Istorija je prožeta saopštenjima o nestalim knjigama. Teško je zamisliti koliko je intelektualnog blaga nestalo bez traga u reci vremena. Međutim, sve do sada naučnici ne gube nadu da će naći izvor, koji bi dokazao postojanje legendarnih biblioteka: Aleksandrijske i Društva 9 Nepoznatih.
Indija – kosmički brodovi i gravitacija
Drevni indijski car Ašoka je naredio da se stvori tajno društvo 9 Nepoznatih, koje je obuhvatilo najveće naučnike i mudrace tog doba. Car im je postavio složeni zadatak: da sistematizuju i katalogizuju sva naučna znanja iz drevnih svetih rukopisa ili usled eksperimenata.
Svaki od „9 nepoznatih“ napisao je po jednu knjigu, posvećenu određenoj oblasti naučnog znanja. Delatnost Društva se odvijala u strogo poverljivoj atmosferi.
Car Ašoka, pobožan budista i ubeđeni pacifista, bio je svestan snage znanja, te se bojao da ono može da bude iskorišćeno ne samo za mirovne svrhe, već i radi razaranja i ratova. On je bio u pravu: naučni podaci, koje su poznavali njegovi naučnici, čak i danas izgledaju neverovatni. Naprimer, jedna od knjiga je bila posvećena savlađivanju gravitacije, upravljanju snagom i stvaranju u zemaljskim uslovima veštačkog bestežinskog stanja. Druga je pričala o korišćenju supermoćnog oružja, koje podseća na savremene razrade u oblasti nuklearnog i psihotronskog naoružanja. U knjigama su bili i crteži letelica, koje su opisivale dizanje u vazduh i kosmičke letove.
U mnogim drevnoindijskim pismenim izvorima pominju se ti radovi, ali arheolozima nije pošlo za rukom da nađu bar jednu od tih knjiga. Pretpostavlja se da se neke od njih čuvaju u manastirima Tibeta i Indije, te budističke lame čine sve da ne bi ta znanja dospela u ruke predstavnika savremene civilizacije.
Teško je poverovati da su u drevna vremena naučnici postigli toliko visoki nivo tehničkog i naučnog razvoja, ali su 1875. godine u jednom od hramova Indije pronašli radove Bharadvadžija Mudrog, autora nekoliko himna svete Rigvede, koji je živeo u 4. veku pre naše ere. Knjiga je imala naziv Vimanik Prakaranam (Traktat o letovima), te je zapravo bila jedno poglavlje fundamentalnog dela Vimana Vidjana (Nauka o vazduhoplovstvu). Taj jedinstveni rad iz aeronautike sadržao je detaljne opise nekoliko tipova letelica, podatke o nekim osobinama letova na njima, a čak i priručnik za pilote-početnike.
Traktat o letovima su savremeni indijski stručnjaci u oblasti egzaktnih nauka dočekali bez entuzijazma. Interesovanje za dostignuća drevnih avijatora probudilo se onda, kada je rukovodstvo Kine izjavilo da zemlja duguje dostignuća u aerokosmičkoj oblasti podacima iz naučnih radova od pre nekoliko hiljada godina.
Aleksandrijska biblioteka
Aleksandrijska biblioteka je najveća biblioteka antičkog sveta. Prema procenama drevnih autora, ona je imala 400 do 700 hiljada papirusa. Ona je bila osnovana početkom 3. veka pre naše ere. Aleksandrijska biblioteka je bila pre akademija nego biblioteka: tu su živeli i radili naučnici, koji su se bavili i istraživanjima, i predavanjem. Pri biblioteci je bilo osoblje kopijista, koji su prepisivali knjige; bio je sastavljen katalog knjiga od 120 svitaka, koji se redovno obnavljao. Uz tekst svake knige su bili priloženi komentari sa sadržajem dela i podacima o autoru.
Već u vreme Julija Cezara Aleksandrijska biblioteka se smatrala bibliotekom tajnih knjiga, koje pružaju praktično neogranićenu moć. U bibliotekama se, naprimer, čuvala «Svetska istorija» vavilonskog sveštenika, istoričara i astronoma Berosa (356-261 g. pre naše ere). On je opisivao svoje kontakte s vanzemaljcima – tajanstvenim Apkalusima, bićima, koja su podsećala na ribe, a koja su prenela ljudima prva naučna znanja. Pored tog je biblioteka imala sabrana dela egipatskog sveštenika i istoričara Manetona. Prema predanju, on je znao sve tajne Egipta. Bili su tamo i radovi feničanskog istoričara Mokusa, za koga se misli da je stvorio atomsku teoriju. Tamo su bile i knjige, koje su sadržale tajne stvaranja zlata i srebra. Verovatno su one sadržale glavne ključeve za alhemiju, koji nama fale radi shvatanja te nauke.
48.-47. godine pre naše ere Julije Cezar je ratovao u Egiptu. Usled vojnih akcija u gradu i biblioteci došlo je do velikog požara, deo knjiga je izgoreo. Kasnije je zgrada biblioteke bila obnovljena, te ju je Mark Antonije popunio na račun druge krupne biblioteke elinističkog sveta – Pergamske biblioteke. Međutim, biblioteka očito nije imala sreću, ona je više puta gorela, našavši se u centru različitih konflikata. Tužna je sudbina njenih inetektualnih blaga – sva su izgubljena. Međutim, postoje optimisti koji veruju da će jednog dana ući u trag skrivenih drevnih pergamenata.
Izvor: Pravda
Нема коментара:
Постави коментар