Francuski poštar Ferdinand Ševal posvetio je 33 godine svog života fascinantnom hobiju iz kojeg je stvoreno neverovatno umetničko delo. On je godinama radio na projektu izgradnje palate od kamenčića u Hauterivesu.
Kamenčiće je sakupljao svakodnevno dok je raznosio poštu, a ponekad su mu bila potrebna i kolica da bi uspeo da ponese sav materijal. Ferdinand je obraćao pažnju na detalje, na svaki stub, luk i skulpturu. Ovo je počelo kao mali hobi koji je potom prerastao u životni projekat. Proglašen je za jedan od najlepših amaterskih arhitektonskih poduhvata i nazvan “Le Palais ideal”, što u prevodu znači “Savršena palata”.
Ševal je sa 13 godina napustio školu i postao šegrt u jednoj pekari. Ipak, za svoj životni poziv izabrao je to da bude poštar. Ideja za ovaj projekat prvi put mu je pala na pamet kada se sapleo o jedan kamen.
- Želeo sam da znam zašto se to desilo. Sanjao sam da sam izgradio palatu, zamak ili pećinu. Nikome to nikada nisam ispričao da me ne bi ismevali, jer sam se i sam sebi smejao. Tada sam rekao sebi: ako priroda želi da pruži materijal, ja ću raditi na arhitekturi i izgradnji - napisao je Ferdinand u svom dnevniku.
Ševal je većinu materijala pronalazio na gradilištu u mestu Otriv, odakle je nosio kamenje sa sobom nakon posla, a neretko su mu za to bila potrebna kolica. Ovaj čovek je sve izgradio potpuno sam, a često je imao inspiraciju i u kasnim noćnim satima, zbog čega je radio pod svetlom uljane lampe.Inspiraciju je pronašao u razglednicama sa egzotičnih destinacija.
Pošto je mnogo vremena posvetio svom projektu, ovaj udovac je svog sina dao njegovim kumovima, jer je smatrao da će se oni bolje starati o njemu. Spoljni zidovi ove palate su dugi 24 metara i visoki 10 metara. Sama palata poseduje skulpture egzotičnih životinja i mitskih stvorenja, a inspiraciju za njih pronašao je u razglednicama koje je donosio ljudima. Takođe, veliki uticaj na njega imalo je hrišćanstvo i hinduizam. Ševal je tražio da ga, kada umre, sahrane u palati.
Nažalost, nisu mu to dozvolili, pa je sam sebi izgradio mauzolej na groblju, gde je i sahranjen 1924. godine, tačno godinu nakon završetka izgradnje palate. Ova građevina i 100 godina posle izgradnje privlači turiste širom sveta, a našla se i na francuskoj poštanskoj markici 1986. godine. Možda najbolje objašnjenje ovog arhitektonskog čuda je natpis koji je Ševal urezao na samu palatu, a koji glasi: “San jednog čoveka”.
Izvor: Vezice
Нема коментара:
Постави коментар