Izgubio je novac i morao je da otpusti jednu radnicu, ne želeći da se o bilo koju ogreši, evo kako je doneo odluku

Neki dušebrižni domaćin, koji, pretrpevši u poslovanju štetu i zapavši u oskudicu, bio je primoran da otpusti jednu od žena u službi.

Neki dušebrižni domaćin, koji, pretrpevši u poslovanju štetu i zapavši u oskudicu, bio je primoran da otpusti jednu od žena u službi.

Međutim, njemu se to nije nimalo mililo, ali drugog rešenja nije imao. Ne želeći da se o bilo koju ogreši, on, prethodno dobro porazmislivši, odluči da kušnjom ispita svoje radnice. Tako, povadivši iz vitrine srebrninu, on je donese u kuhinju i reče ženama da je očiste. Zatim se sakri iza pritvorenih vrata i stade osluškivati.

One, budući upoznate sa situacijom u kojoj se njihov gazda našao – ali ne znajući za njegov naum, različito pristupiše poslu.

"Da čistimo srebrninu!? Hej, kuća mu se raspada, a on naređuje da mu glancamo suđe za ukras! Koliko sam ga samo puta čistila, već mi se ogadilo. Bolje da ga proda, da budemo svi mirni, ja ponajpre", govorila je prva sa neskrivenim prezirom i drskošću.

"Možda to suđe i jeste luksuz, ali meni je ono posao donosilo. Ne daj Bože da ga gazda proda! Onda bi mogao da otpusti i mene… Šta bih mu koristila", nadoveza se smireno i bez roptanja druga, s brigom u glasu.

Domaćin, čuvši to sve, vrati se u kuhinju i ženu koja roptaše otpusti, a ovu drugu, koja je cenila i poštovala i posao i poslodavca – ostavi u službi.


Izvor: Duhovna oaza