Plaćenog ubicu zovu "TORPEDO": 9 stvari koje niste znali o ruskoj mafiji

Jedno rusko kriminalno bratstvo je tokom devedesetih godina pokušalo da svojim kolumbijskim saradnicima proda sovjetsku ratnu podmornicu radi lakšeg krijumčarenja kokaina. To i još osam stvari koje vam niko do sada nije rekao, saznajte u našem tekstu...

Ruska mafija je jedna od najmoćnijih kriminalnih organizacija na svetu, uz albansku, meksičku, kinesku i italijansku, i možda još poneke južnoameričke koje su mahom koncentrisane na proizvodnju i veleprodaju i koje neće da se bave tim “seljačkim”, uličnim poslovima kao što je distribucija na malo.

Pred vama je devet malo poznatih, ali veoma zanimljivih stvari vezanih za rusko podzemlje. Uživajte (ako se tako može reći).

1. Iako je organizovani kriminal u Rusiji nastao još za vreme careva Romanovih, svoj je trenutni oblik i ustrojstvo dobio tek u zatvorima i gulazima Sovjetskog Saveza, posebno za vreme Brežnjeva kada je ekonomija počela da stagnira.

Tada su nastali “lopovi u zakonu” (vori u zakone); samo oni koji su više puta robijali mogli su da postanu “vor” i to samo uz konsenzus ostalih “vorova”. Ako bi do njega došlo onda su “krunisani” posebnim ritualima i tetovažama, a svaka tetovaža imala je specifično značenje koje je govorilo o položaju “vora” i o njegovim osobinama.

Nadgrobni spomenici ruskih mafijaša.

Uglavnom, ruski kriminalni sindikati su danas otišli mnogo dalje od ovih skromnih, iskrenih i naivnih početaka, ali bivši “vorovi” su sada gospodari podzemlja, a titulu “vora u zakonu” i dalje dodeljuju mladim članovima koji su se pokazali kao vrsni i sposobni “preduzetnici”.

2. Devedesetih je rusko podzemlje doživelo nezapamćeni bum i ekspanziju. Za vreme Gorbačova, Rusija je imala 785 kriminalnih grupa; do 1994. godine taj broj je bio narastao na 5.691. Dve godine kasnije bilo ih je oko 8.000, a svaka je imala između 50 i 1.000 članova.

Ondašnja ruska vlada je procenjivala da mafija kontroliše 40 odsto privatnih preduzeća i 60 odsto državnih, i da u svojim rukama drži 80 odsto ruskih banaka.

Nadgrobni spomenici ruskih mafijaša.

Nadgrobni spomenici ruskih mafijaša. Zahvaljujući novom jačanju ruske države te cifre su danas drugačije jer je podzemlje primorano na bitno suptilnije oblike ponašanja i metode pravljenja para. To je sa sobom donelo ne snižavanje njihove zarade već njeno dramatično povećanje.

Pritom, najveće organizacije ruske mafije operišu na svim svetskim meridijanima i često uopšte i ne sede u Rusiji (jer je bolje u mondenskim krajevima Evrope). Procena je da oko 200 grupa ima globalni domet svojih aktivnosti.

3. Jedan ruski kriminalni sindikat tokom devedesetih pokušao je da svojim kolumbijskim saradnicima proda sovjetsku ratnu podmornicu radi lakšeg krijumčarenja kokaina, ali su bili osujećeni u svojoj nameri. Što ne znači da to nekome i nije pošlo za rukom, a da javnost nikada nije saznala.

Nadgrobni spomenici ruskih mafijaša.

4. U, za rusku mafiju, ključnom periodu 1993-1998, kada se društvo u najvećoj zemlji na svetu lomilo i slamalo, bilo je 10.000 ubistava svake godine, od čega je 600 bilo naručeno. U tih pet godina neko je likvidirao 95 bankara. Cena naručenog ubistva je bila manje-više smešna: skidali su imena sa liste živih često i za 1.000 američkih dolara.

5. Ruska mafija koristi vrlo razvijen i interesantan rečnik za mnoštvo pojmova vezanih za svoje operacije.

“Blat” je stari sovjetski termin za poznanstva na pravim mestima, a kada neko iskoristi te svoje kontakte za ličnu korist onda je to urađeno “poblatu”. “Biki”, doslovno bikovi, je pojam za telohranitelje, slično kao što mi kažemo “gorile”. “Dan” je reket, “torpedo” je plaćeni ubica, “kriša” je uterivač dugova i onaj koji štiti biznismene koji plaćaju reket, “kit” je budžovan određen kao meta za pljačku ili reket ili neki drugi tip iznude ili zločinačkog delovanja. “Obščak” je kriminalna riznica.

Nadgrobni spomenici ruskih mafijaša.

“Pika” je u slengu nož, a “posaditi na piku” znači, pa, jasno vam je – ubiti. “Groknuti” znači upucati nekoga, a ubistvenog su značenja i žargonske reči “prišiti”, “ubrati”, “uriti” (doslovno: zakopati) i “zamočiti” (nasmrt pretući; doslovno: popišati)

Limun je u žargonu milion rubalja, dok policijsku maricu zovu “lunahod”, što doslovno znači “mesečar”. “Makler” je obijač stanova i kuća, “musor” (smeće) je policajac, “opušini” je onaj koji je silovan u zatvoru. “Prišli mne kapustu” (doslovno: pošalji mi kupus) je ono što kažeš osobi koja ti duguje pare.

6. Bratski krug ili “bratskaja semjorka” (bratska sedmorka) se smatra vrhovnom, krovnom organizacijom koja okuplja najmoćnije kriminalne sindikate ruskog podzemlja. Kada kažemo “ruska mafija” zapravo mislimo na Bratski krug.

Nadgrobni spomenici ruskih mafijaša.

7. Ruska mafija sebe ne zove ruskom mafijom, oni koriste naziv “vorovskoj mir” što znači “lopovski svet”. Nastao je još u sovjetskim vremenima, i preneo se u nova; danas ga kriminalci koriste kako bi odali omaž epohi u kojoj je bilo mnogo teže biti “krimos” nego što je to danas.

8. Najmoćniji i najbrojniji ruski kriminalni klan je navodno “Solncevskaja bratva”, odnosno Solncevsko bratstvo; ime nosi po moskovskom kraju u kome je nastao.

9. “Pahan” ili “krsni otac” (kum) je šef pojedinačnog klana koji kontroliše nekoliko “brigada” u kojima se nalaze obični članovi, “bojeviki”, sa kojima “pahan” komunicira putem njihovog nadređenog – “brigadira” ili “avtoriteta” (pandam “kapetanu” u italijanskoj mafiji).

“Pahan” ima “sovjetnika” (savetnika) koji ima istu ulogu kao “konsiljere”. “Kasir” skuplja pare od “brigadira” i daje mito vlastima.

Izvor: Telegraf