Novi tip kuće: ekokapsula

Ekološku kuću u obliku prenosive kapsule, koja se može postaviti bilo gde u prirodi, površine samo nekoliko kvadratnih metara, ali sa tekućom vodom i strujom prezentovala je grupa slovačkih arhitekata u Beču.

Ova prenosiva kućica može da primi dve osobe jer je duga 4,5 metara a široka je 2,4 metara.

Opremljena je solarnim panelom, vetro uređajem kao i uređajima za sakupljenje i prečišćavanje kišnice tako da je sasvim prilagođena za život u divljini, prenosi list Figaro.

Solarni pano površine je 2,6 kvadratnih metara, a uređaj za transformaciju energije vetra ima snagu od 750 vati.

Projekat je nastao u agenciji Najs Arhitekts, a prototip kuće trebalo da bude završen krajem godine.

Cena kuće se ne navodi, jedino su poznati troškovi transporta kuće koja se kreće od 1500 do 2200 evra.

Slovačke arhitekte nameravaju da ovaj projekat izlože na svetskoj izložbi u Milanu.

Izvor: Večernje novosti

Albanski „mercedes“

Poznato je da na ulicama Albanije preovladavaju razni modeli kompanije „Mercedes Benc“, međutim, transformacija koja je ovekovečena u Tirani iznenadila bi i najmaštovitije inženjere nemačkog autogiganta!

Nije potpuno jasno da li je reč o automobilu (više liči na jednu njegovu polovinu) ili mopedu, ali u neobičnom vozilu sa prepoznatljivim „Mercedesovim“ znakom par se bezbrižno vozi albanskom prestonicom, piše Bild.

Model „mercedes 190“, koji je, prema pisanju nemačkog lista, pretvoren u trotočkaša sa fotografije, pravljen je u Nemačkoj od decembra 1982. do avgusta 1993. godine. Za to vreme sa prizvodnih traka sišlo je više od milion i 800.000 primeraka.

Budući da je moguće da je još ovih automobila prepolovljeno na sličan način, nije isključeno da ih (zajedno sa transformacijama) na ulicama ima mnogo više od navedenog broja.

Izvor: RTS

Zločinački umovi: Zašto nas fasciniraju ubice i ubistva?

Interesovanje za Džeka Trboseka i Aušvic ne jenjava. Zašto nas nasilje, ubistvo i smrt toliko zanimaju ako se kose sa našim moralnim uverenjima? Neki naučnici smatraju da nam prihvatanje realnosti u kojoj živimo pomaže da se suočimo sa smrću i ostalim strahovima.

Profesor Džefri Podošen sa Frenklin i Maršal koledža u Pensilvaniji pozabavio se upravo ovim pitanjima. Njegove kolege s drugih koledža pridružile su mu se na neobičnom traganju: pokušaju rasvetljavanja motiva zločina porodice Menson i misteriji svojevrsnog "hodočašća" ljudi intrigiranih ovim ubistvima ka Mensonovoj kući.

Istraživački tim je najviše vremena utrošio u pokušaju da odgovori na pitanje kako je Čarls Menson uspeo da manipuliše tolikim brojem ljudi. Eroticizam, okultizam, satanizam i razvrat karakterišu sve događaje u vezi sa ovom porodicom, a ekstremi u koju god krajnost išli uvek ostavljaju utisak.

Istraživački tim je došao i do zaključka da je većina turista imala osećaj "već viđenog", kao i da većina njih smatra da ova ubistva pokreću važno pitanje u ulozi žene u svetu. Kada se suočimo s estetikom mračnog dolazi do emotivne i kognitivne promene. Čini se da nam suočavanje pomaže da prihvatimo ono što se dešava u realnosti. Znatiželja, strah i nesigurnost javljaju se kao nužni faktori koje nas nagone na suočavanje, što dalje olakšava prihvatanje distopije, odnosno realnosti u kojoj živimo.

Istraživači postuliraju i stanovište da su nam tabu teme, ali i tabu radnje toliko prijemčive upravo iz razloga što u nama bude osećanje krivice. Naravno, ne radi se o individualnom osećanju, već o kolektivnom.

Aristotel, Markiz de Sad i Frojd zagovarali su stanovište da je svako od nas sadista u duši. Pa u skladu sa tim, kako bismo zadovoljili "pritajeno zlo", skloni smo da gledamo i čitamo nasilne sadržaje. S druge strane, ova naša sklonost se može posmatrati i kao borba protiv zla - iskustvo kao prevencija prakse.

I sam Aristotel se bavi fenomenom uživanja (ako su scene krvoprolića bile strogo zabranjene u antičkom pozorištu), koje je povezivao sa osećanjem katarze. Sve dok svesno suočavanje sa zločinom budi našu savest, znači da u čoveku i dalje ima - čovečnosti.

Ulice Londona zalio je krvlju Džek Trbosek

Izvor: Nacionalna geografija

Ovakav roštilj nikada niste jeli. Ne pravi se na običnoj vatri, već...

U restoranu “El Diablo” na Kanarskim ostrvima roštilj se sprema na neverovatan način – on se ne priprema na ćumuru već iznad jednog od neaktivnih vulkana. Hrana se sprema koristeći geotermalnu toplotu vulkana.

Restoran je izgrađen 1970. godine i dizajniran je tako da svršeno odgovara pejzažu. Toplotu i vulkansko grotlo su kreatori “El Diablo” iskoristili za glavnu atrakciju ovog restorana.

Na vulkanskom roštilju pripremaju je se jela od mesa i riba a gosti su i prezadovoljni načinom na koji im je hrana pripremljena.

Mnogi posećuju ovaj restoran, ne samo zbog jela već i zbog predivnog pogleda u sumrak na celo ostrvo a lokalno stanovništvo tvrdi da je tamo najbolje doći tada, kada se najbolje vide sve lepote ovog vulkanskog ostrva Lanzarote.

“El Diablo” nalazi se na Planini Vatre, a na ovom području nalazi se više od 100 neaktivnih vulkana.

Pogledajte video:

Izvor: Telegraf

Ovo dete je bolesno i bori se za vazduh: Način na koji ga leče će vas zgroziti!

Članovi porodice Goud iz Indije poznati su po svojoj tradicionalnoj “riba-medicini“. Uz pomoć ovih metoda, oni leče pacijente koji boluju od astme. Iako to u savremenom društvu izgleda potpuno neverovatno, izgleda da ljudi  u ovoj zemlji veruju u izlečenje na taj način.

Porodica poseduje tajnu formulu biljaka koja mora da se umetne u živu sardinu ili neku drugu sličnu vrstu ribe. Ta riba sa nekom vrstom paste se potom stavlja u grlo pacijenta, kako bi “učinila čudo”.

Ovakvo lečenje se prenosi generacijama, a članovi porodice tvrde da su tajnu ove terapije njihovi preci saznali od hinduističkog sveca pre 170 godina.

Usluge lečenja obavljaju besplatno tokom dva dana na početku sezone monsuna, ali odbijaju da otkriju sastojke smese kojom utrljavaju ribe, tvrdeći da bi izgubila svoju moć ukoliko bi bila komercijalizovana.

Nakon gutanja ribe, “pacijentima” se prepisuje stroga dijeta na bazi 25 namirnica koje moraju da uzimaju tokom mesec i po dana.

Kritičari ove “riblje medicine” ističu da nije higijenska, jer “iscelitelj” terapiju obavlja na hiljadama ljudi ne perući nijednom ruke.

Ali, uprkos ovim upozorenjima lekara i stručnjaka, još uvek su veliki redovi u Hiderabadu, a u njima stoje ljudi koji se nadaju da će posle gutanja ribe dugačke oko 3 centimetara, rešiti sve svoje probleme sa respiratornim organima.


Izvor: Telegraf