Paran, peruansko selo slepih

Žitelj peruanskog sela slepih

Malo selo Paran smešteno je na oko četiri sata vožnje od peruanske prestolnice Lime u planinskom vencu Anda.

Pogled s Anda na selo

Mnogi od oko 360 stanovnika boluju od naslednog slepila. Seljani nikada nisu dobili medicinske potvrde o uzroku slepila od kojeg boluje oko 75 stanovnika, najviše muškaraci.

Slepi u Paranu

Veruje se da je reč o oboljenju koje se prenosi genetski sa generacije na generaciju, koje uzrokuje retinitis pigmentosa, fenomen poznatiji kao "pogled kroz tunel".

 Ni devojčice nisu pošteđene slepila

Još nikada nije pronađen lek za slepilo, koje se najviše manifestuje kod dečaka u dobi od sedam godina, koji tokom dana vide slabije dok naveče ne vide ništa.

Paran, selo slepih u Peruu

Paran je tiho mesto, udaljeno od gradskih gužvi. Seljani navjećim delom rade na velikim plantažama voćnjaka odakle ubiru najslađe peruanske breskve.

Paran, Peru

 Žitelji Parana žive od poljoprivrede

Izvor: Newsweek

 

Srpski revolveraši na divljem zapadu: Savo i Giga, strah i trepet Dedvuda

 Revolveraš iz prvog američkog vesterna "Velika pljačka voza" iz 1903. godine.

Prvo i osnovno: ako niste gledali američku televizijsku seriju “Dedvud” glasovite HBO produkcije, o kojoj osnovne informacije možete pronaći na priloženom linku, predlažemo vam da prekinete sve ono što trenutno radite i da sa tim procesom odmah počnete.

Jedna od najzanimljivijih stvari vezanih za ovaj fiktivni prikaz stvarnog divljozapadnog grada Dedvuda je to što su svi likovi koji se pojavljuju u njemu zaista postojali i u jednom trenutku i bili u Dedvudu.

Set Bulok, Al Sverindžen, Čarli Ater, Kalamiti Džejn, Divlji Bil Hikok… su ne samo bitne ličnosti istorije Divljeg zapada već i bitne ličnosti u istoriji legendarnog grada Dedvuda i samim tim serije koja se bavi životom u njemu krajem 1880-ih godina, kada je ovo mesto još uvek bilo izvan granica Sjedinjenih Država i samim tim izvan zakona, izvan ustavnog poretka. Taglajn serije, “pakleno mesto za sticanje sopstvenog bogatstva”, savršeno ilustruje o čemu se tu radi.

Međutim, praktično je nepoznata činjenica da su i Srbi, posebno oni iz Hercegovine i Crne Gore, takođe davali svoj doprinos stvaranju ovakve reputacije najdivljijeg gradića Divljeg zapada. Uostalom, i bilo bi malo nepravedno da Balkanci nisu umešali prste u nešto što nema veze sa zdravim razumom, zar ne?

 Slika legendarnog gradića Dedvuda iz 1876. godine, pre nego što je pacifikovan i priključen Dakoti.

Tako je “Black Hills Daily Register” 15. juna 1910. godine – prenosi portal MojaHercegovina.com na osnovu dugogodišnjeg istraživanja od strane autora Radeta Likića – objavio sledeći tekst:

“Savo Vučurević, Crnogorac koga je juče upucao Hercegovac Gigo Bokić sa pet metara, umro je sinoć od zadobijenih rana u 8:45, u svom domu u južnom delu ulice Gold. Dve rane na glavi bile su kobne i uzrokovale su smrt. Savo Vučurević je imao 27 godina i bio je neoženjen. Iza njega su ostali majka i otac, brojna rodbina u Crnoj Gori te brat u Bjutu, Montana. Brat je obavešten o tragediji i očekuje se da će stići u Dedvud na sahranu.

Svedoci ovog nemilog događaja rekli su da su se Bokić i Vučurević posvađali juče oko tri po podne, te da je pokojnik pozvao Bokića na dvoboj što je ovaj prihvatio. Svedoci su izjavili da je pokojni Vučurević prvi pucao i ispalio nekoliko metaka pre nego što je Bokićev pištolj progovorio.”

 Salun Džem, u vlasništvu Ala Sverindžena, oko 1878. godine.

Ne znamo šta je bio epilog cele priče, ali poznajući Crnogorce i instituciju krvne osvete, čak i ako je Bokić izbegao hapšenje prilično je sigurno da nije izbegao Savinog brata iz Bjuta.

Ovo nije sve. 28. juna iste godine, nažalost na Vidovdan, samo dve nedelje nakon ovog događaja, Srbi su bili akteri još jedne pucnjave. Isti dnevnik je dan kasnije izvestio:

“Rezultat sinoćnje pucnjave je to da, Majk Ćuk, srpski radnik, leži u mrtvačnici, a njegov zemljak, Džon Petrović, zauzima ćeliju okružnog zatvora, i čeka istragu o detaljima ubistva.

 Divlji Bil Hikok oko 1860. godine.

Tragedija se desila sinoć oko 8:30, dok su Ćuk i Petrović, sa još dvojicom zemljaka, igrali karte u salunu Nika Pupića, koji se nalazi kod tržnice u glavnoj ulici. Tokom igre, Petrović nije uspeo da odigra zamišljenu kombinaciju, nakon čega se Ćuk počeo šaliti sa njim, govoreći mu da ne zna da igra. Petrović je potegao pištolj kalibra 32, uperio ga ka Ćuku, kazujući mu da će ga ubiti ako to ponovi još jednom, istovremeno povlačeći obarač. Pištolj je u tom trenu i opalio. Kada je Petrović video da je ustrelio svog zemljaka, pokušao se ubiti, ali su mu prisutni oteli pištolj. Napustio je tada salun i sam se prijavio policajcima.

Ćuk je odvezen u bolnicu, ali nije mu bilo spasa. Metak se nalazio na nezgodnom mestu i nije ga bilo moguće izvaditi. Izdržao je nekoliko sati, preminuo je noćas u 00:30.”

Obojica aktera ovog krvavog kartaškog obračuna koji je istorija zaboravila, i Majk (pravo ime Mitar) i Džon (pravo ime Jovan) su bili iz bilećkog kraja. Mitar je sahranjen u Dedvudu gde se i danas može videti njegov grob, i večno počivalište mu je zapravo vrlo blizu Divljeg Bila Hikoka, Kalamiti Džejn i Seta Buloka. Što se tiče Jovana, ne znamo šta je sa njim bilo, ali verovatno je obešen.

 Dedvud oko 1890. godine.

Postoji još jedna stvar koju saznajemo iz ovog novinskog isečka, stvar koja se lako preskoči. Naime, Nik Pupić (pravo ime verovatno Nikola) držao je salun u Dedvudu, i to u glavnoj ulici, odmah pored tržnice. Poznajući ondašnje prilike verovatno je u njemu držao i prostitutke, mada je to samo nagađanje; ako je tačno onda bi bio baš kao legendarni Al Sverindžen u seriji “Dedvud”. Biti ugostitelj na Divljem zapadu nije isto što i biti ugostitelj na drugim mestima: postoji izvesna poetika sa tim u vezi.

Ruku na srce, oba ova pomenuta događaja odigrala su se nakon što je gradić Dedvud pripojen Teritoriji Dakota koja će 1889. godine biti podeljena na Severnu i Južnu Dakotu i tako primljena u Uniju.

Prema tome, red i zakon su već postojali na tom tlu 1910. godine kada se sve ovo odigravalo, i Divlji je zapad već bio u dobroj meri ukroćen, ali nema nikakvog razloga da se sumnja da Srbi bili tu i za vreme dok je to bio grad sa žigom bezakonja. Pre svega zato što se zna da je srpsko iseljavanje u Ameriku postojalo već 19. veku, a zov zlata sa obližnjeg Blek hilsa bio je tako jak da mu niko nije odoleo. Uostalom, tamošnje je groblje puno Sredanovića, Dangubića, Drekalovića, Džodža, Ignjatića, Janjića, Kurilića, Kolaka…

Izvor: Telegraf

Kupio je polovan auto, a u vratima zatekao putnu torbu! Samo što nije dobio šlog

Jednog jutra je ljubitelj automobila saznao da na njegovom ne radi električni podizač prozora, pa je odlučio da otvori unutrašnjost prednjih vrata i otkrije šta je problem.

Bio je to polovni automobil i nije mogao da očekuje da će ga dugo služiti i da će sve raditi perfektno.

Međutim, kada je otvorio unutrašnjost vrata bio je iznenađen. Pronašao je crnu torbicu, napunjenu sedam vrećica.

U njima su se, ni manje ni više, nalazile pare. Nije mogao da veruje.

A delovao je kao loš dan.

Izvor: Srbija danas

Ekstremno do„koske“: Zakačio padobran na kožu sopstvenih leđa…

Neki ljudi zaista nemaju granice. Zakačio je padobran, nećete verovati, za kožu na sopstvenim leđima i skočio sa litice kao da smrt nije ništa.

Na svu sreću, bezbedno se spustio u podnožje.

Pogledajte video:

Izvor: Vesti net

Pop zabrinut za kvalitet droge?! Otac Rafailo: Heroin je slab i nikakav

Sveštenik Rafailo

Na internetu se pojavio video snimak sveštenika Rafaila koji u delu svoje propovedi govori o kvalitetu vode i heroina.

Na osnovu kanala koji je objavio ovaj snimak, reč je o ocu Rafailu, svešteniku iz manastira Podmaine, koji je u okviru Mitropolije Crnogorsko Primorske, a smešten je na nekoliko kilometara od Budve.

Zašto se svešteno lice uopšte brine o kvalitetu droge, to verovatno samo on zna.

Na internet stranici manastira Podmaine piše da je otac Rafailo (Boljević) starešina manastirra od 2010. i da često održava duhovna predavanja koja su veoma posećena, piše "Informer".

Izvor: Blic

Kumstvo kod Srba Koja je uloga i kako se postaje kum?

Kumstvo je najjače duhovno srodstvo u srpskom narodu. Kum venčava i krsti i njegova dužnost se prenosi sa kolena na koleno. Svedok je pred Bogom na krštenju i venčanju. Posrednik je između živih i mrtvih predaka. Bog pa kum kaže se kod nas. Kumova kletva se smatra najtežom kod nas.

Za kuma se uzima čovek koji nije nikakav rod po krvnoj liniji, ali je poželjno da bude iz jače kuće nego što je svoja ili bar iz jednake, da bi se od kuma, u slučaju nužde, mogla tražiti pomoć i zaštita.

Međutim, postoje i trenuci kada se kumstvo otkazuje. Na primer, ako u kući mnogo umiru deca ili ako kum mnogo osiromaši, pa on to sam predloži. Kumstvo može i privremeno da se otkaže, ako je kum u žalosti u vreme kada treba da venča ili krsti, ali se posle kumstvo nastavlja.

Kum se, po tradiciji, poštuje kao najveći rod po krvnoj liniji. Ukoliko se kum iz bilo kojeg razloga menje, prvo se traži oproštaj od starog kuma, pa se tek onda traži nov kum i stvara novo kumstvo.

Ono što nije mnogo poznato jeste da se u našem narodu kumstvo sklapa iz najrazličitijih razloga. Jedan od takvih razloga je šišano kumstvo. Naime, ako redovni kum ne može iz bilo kojih razloga da bude i šišani kum (onaj koji prvi put ošiša novorođenče), onda se za prvo šišanje traži novi kum i to najčešće tako što se novorođenče iznese na ulicu, pa ko prvi naiđe, postaje detetu šišani kum.

Na isti takav način sklapa se i kumstvo iz nužde. Recimo, ako nekome ne mogu da se u kući održe deca, uzme se novorođenče i ostavi se na sred raskrsnice samo, a rotitelj se sakrije negde i posmatra ko će prvi prići detetu. Taj koji prvi naiđe, uzima se za kuma. Međutim, tek posle trećeg kršatavanja, on se smatra pravim kumom. Isto tako se i za venčanja uzimao kum iz nužde, ponajčešće ako je venčanje obavljano u bežaniji i na brzinu.

Postoji i kumstvo za smirivanje osvete. To je važilo za krajeve u kojima je vladala krvna osveta, pa je bilo slučajeva da se zavađene strane pri mirenju okume, da bi se prekinulo sa osvetom.


Izvor: Telegram

Srpskim momcima trebaju ovakve: Pogledajte kakvu „zver“ vozi ova cura

Dok natalitet u Srbiji drastično pada, momci koji žive u srpskim selima sve češće ostaju neženje, jer je gotovo nemoguće danas pronaći devojku koja bi pristala da se uda za momka na selu.

I dok mlade srpkinje bezglavo beže od sela i poljoprivrede, mlade dame negde drugde bi dale sve za život na selu i rad na njivi.


Pogledajte kakvu „zver“ i sa kakvim umećem vozi ova cura:

Izvor: Telegram

Narodna verovanja o crnoj magiji: Ko su zapravo te baba vračare

U crnu magiju se ubrajaju sve vrste vračanja, bajanja, čaranja, opčinjavanja, bilo da se njima branilo od bolesti, mamila voljena osoba ili želelo neko zlo da se nanese drugoj osobi.

Vračanje i bajanje vodi porekolo još iz pradavnih vremena, kada je čovek bio na niskom stupnju razvoja, a religija mnogobožačka. Međutim i danas je zastupljeno da mnogi primitivni ljudi veruju u vradžbine i bajanja i u tome traže lek i spas.

Crna magija se izvodi na taj način što se pomoću nekih predmeta pokušava nekome načiniti neko dobro ili zlo ili nabaciti na nekoga neke čini- opčiniti ga, omađijati. Sastavni deo izvođenja tih čini je bajanje, koje se sastoji iz izgovaranja tajanstvenih reči, basma.

Vračanjem se najčešće bave starije žene, koje narod još naziva vračare, čarobnice, bajalice, veštice. Sve one kažu da su ovaj zanat naučile od nekih svojih pokojnih baba ili strina, a ima i onih koje tvrde da im se neko u snu javio i otkrio tajnu vračanja.

Prema narodnom verovanju, one su povezane sa zlim dusima, najčešće đavolima i od njih sznaju tajnu vračanja. Neuk narod ih se najčešće plaši, gleda ih kao neku vrstu veštice i veruje njenim rečima i basmama. Nauka je, ipak utvrdila, da je autosugestija ponekad bolja od svakog leka, pa u tome treba i tražiti tajnu uspeha nekih vračara.

Vračare će ljubomorno čuvati svoju tajnu vračanja, jer prema narodnom verovanju, ako je odaju više od trima osobama, njihovo vračanje gubi čarobnu moć, a neće vredeti ni onima kome su odale tajnu.

Prilikom vračanja ili bajanja ove žene se služe različitim stvarima u zavisnosti od potrebe. U svojoj zbirci najčešće raspolažu belim lukom, bosiljkom, drškom od metle, nožem sa crnim koricama, solju, perom od crnog petla, krilcima slepog miša, mačijom ili zečijom šapom, češljem, kamenom belutkom, zečijim repom, prstenom skinutim sa ruke mrtvaca, konopcem o koji se neko obesio, zmijskom košuljicom, lisičijom dlakom i drugim neobičnim stvarima.

Posebno je i vreme kada se izvode magije. Prema narodnom verovanju, to je najbolje u predvečerje, pre zalaska sunca i pred mladi mesec, jer se veruje da kako odlazi dan i kako se smenjuje mesec, tako će se i bolest smenjivati. Nedeljom se vračanje izbegava, a najbolji dan za to je utorak. Takođe, neke vračare vole da vračaju i u ponoć, jer su nečiste sile tada u pokretu i lako se stupa u odnos sa njima.

Bitno je i mesto gde se vračanje sprovodi. Najčešće je to na ognjištu, bunjištu, na drvljaniku, gumnu, pred kokošinjcem ili na kućnom pragu.

Kada leči, vračara uzme neki predmet iz svoje zbirke, stavi ga na bolesnika ili maše njime iznad bolesnika i pritom izgovara basmu koja ”leči” tu bolest.

Kod nas najčešći oblici vračanja su skidanje i bacanje čini, gašenje ugljeva, nošenje amajlije, vradžbine sa urokljivim očima. Posebnu vrstu vračanja čine ljubavne vradžbine i čini.

Izvor: Opanak

Sprdnja na račun OVK (UÇK) digla Kosovo na noge: Velika drama zbog satiričnog filma!

Kosovo i Metohiju trese prava drama zbog satiričnog, kratkog filma na račun Oslobodilačke vojske Kosova (OVK -UÇK ). Film “Strateški plan”, koji traje 12 minuta a čiji je autor grupa Stapket, žestoko kritikuju nekadašnji pripadnici te terorističke formacije.

Na filmu su prikazani pripadnici OVK koji, na ne tako hrabar način, pokušavaju da zauzmu stambene zgrade i sedišta institucija posle rata 1999. godine.

B 92 prenosi da je poslanik vladajuće Demokratske partije Kosova Đevahir Izmaku tražio izvinjenje, nakon emitovanja filma na televiziji KTV.

– Morate odmah da se izvinite ili da uđete u proces zaštite svedoka na sudu, jer izgleda da posedujete podatke o tome da su komandanti ubijali svoju braću po oružju – istakao je Izmaku.

Kritike komičarima je uputio i predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji, koji je ipak istakao da treba da prestanu osude umetnika, koje su započele na društvenim mrežama.

Na Jutjubu je film postavljen 31. decembra i već ima više od 712. 000 pregleda.

VIDEO

KLIKNI OVDE:

Izvor: Beograd In

Ljudi u ovom selu ne pričaju: Oni zvižde

Kuskoj je selo u Turskoj čiji stanovnici već 400 godina komuniciraju zviždanjem. Ovaj jednostavan način komunikacije je osmišljen u vreme kada ljudi nisu imali struju, a poznat je pod nazivom “ptičji jezik”, odnosno na truskom jeziku “kuș dili”.

Selo je smešteno na nepristupačnom mestu u Turskoj i seljanima se u to vreme sama potreba nametnula za alternativnim načinom komunikacije. Jednim koji će štedeti više energije od hodanja ili dovikivanja.

Inspirisani pesmama ptica, počeli su da zvižde slogove turskih reči. Seljani su koristili ovaj način komunikacije da jedni druge obaveste o posetiocima sela, da upitaju jedni druge za pomoć ili da jednostavno pošalju nekome pozivnicu za druženje uz čaj. Tokom godina njihov jezik zviždanja se toliko razvio da su počeli sklapati i složene rečenice, pa čak i voditi razgovore zviždanjem.

Pošto se zvižduk čuje do udaljenosti od otprilike 1 km, ako je osoba koja treba da primi poruku dalje, neko će uvek biti ljubazan da prenese zvižduk – sve dok poruka ne stigne do svog cilja.

Električna energija je stigla u Kuskoj tek 1986. godine, a otprilike u to vreme mlađi stanovnici su već napuštali selo u potrazi za boljim životom u razvijenim gradovima. Danas u selu žive uglavnom stariji ljudi, a pojavom mobilnih telefona i novih jednostavnijih načina komunikacije, i njihov ptičji jezik polako umire.

No, seljani se i dalje ne predaju. Oni svake godine organizuju festival koji promoviše jezik zviždanja, i prilikom toga pokušavaju promovisati jezik među mlađom populacijom, kao i da razvijaju turizam koji značajno doprinosi ekonomiji sela. Tokom svakog festivala zviždanja održi se i takmičenje, prilikom kojeg takmičar zviždanjem komunicira poruku sudijama koji se nalaze na drugoj strani planine.

Pogledajte video:

Izvor: Telegraf

Da li znate zašto Kinezi jedu štapićima?

O nastanku štapića koje Kinezi, ali i drugi Azijski narodi koriste tokom jela, postoje mnoge legende, ali se pravo objašnjenje krije u kineskim običajima.

Štapići kao pribor za jelo su se prvi put pojavili tokom dinastije Šang, između XVI i XI veka pre nove ere.

Jeftine izrade i laki za rukovanje brzo su se odomaćili u Kini, a zatim i u većem delu Azije.

– Upotreba štapića je svakako izraz rafinmana – smatra francuski sociolog i antropolog Žan Pjer Pulen, autor “Rečnika prehrambenih kultura” za razliku od nekadašnjih evropskih trpeza na kojima su se namirnice sekle oružjem kako bi se istakao način na koji je aristokratija prigrabila vlast u državi, a to je nasilje.

U Kini se, pak, napredovanje na društevnoj lestvici ostvarivalo izučavanjem matematike i poezije.

Hladnom oružju – noževima i viljuškama, tako nije bilo mesto na stolu. Svo “nasilje” se zadržavalo u kuhinji gde su se namirnice sekle, ne samo iz praktičnih razloga, već i da bi se izbeglo da gostu bude prinet velik komad mesa koji bi ga podsetio na ubijenu životinju, dodaje Pulen.

Korišćenje štapića upućuje na blagost i dobronamernost, naveo je Pulen u izjavi za Frans annter.

Prema jednoj legendi, štapiće je izmislio prvi kineski car Ju Veliki koji je strahujući da bude ubijen, zabranio upotrebu noževa i viljušaka.

Jednom prilikom je bio toliko gladan da nije mogao da sačeka da se jelo ohladi te je iščupao dve grančice s kojima se poslužio kao hvataljkom, dodaje Pulen.

Mada se svi istoričari ne slažu oko porekla štapića, jedno je sigurno – jako su korisni za one koji ih redovno upotrebljavaju.

Naime, njihovim rukovanjem pokreće se više od 30 zglobova i 50 mišića na prstima, šakama i rukama.

Izvor: Tanjug

Neverovatno: Stanovnici Sankt Peterburga danas su mogli videti tri Sunca!

Stanovnici Sankt Peterburga danas su imali priliku da vide redak prirodni fenomen — tri sunca.

U pitanju je optička iluzija, koju izazivaju ledeni kristali u vazduhu.

Ova iluzija je poznata kao „zimska duga“ i javlja se prilikom jakog izvora svetlosti.

Izvor: Srbija Press

Apokaliptičko predskazanje: Pogledajte snimak žabe koja guta zmiju!

Ni najveći biolozi i prirodnjaci nisu mogli da predpostave da će se desiti ovakvo što.

Žaba koja guta zmiju je scena kao iz najgorih apokaliptičnih filmova.

Ovakve scene iz prirode govore o tome koliko zapravo ne znamo o svesti živih bića na planeti, i koliko životinje mogu biti nepredvidive.

Pogledajte ovaj neverovatan i šokantan video:

Izvor: Srbija Press

Nerazjašnjena misterija: Pronađen brod duhova koji je nestao u Bermudskom trouglu!

El Faro je samo jedan od brodova koji je potonuo u Bermudskom trouglu. Do nesreće je došlo kad mu je misteriozno nestala struja, što je uzrokovalo gubitak komunikacije i navigacije, nakon čega je uplovio u uragan kategorije četiri Džoakin.

Nesreća se desila u oktobru prošle godine, a u nesreći je život izgubilo svih 33 mornara koji su se nalazili na brodu u tom trenutku. Sada se El Faro nalazi na dnu mora, a istraživači Nacionalnog bezbednosnog transporta su uspeli da pronađu njegovu lokaciju.

Brod je bio u izuzetno lošem stanju i posledice smrtonosnog uragana se i te kako mogu videti na njemu. Krma je potpuno polomljena i jedva se vidi ime broda, dok su i svi prozori polomljeni što ukazuje na izuzetno brz udar u dno, što je neobično za potop broda.

Naučnici su pronašli audio-zapise kapetana broda i sada se nadaju da su u dovoljno dobrom izdanju da čuju poslednje trenutke posade El Fara. 

Da stvar bude još čudnija, svi kontejneri koji su se nalazili na brodu su nestali, a ovaj teretnjak je prevozio automobile. Naučnici su najavili da će nastaviti sa potragom, kako bi pronašli i tela poginulih u ovoj nesreći, jer se ona, verovali ili ne, ne nalaze na brodu.
 

Izvor: Srbija Press

Dve čudne kugle pale sa neba u Vijetnamu!

Dva neobična objekta za koja se veruje da potiču iz svemira, pronađena su na dve lokacije na severu Vijetnama.

“Nebo je bilo vedro, ali smo mi iznenada čuli zvuk sličan grmljavini”, rekao je jedan od očevidaca za “Thanh Nien”. Nešto kasnije, ljudi su uspeli da nađu metalnu kuglu prečnika od oko 80 cm na obali potoka.

Nakon buke “s neba”, u drugom kraju Vijetnama ljudi su pronašli drugu, manju kuglu, prečnika oko 27 cm.

Vojska trenutno ispituje obe oblasti, a za sad je poznato jedino to da nije reč o eksplozivnim napravama.

Slične kugle mogu da se nađu i u ostatku sveta, a prošlog oktobra su pronađene u Španiji i Turskoj.

 

Za takve objekte obično se na kraju ispostavi da potiču iz neke od raketa koja su nakon nekadašnjih svemirskih misija, ostale u Zemljinoj orbiti.

Prema podacima NASA, više od 500.000 objekata kruži oko naše planete, a deo tog otpada pada na Zemlju.

Izvor: Srbija Press

Ovo je najbizarniji natpis na grobu u celoj Srbiji, a verovatno i jedini!

Slika koja je osvanula na društvenim mrežama obišla je Srbiju, a komentari su uglavnom na nadgrobni natpis bili više nego čudni…

U selu Jelakce nadgrobni spomenik koji već godinama neke nasmeje, druge pogodi emotivno, u nekima budi tužna osećanja, ali jasno je da u ljudima pokreće razna osećanja i emocije…

Kako god ocenili ovu sliku ovo je do sada jedini zabeležen nadgrobni spomenik sa ovakvom porukom u Srbiji do dan danas…

Izvor: Balkans Press

Više od prve klase: Mesto na samom vrhu aviona

Ako oduvek sanjate o potpunom pregledu situacije iz aviona, vaši snovi bi uskoro mogli da se ostvare.

Za većinu nas, najbolje stvari u vezi sa letom avionom su: besplatna pića, mogućnost da pogledamo sve romantične komedije koje smo propustili i trenutak kad sletimo i znamo da smo preživeli.

Ako se pitate što biste više mogli da poželite, šta kažete na ovo: mesto na vrhu aviona. Srećom, još neko je razmišljao na isti način, pa je takav koncept predložila kompanija Windspeed Technologies iz Vašingtona, koja cilja na vlasnike privatnih aviona i putnike iz prve klase koji žele ultimativni doživljaj leta.

Zahvaljujući SkajDeku – paru ekskluzivnih sedišta unutar staklene kupole – oni koji to požele, moći će da vide svet sa vrha aviona.

SkajDek je mehurić u obliku suze, koji bi trebalo da bude dostupan privatnoj i komercijalnoj avionskoj industriji. Nudi pogled od 360 stepeni, a krase ga rotirajuća sedišta.

Dizajn SkajDeka omogućava da se doda postojećim avionima. Iako je još u toku patentiranje dizajna, već su poznati troškovi instalacije, koji će iznositi između 5.3 i 16.6 miliona funti.

“Mislim da to baš i neće biti privlačan dodatak avionima. Moguće je izbušiti rupu na avionu, ali ono dodaje težinu. Morate izgraditi veliki okvir oko nje, a postavljanje kabine na vrh aviona povećaće potrošnju goriva”, objasnio je stručnjak Piter Barington.

Izvor: Etrafika

Da li znate šta je nadžak? Evo kako je "nastala" nadžak-baba

Nadžak-baba, nadžak-čeljade ili prosto nadžak izraz je za svadljivu, džandrljivu osobu (najčešće žensku) nezgodne naravi.

Naime, nadžak je staro i davno zaboravljeno oružje i oruđe, koje je bilo deo starinske bojeve opreme, hladno oružje na dugačkoj dršci, vrsta buzdovana koji sa jedne strane ima sekiricu, a s druge dugačke uši ili mali čekić. Njime se nekad tuklo u bitkama, a zatim i grubo tesalo, cepalo i kopalo.

“Sabljama joj sanduk sate-saše, nadžacima raku iskopaše”, stoji u jednoj narodnoj pesmi.

Spajanjem reči nadžak i baba (u pogrdnom značenju) nastao je u našem narodu izraz nadžak-baba.

Ovim izrazom se, dakle, označava žena naopake naravi, oštrokondža koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom.

Izvor: Bulevar

Za dlaku: Iluzionista u poslednjem trenutku izbegao smrt pred stotinama šokiranih ljudi

Poznati iluzionista iz Kanade, Darsi Ouk, izveo je tokom novogodišnje parade u Londonu trik koji mu je zamalo došao glave.

Ouk je pred nekoliko stotina ljudi dozvolio da ga okuju i glavu stave u mali akvarijum u koji su sipali vodu.

Podignut da visi u vazduhu, on je skoro puna dva minuta izdržao bez vazduha.

U poslednjem trenutku uspeo je da se oslobodi okova koje je sam tražio i da udahne vazduh.

Pogledajte koliko su se svi u publici uplašili za njega:

Izvor: Blic

Čudni oblaci prekrili američko nebo

Misteriozni oblaci pojavili su se na nebu Misisipija i privukli pažnju NASA.

Brojni oblaci sa rupom prekrili su nebo američkih država Luizijane i Misisipija.

Oblaci su privukli pažnju NASA, jedan od njenih satelita fotografisao je rupe u oblacima na nekoliko kilometara iznad površine Zemlje.

Ove rupe se formiraju kada je temperatura vode u oblacima ispod nule, ali voda još nije zamrznuta zbog nedostatka ledenih čestica. Ledeni kristali formiraju domino-efekat, što stvara kapljice vode kada kristal ispari, ostavljajući veliku rupu u oblaku.

Ovi oblaci se pojavljuju povremeno, kad avioni lete kroz oblake.

Oblaci sa rupama u državi Kalifornija, u SAD, snimljeni su i u martu 2015. godine.

Izvor: Večernje novosti

Misteriozna dečija grobnica u Irskoj: Niko ne zna šta se desilo sa 800 beba koje su tu sahranjene

Vlasti u Irskoj rešile su da odgonetnu šta se desilo sa 800 beba koje su zakopane u grobnici u dečijem domu Sveta Meri u Tuamu. Veliki broj ljudi sumnja da iza ovog masovnog sahranjivanja stoji mračna priča o čemu svedoče i ljudi koji su tamo nekada radili.

Dom Sveta Mari su, u periodu kada je preminulo 796 beba, vodile časne sestre i one jedine znaju šta se tačno desilo i zbog čega su sva ta deca umrla u isto vreme.

Dom je radio od 1925. do 1961. godine, a slučaj masovne grobnice sa telima beba koje su pokopane bez kovčega, razotkrila je jedna radnica pre svoje smrti. Nakon toga, krenula je istraga. Istoričarku Katarinu Korles je ova priča zainteresovala i ona je uspela da pronađe video-snimke koji razotkrivaju ovu grobnicu.

U dom Sveta Mari su bile slate sve neudate majke koje bi, nakon porođaja, ostavljale tamo svoju decu.

Neka su odmah po ostavljanju bila usvojena u Americi, dok su druga deca nastavila da borave u domu. Dečaci su Svetu Mari napuštali sa pet, a devojčice sa sedam godina.

Deca koja su ostala u domu “završila” su u grobnici. Razlozi njihove smrti još su nepoznati.

Neki izveštaji govore da su se deca razbolela, da nisu adekvatno lečena, pa su umirala mahom od upale pluća, tuberkuloze i boginja.

Pogledajte video:

Izvor: Telegraf