spustiti sidro u Tvin Portsu, Čikagu i Njujorku.

​Korito „Zmaja Haralda Lepokosog“ je napravljeno od hrastovine, a brod je dugačak 35 metara od pramca do krme. Širok je 8 metara, jarbol je visok 24 metra, a jedra su napravljena od 260 kvadratnih metara svile.

Izvor: Večernje novosti

Kamile za Ginisa: Ovako izgleda najluđa trka na svetu!

Festival kamila u Mongoliji pravo je malo slavlje. Čuvena trka kamilama upisana je u Ginisovu knjigu rekorda sa dužinom staze od 15km i preko 1100 učesnika.

Izvor: Espreso

Ništa bez kalašnjikova: Ovako se u Pakistanu pale cigarete

Na internetu je objavljen video koji pokazuje kao jedan Pakistanac pali cigaretu svom prijatelju pomoću puške kalašnjikov.

Neverovatnom preciznošću muškarac puca u kraj cigarete koja viri iz usta njegovog prijatelja sa udaljenosti od stotinak metara.

Muškarac, kome je na taj suludi način zapaljena cigareta, momentalno počinje da aplaudira svom prijatelju.

On očigledno ima puno poverenja u momka sa kalašnjikovim, jer zatim ponovo stavlja svoj život u njegove ruke.

Ovog puta, naoružani muškarac je pogodio jabuku koju je njegov prijatelj stavio na glavu. 

Izvor: Blic