Šareni kamenčići jezera Mekdonald

U Nacionalnom parku Glacier (SAD) nalazi se više od 700 jezera sa kristalno čistom vodom. Niske temperature vode sprečavaju rast planktona, pa u parku Glacier nije neobično videti detalje na dnu jezera dubokog i do 10 metara.

Jedna od najupečatljivijih osobina nekih od ovih jezera je prisutnost šarenih kamenčića ispod površine vode i na obalama. Jedno od najpoznatijih jezera sa “obojenim kamenčićima” je jezero Mekdonald (McDonald) koje se nalazi na zapadnoj strani parka. Ono je ujedno i najveće, najduže i najdublje jezero Nacionalnog parka Glacier.

Boju kamenja određuje prisutnost ili odsutnost gvožđa, a ono je rasprostranjeno širom Glacier parka, te je nastalo u različitim epohama.

Izvor: Pixelizam

Ogledalo neba: Slano jezero Čaka u Kini

Jedno od najlepših jezera severozapadne Kine, slano jezero Čaka, je zapravo velika slana ravnica koja se napuni vodom tokom obilnih kiša kada jezero doseže širinu od oko 9 i dužinu oko 15 km. Tokom sušne sezone jezero je mnogo manje, ali se u njemu i tada može videti prizor zbog kojeg ga svi i posećuju – odraz neba.

Jezero je vrlo plitko, na nekim mestima dubina vode ne prelazitglob noge, što omogućava posetiocima da slobodno šetaju jezerom. A kada je nebo vedro, ono se odražava u jezeru pa se stvara iluzija da zapravo hodate po nebu. Upravo je zbog toga Čaka slano jezero postalo poznato kao “Ogledalo neba”.

Region u kojoj se jezero nalazi je nekada bilo plitko more. Tektonska kretanja su podigla tlo za više od 3.000 metara te formirala ogromnu visoravan. Mali džepovi preostale morske vode postala su slana jezera.

So se iz ovih jezera vadi već 3000 godina, a danas se godišnje proizvede na stotine tona visoko kvalitetne sirove soli.

Izvor: Pixelizam

Ljubavnici iz Hasanlua: Poljubac star 2800 godina

Arheološko nalazište drevnog grada, Tepe Hasanlu, nalazi se na severoistoku Irana, u pokrajini Zapadni Azerbejdžan. Način njegovog uništavanja krajem 9. veka pre nove ere, doveo je do toga da grad ostane zamrznut u vremenu, pružajući istraživačima izuzetno dobro očuvane zgrade, artefakte i posmrtne ostatke žrtava.

Tepe Hasanlu se sastoji od centralnog nasipa u obliku citadele, visokog 25 metara, sa masivnim utvrđenjima i asfaltiranom ulicom, a okružen je niskim spoljnim gradom u kome su se nalazile kuće, štale, gradske blagajne i hramovi. Celokupna lokacija nekada je zauzimala veći prostor, ali je smanjena zahvaljujući lokalnim agrikulturnim i građevinskim aktivnostima, tako da danas zauzima dužinu od svega 600 metara, sa citadelom prečnika od oko 200 metara.

Na ovom mestu, istraživači su 1956. godine naišli na sloj grada koji je zamrznut u vremenu – “spaljeni sloj”, koji je sadržao više od 200 tela sačuvanih u pepelu i ruševinama. Sačuvani sloj omogućio je istraživačima da razotkriju užasnu priču o uništenju ovog grada, koje se dogodilo krajem 9. veka pre Hrista. Materijal koji je pronađen na lokalitetu, ukazuje na to da je grad zadesio iznanedni napad neprijatelja i tom prilikom je uništena citadela. Mnogim ljudskim ostacima koji su tu pronađeni, nedostaju glava ili ruke, a ostali su pretrpeli smrtonosne povrede glave. Jedan od ljudskih ostataka presečen je na pola, a većinu njih su činili žene, deca i starci, što ukazuje na to da su pobijeni stanovnici koji bi bili beskorisni kao robovi.

Nažalost, nedostatak pisanih dokumenata doveo je do toga da danas znamo vrlo malo o stanovništvu Hasanlua i njihovim okupatorima. Ne postoji pisani dokaz koji bi potvrdio njihov identitet. Nije nam poznat čak ni drevni naziv ove lokacije, kao ni kojoj državi je u to vreme pripadala, a još manje jezička i etnička pripadnost njenog stanovništva. S druge strane, iz istorijskih tekstova je poznato da je Kraljevstvo Urartu vršilo brutalne vojne kampanje u gvozdenom dobu, kako bi se proširilo na region oko Hasanlua.

Poljubac star 2800 godina

Iskopavanja lokaliteta Tepe Hasanlu, nastavljena 1972. godine, donela su otkriće koje je obišlo ceo svet. U jednom skladištu žitarica, verovatno krijući se od neprijatelja, pronađena su dva skeleta ljudi koje je brzo ugušio dim, dok je njihov grad bio u plamenu. Ovaj par je poslednje trenutke svog života proveo u zagrljaju, a smrt ih je dočekala u trenutku dok su ljubili jedno drugo i time njihov poljubac učinila večnim.

Iako su neki izvori tvrdili da oba skeleta pripadaju muškarcima, Muhamed Dandamajev, u svojoj knjizi Kulturne i društvene institucije drevnog Irana, navodi da se radi o muškarcu i ženi. Slična tvrdnja objavljena je i u magazinu za arheologiju, sa dodatnim informacijama i njihovoj visini, koja je bila blizi 160 centimetara.

Skeleti su pronađeni u skladištu bez ijednog predmeta, osim kamene ploče, koja se nalazila ispod glave skeleta koji leži na levoj strani. Desni skelet je na fotografiji prikazan sa povredom lobanje, ali to nije bio uzrok njegove smrti – oštećenje je nastalo prilikom arheološkog iskopavanja.

Univerzitet u Pensilveniji utvrdio je da je par preminuo zajedno oko 800. godine pre nove ere, a njihov poljubac u trenutku smrti kao da označava da je ljubav večna.

Izvor: Kafenisanje

Antogo – jedinstveni ritual ribolova, Mali

U podnožju 500 metara visoke planine na Maliju leži malo selo koje se zove Bamba. Kada suva sezona dosegne svoj vrhunac, na ovom mestu sve presuši – sve osim jednog svetog jezera prepunog somova (u kojem je strogo zabranjen robolov, izuzev za vreme rituala).

Svake godine ovdje se odigra spektakl vredan pažnje – drevni ribarski obred koji se zove Antogo i u kojem stotine ljudi u isto vreme skoči u jezero kako bi ulovili što više ribe – golim rukama. Ovaj “najluđi ribolov na svetu” traje oko 15 minuta, a napetost trenutka je ekstremna, ogromna, i neodoljiva.

U prošlosti, Bamba je bila prekrivena bujnim zelenim šumama i jezerom, a voda u njemu se smatrala svetom jer je stanovnicima sela nudila obilje ribe. No, kako je vreme prolazilo, klima se promenila i regija se pretvorila u suvo, neplodno, stenovito područje. Malo sveto jezero, veličine olimpijskog bazena, ostalo je kao poslednja uspomena na ovo, nekada plodno, zemljište.

Na dan Antogo rituala ljudi iz okolnih sela dolaze na jezero – deca, mladi i stari – naoružani samo košarama i drugim ručno napravljenim alatima za ulov ribe. Žene ne smeju učrstvovati u ritualu, jer se smatraju nečistim zbog njihovog menstrualnog ciklusa.

Odjednom, na stotine muškaraca skoči u jezero grabeći sve što mogu. Oko 15 minuta kasnije pucanj označava kraj rituala. Sve ulovljene ribe se stave u kožnu torbu i daju najstarijem čoveku, koji će osigurati pravilnu raspodjelu ribe među svim selima koja su učestvovala u (verovatno) najluđem ribolovu na svetu.

Na kraju posta možete pogledati i video rituala.

VIDEO

 Izvor: Pixelizam

Sećate li se Feliksa? Skočio je sa ivice svemira - evo šta radi danas, poludeo je skroz!

Šta se desilo ovom čoveku, pobogu...

Feliks Baumgartner, ekstremni austijski padobranac, skočio je pre pet godina (tačnije, 14. oktobra 2012), sa visine od 39 kilometara i pri tom u slobodnom padu u jednom trenutku postigao najveću brzinu od 1.357 kilometara na čas. Od tada, malo se o njemu čulo i pisalo. Ponovo se pojavio u medijima zahvaljujući njegovim antimigrantskim izjavama, a Feliks je malo zglajznuo u fašizam. Podržao je na izborima ekstremnog desničara Norberta Hofera.

Zahvaljujući svemu tome, 13. jula prošle godine Fejsbuk mu je obrisao fan stranicu koja je brojala 1,5 miliona članova, a u međuvremenu mu je vraćena. Dakle, nema zezanja sa Fejsbukom... a možda i Feliksu bilo pametno da se bavi skokovima, umesto politikom. No, Fejsbuk profil je i dalje tu, i ako ništa drugo, možete se uveriti da je i dalje san svake žene, bar što se izgleda tiče.

Osim toga, Feliks se naljutio na svoju domovinu (Austriju), jer nisu hteli da mu daju poreske olakšice kao istaknutom sportisti, pa je prebegao u Švajcarsku. E, tamo su mu zaplenili lični helikopter. Morao je da plati i 1.500 evra, jer je 2012. godine iz čista mira udario izvesnog kamiondžiju pesnicom u lice. 

Izvor: Srbija danas

Horor: Najezda otrovnih vrsta paukova na Evropu

S dolaskom hladnijeg vremena, paukovi traže svoja skloništa u evropskim domovima, a njihov broj će zbog jačanja svetske privrede ubrzano rasti, navodi se u studiji Univerziteta u Bernu.

Istraživači s instituta za zoologiju ističu da svake dve godine u Evropu stiže nova vrsta pauka, a ta dinamika bi uskoro mogla da se promeni, tako da ćemo se sa novim vrstama susretati svake godine.

U studiji se navodi da su ,,uvezene vrste“ često veće od autohtonih, što se pre svega odnosi na one koje dolaze iz Azije.

,,Evolucija klime u Evropi čini da životni uslovi sve više odgovaraju suptropskim vrstama pauka, zbog čega postoji opasnost od dolaska otrovnih vrsta”, upozorio je profesor zoologije Volfgang Nentvig.

On je dodao da je s jedne strane dobro imati ove zglavkare jer love razne insekte i njihov otrov se koristi u farmaceutskoj industriji, ali da nije prijatno posmatrati kako osvajaju skrivena mesta naših domova.

Raste i strah od paukova ili arahnofobija, koja važi za jednu od najučestalijih ljudskih fobija. Istraživanja su pokazala da se oko 15 odsto ljudi užasava ove životinje.

S druge strane, paukovi se ne plaše čoveka, a poput većine hladnokrvnih životinja, privlače ih topli ljudski domovi.

Izvor: Govori Srbija

Majka (42) i ćerka (21) porodile su se u isto vreme: Deci su dali imena o kojima danas priča ceo svet

Fatma Birinci (42) i njena ćerka Gade (21) pre tri godine napustile su svoju rodnu Siriju zbog ratnih strahota. Sada im se u jednoj turskoj bolnici desilo nešto što daje nadu u lepše dane.

Naime, njih dve su se u isto vreme carskim rezom porodile u jednoj bolnici u Turskoj. One su u istoj nedelji saznale da su u drugom stanju i obe su dobile dečake. A nazvale su ih Redžep i Tajip po turskom predsedniku Erdoganu.

Erkan Ataš, glavni lekar bolnice, posetio je dve mame nakon uspešnih porođaja.

– Nikada nisam čuo za ovako nešto. One su spas našle u našoj zemlji bežeći od strašnog građanskog rata.

Načelnik ginekologije za ovaj slučaj nazvao čudom i dodao da se majka i prethodnih puta porađala carskim rezom. I dalje se ipak ne zna gde su očevi i da li su prisustvovali rođenju dece.

Izvor: Žena / Blic

Vrede 267.000 dolara: Lovac na zlato pronašao srebrene rimske kovanice stare 2.000 godina

 

Istoričar amater Mike Smale pronašao je srebrene rimske kovanice stare 2.000 godina koristeći detektor metala na polju jednog farmera. Vrednost kovanica procjenjuje se na 267.000 dolara.

Neke od kovanica napravljene su za vreme rimskog generala Marka Antonija koji je bio saveznik egipatske Kleopatre s kojom je bio u vezi. Stručnjaci su kazali kako su ove veličine kovanica vrlo retke.

Samo jedna kovanica vredi i 12.000 dolara. Kovanice su predane istražitelju koji će izvršiti procenu i prodati ih muzeju. Smale će dobit podeliti s vlasnikom farme.

"Bilo je neverovatno, otkriće koje se dogodi jednom u životu. Znao sam o čemu je reč kada sam ih otkrio. To je jedno od najvećih otkrića, ali neću odustati od traganja", rekao je Smale.

Kovanice su pronađene u Bridportu u Velikoj Britaniji.

 

Izvor: Klix ba 

 

Dubai uvodi leteći taksi: Dron kojim upravljate telefonom

Dubai je predstavio prvi test električnog letećeg taksija bez vozača. Reč je o dronu koji radi na principu Ubera.

Ovim Ujedinjeni Arapski Emirati žele da postanu pioniri u futurističkom transportu.

U prvoj, probnoj vožnji, nije bilo putnika, a korišćen je prototip letećeg taksija. On izgleda kao mala, helikopterska kabina sa dva sedišta, a može voziti 30 minuta brzinom od 100 kilometara na sat.

Zbog namere da funkcioniše bez daljinskog upravljača i uz maksimalno trajanje leta od 30 minuta, u slučaju eventualnog problema, uz ovaj leteći taksi dolaze rezervne baterije, rotori i nekoliko padobrana.

„Pokazujemo činjenice, a ne vizije“, rekao je Aleksandar Zosel, suvlasnik nemačke kompanije koja je razvila ovaj taksi.

Dubai planira da uvede novo prevozno sredstvo u transportnu mrežu sa metroom, autobusom i tramvajem.

Putnici će kretanje taksijem moći da prate putem telefonske aplikacije.

 

VIDEO 

Izvor: N1