Njegovu tajnu još niko nije uspeo da otkrije: Raspućin, svetac ili đavo

U brojnim knjigama, svedočenjima, filmovima, Grigorij Jefimovič Raspućin uglavnom je opisan kao čovek natprirodne moći, iscelitelj i vidovnjak, mistik i razvratnik, prevarant, pa čak i kao zavrbovani nemački špijun.

Sasvim drugačiji pogled na ovu ličnost, koja gotovo jedan viek raspaljuje maštu čitalaca, dao je Aron Simanovič, njegov lični sekretar, u knjizi “Raspućin: večna tajna”, koja je objavljena davne 1930. u Parizu.

Po zanimanju draguljar, Simanovič se 1902. godine preselio u Sankt Peterburg, gde je lako uspostavio veze sa raznim ličnostima bliskim dvoru Romanovih, a zatim je upoznao i caricu Aleksandru, koja je od njega kupovala nakit. Tri godine kasnije Simanovič se na dvoru upoznao sa Raspućinom, koji je tu stigao zahvaljujući sticaju okolnosti. Praktično, dovele su ga kćerke crnogorskog kralja Nikole, Milica i Anastasija, koje su ga upoznale prilikom zajedničkog putovanja u Kijev. Tamo su u jednom manastiru zapazile monaha koji je testerisao drva i tako zarađivao za hleb. Vrlo brzo Raspućin ih je opčinio pričama o svom hodočašću do Jerusalima, do kojeg je pešice prešao put od 3.000 kilometara, a naročito o svojim veštinama da leči sve bolesti i da može da predvidi budućnost.

Izlečio carevog sina

U Sankt Peterburg je pozvan da bi izliječio carevog sina Alekseja, koji je tada patio od neizlečive hemofilije. Već prilikom prvog susreta uspеo je dečaku da zaustavi krvarenje i ubrzo je stekao neograničeno poverenje carskog para. Pošto nije znao mnogo sa parama, za sekretara je uzeo Arona Simanoviča.

- Raspućinov nečuven uspeh na dvoru učinio ga je idolom. Samo jednom riječju Raspućin je državnom službeniku mogao da obezbedi plaketu, unapređenje ili bilo koju drugu važnu korist. Zbog toga su vrlo brzo počeli da ga opsedaju službenici najrazličitijih kategorija. Bio je moćniji od bilo kog administrativnog dostojanstvenika – piše Simanovič.

Bio ga je glas da je prost, bestidan i neuk, ali njegov sekretar ističe da se tako namerno prikazivao, kako bi dao oduška svojoj mržnji prema vlasteli. Najviše je volеo da napada plemiće govoreći im da su psi, a nikada nije uputio nijednu ružnu reč seljaku ili siromahu. One koji su živeli u bedi, slao je Jevrejima milionerima, s porukom da pomognu nevoljnicima. One koji su dolazili da ga mole za pomoć primao je rado, pa je kroz njegov nevelik stan prolazilo i po dve stotine osoba dnevno.

- Svako biće koje dođe kod mene drago mi je – imao je običaj da kaže posle svake audijencije.

U svom radnom kabinetu puno vremena provodio je sa damama iz krugova aristokratije ili visoke birokratije. A u otmenom restoranu “Vila Rode” imao je posebne prostorije za noćna orgijanja. Kada je počeo da se pronosi glas da održava intimne odnose sa caricom, kao i da se nedolično ponaša prema caričinim kćerkama, što je bilo bez svakog osnova, Simonovič ga je zamolio da se malo ostavi žena.

- Je li to moja krivica? – uzvratio je Raspućin. – One same dolaze kod mene, da bih se zauzeo za njih kod cara. I šta ja tu da radim? Zdrav sam i jak muškarac i ne mogu da odolim čarima lepe žene koja mi je pritom sama prišla. Zašto da je ja ne uzmem?

Navijao za seljake

Iako bez ikakvog obrazovanja, zahvaljujući dobrom pamćenju naučio je mnogo toga i tokom godina sazrio je u svojevrsnog filozofa. Tokom dugih sati koje je provodio u krugu carske porodice, Raspućin je s njima razmatrao najrazličitija verska i politička pitanja. Govorio im je o patnjama običnog ruskog čoveka i o životu seljaka, predlagao je caru velike agrarne reforme i sanjao o monarhiji u kojoj bi vladajuća klasa bili seljaci. Govorio je da bi posede države i manastira trebalo podeliti paorima, kao i velike posede koji pripadaju bogatim pojedincima. Najvažnije mu je bilo da se plemstvu oduzme vlast u državi, a caru je ovako govorio:

- Tvoj sin treba da bude car seljaka, a ti ćeš tako zauvek ostati Nikolaj Veliki.

Raspućin je bio veliki protivnik rata i u trenutku objave svjetskog rata uputio je caru pismo u kojem je, između ostalog, naveo:

- Nemci će možda biti pobeđeni, ali šta će biti sa Rusijom? Udavićemo se u krvi. Velika je nesreća. Beskrajna je tuga.

Što je bio moćniji, to je imao sve više ljutih neprijatelja. U nekoliko navrata pokušavali su da ga ubiju, ali iza svih zavera stajao je njegov nekadašnji prijatelj, episkop Ilijodor. U jednom trenutku među zaverenicima se našao i verenik njegove starije kćerke Mare, Simeon Pšakadze, koji je na večeri u kući grofa Tolstoja izvukao pištolj. Raspućin je to primetio, pogledao ga pravo u oči i rekao:

- Hoćeš da me ubiješ, ali te ruka ne sluša!

Čuvši ovo, potpuno sluđen Pšakadze je okrenuo oružje i ispalio sebi metak posred grudi.

Ipak, odlučni i dobro organizovani Raspućinovi neprijatelji uspeli su da mu dođu glave, ali šta se tačno dogodilo u noći između 16. i 17. decembra 1916. godine, do danas nije rasvetljeno.

Nekoliko verzija atentata

Izvesno je da su među glavnim izvršiocima atentata na Raspućina bili Vladimir Mitrofanovič Puriškevič, ekstremni desničar i vatreni monarhista, veliki knez Dmitrij Pavlovič Romanov i Feliks Feliksovič Jusupov, u to vreme najbogatiji čovek Rusije. Jugupov je umro u Parizu 1967, a iza sebe je ostavio čak pet verzija ubistva, tako da je njegovo svedočanstvo izgubilo na verodostojnosti. Istraživanja iz 1993. i 2004. utvrdila su da prilikom atentata nije korišćen otrov, kao što je bilo navedeno u pojedinim izvorima, ali je glavna tajna ostala u vatrenom oružju. Utvrđeno je da je pucano iz dve vrste revolvera, od kojih je jedan pripadao britanskim obaveštajcima. Ali to je još jedna u nizu misterija u vezi sa imenom Raspućin…

Izvor: Etrafika

Vanzemaljska lobanja pronađena u Indoneziji

Naučnici su analizirali lobanju veličine „hobita“ u Indoneziji još 2004. godine kada su naveli da u pitanju nije ljudska već vanzemaljska lobanja.


Fosil je otkriven u Indoneziji i nazvan je Homo floresiensis ili „hobit“, mada sama vrsta nije poznata.

Sada istraživači sa Odeljenja za anatomske nauke na Stoni Bruk univerzitetu tvrde da se oblik lobanje poklapa sa srazmerno manjim ljudskim pretkom, ali ne i sa modernim ljudima, prenosi Science Daily.

Oni su koristili 3D analizu oblika kako bi proučavali veličinu, oblik i asimetriju lobanje.

Poredili su je  sa drugim izumrlim ljudskim vrstama, ali i sa modernim ljudima i čovekolikim majmunima.

Keren Bab je rekla: „Oblik lobanje uopšte, naročito deo koji okružuje mozak, izgleda sličnije fosilima starim 1,5 miliona godina iz Afrike i Evroazije nego modernim ljudima, čak iako je Homo floresiensis dokumentovan pre oko 17.000 do 95.000 godina“.

Istraživači veruju da se njihova otkrića suprotstavljaju naučnoj teoriji koja kaže da je to stvorenje bilo umanjeni čovek koji je bolovao od mikrocefalije, što je dovelo do umanjene lobanje.

Oni su zaključili da to nije bio slučaj mikrocefalije jer razlike između leve i desne strane nisu ni blizu toliko velike koliko bi bile u tom slučaju.

Međutim, dr Bab je priznala da će se kontroverza oko evolucionog porekla „hobita“ ipak nastaviti.

Rezultati studije odgovaraju otkrićima koja su dobijena analizom ostatka skeleta stvorenja.

Niz primitivnih osobina dokumentovan je u gornjim i donjim udovima Homo floresiensis-a, naglašavajući razlike sa modernim ljudima.


Izvor: Webtribune

Lobanja sa Silanda: Dokaz da su vanzemaljci posećivali Zemlju

Priča o lobanji sa Silanda nije preterano stara. Lobanja je otkrivena 2007. godine u malom gradu Olstik na danskom ostrvu Siland. Otkrio ju je čovek koji je unajmljen da zameni cevi na izvesnom posedu.

Na početku se mislilo da je u stvari u pitanju lobanja konja, pošto je prethodni vlasnik poseda bio mesar i prodavao konjsko meso. Tek kada je lobanja malo bolje očišćena, otkriveno je da lobanja ipak nije konjska.

Na početku su novine slabo prenosile ovo otkriće. Pokušaj prve ozbiljne studije se dogodio 2010. godine. Naučnici sa Koledža za veterinu su detaljnije pogledali lobanju i utvrdili da ne znaju kojoj vrsti ona pripada. Jedino što su zaključili jeste da lobanja podseća na lobanju sisara, ali da se ne uklapa u Lineovu taksonomiju zbog „određenih osobina“.


Pošto nije bilo nikakvog napretka, lobanja je prosleđena Nils Bor institutu u Kopenhagenu. Naučnici tog instituta takođe nisu uspeli da dođu do detalja o poreklu lobanje, ali su došli do jednog ključnog otkrića. Testiranje ugljenikovim izotopom je otkrilo da je lobanja stara skoro hiljadu godina.

Procenjuje se da je ovo biće bilo živo između 1200. i 1280. godine. Daljim iskopavanjem nalazišta se nije došlo ni do kakvih dodatnih otkrića, što zaista postavlja pitanje: gde je ostatak skeleta?

Priča se da je lobanja pronađena u cevima. Možda je lobanju na tom mestu ostavio neko u protekloj deceniji. Neki kažu da lobanja potiče iz Pariza, Minhena, pa možda i sa Balkana. Lokalni stanovnici pominju izvestan neolitski klan koji sebe naziva Red Pegazovog svetla. Navodi se da oni čuvaju razne predmete od većeg značaja, te da su čuvali i ovu misterioznu lobanju. O ovom klanu se ne zna mnogo, osim da je osnovan 1350. godine i da su među njegovim članovima bili Vilijem Šekspir, H.G. Vels i Tomas Džeferson.

Kada se lobanja iz Silenda uporedi sa prosečnom ljudskom lobanjom, odmah se uočavaju značajne razlike. Pored toga što je veća, lobanja iz Silenda ima i veće očne šupljine, koje imaju drugačiji oblik. Nozdrve su manje kod ove lobanje, a brada je uža. Lobanja iz Silenda je takođe glatka na dodir, što možda ukazuje na to da se ovo biće naviklo na hladnije okruženje, pa možda čak i noćno bivstvovanje.

Kako istraživanja dalje odmiču, sve veći broj ljudi je ubeđen da je u pitanju lobanja vanzemaljskog bića koje je preminulo pre skoro milenijum i ostalo ostavljeno na Zemlji iz bilo kojeg razloga. Možda je to lobanja predstavnika kolonista sa neke udaljene planete? Kada bi se pronašao ostatak skeleta, možda bi postojala mogućnost da se dođe do odgovora, a možda bi se postavila i nova pitanja.

Izvor: Webtribune

Pažljivo sa makazama: Ruske frizerke gole šišaju mušterije

 Osim usluga šišanja, frizerke navodno nude i seks

Moskovska policija istražuje jedan frizerski salon koji upošljava frizerke koje nage šišaju svoje mušterije i navodno im uz to nude i seksualne usluge.

Tajno snimljen video iz salona procurio je prošle nedelje u medije i u njemu se vidi kako frizerka skida odeću pre nego što počne da frizira mušteriju.

Kako je rekao portparol moskovske policije, snimak će biti analiziran na osnovu čega će se odlučiti ima li elemenata za pokretanje krivičnog postupka. Policiju je inače obavestio predstavnik Centra za autizam koji se nalazi u istoj zgradi kao i „goli frizerski salon“. 

Izvor: Blic

Najstrašniji hotel na svetu - Kapsula za hrabre avanturiste

Tri kapsule u kojima se može noćiti vise sa stene u svetoj dolini Inka Peruu.

Neustrašivi pustolovi noć mogu da provedu u prozirnoj kapsuli koja je prikačena za stenu na 120 metara visine.

Da biste u nju ušli, morate se prvo popeti na liticu, a potom se užetom spustiti do kapsule napravljene od aluminijuma koji se koristi u izradi aviona. Od kiše kapsulu štiti otporni polikarbonat.

Na stenama su smeštene tri kapsule, a u jednoj kapsuli može da spava osam ljudi.
Jedno noćenje u avanturističkom apartmanu košta oko 260 evra.

Da li biste vi spavali u ovom hotelu?

Izvor: B92